Za svaki loš kredit drugi lek

Prošlo je već sedam meseci od kako je usvojena Strategija za rešavanje problematičnih kredita i odgovarajući akcioni plan, kao deo paketa saradnje s MMF-om, ali od tada do danas ništa se nije promenilo. Bankari još uvek tvrde da im je zamrznuto 3,6 milijardi evra teško ili nikako naplativih kredita. Uteha im, naravno, ne mogu biti zvanični podaci Narodne banke koji to upravo dokazuju. U svom poslednjem februarskom izveštaju centralna banka navodi da je u poslednjem kvartalu prošle godine učešće loših zajmova, poznatijih po skraćenici NPL, povećano za 0,3 odsto i da je u novembru iznosilo 22,3 odsto.

Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB banke kaže da je „ograničeni” deo NPL kredita još uvek u bilansima banaka.

– Banke su u poslednjih nekoliko godina te iznose svele na nivo koji, i po mišljenju NBS, više ne ugrožava njihovu kapitalnu adekvatnost, kaže ovaj bankar.

Direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama Đorđe Jevtić na Kopaonik biznis forumu, potvrdio je da je udeo problematičnih kredita oko 22 odsto u odnosu na ukupan broj kredita.

– Banke su u 2014. i 2015. prodale ili ustupile 94 milijarde dinara NPL-ova, uz naknadu od 46 milijardi dinara što je oko 50 odsto. Od toga 35 odsto je ostalo u bankarskom sektoru, jer su ih banke međusobno kupovale jedne od drugih, a 65 odsto je izašlo iz tog sektora, rekao je Jevtić.

U NBS kažu da je cilj Strategije, koju je usvojila vlada, obezbeđivanje podsticaja i uklanjanje prepreka u sistemu koje sprečavaju pravovremeno rešavanje problematičnih kredita, kao i uspostavljanje sistema koji će sprečiti njihovu akumulaciju do nivoa koji može imati negativne efekte na kreditnu aktivnost uz ugrožavanje potencijalnog ekonomskog rasta. NBS, u skladu sa svojim akcionim planom za sprovođenje Strategije, preduzima aktivnosti, koje se u najvećoj meri odnose na unapređenje kapaciteta banaka za rešavanje pitanja problematičnih kredita u predviđenim rokovima.

– Uprkos krizi, bankarski sektor je visoko kapitalizovan i likvidan, pri čemu učešće problematičnih kredita predstavlja izvor rizika, ali njihov nivo ne ugrožava stabilnost finansijskog sektora, posebno imajući u vidu pokrivenost tih kredita regulatornim rezervisanjima. Problematičnih kredita krajem 2008. bilo je 11,3, a na kraju 2014. godina 21,5 odsto, što znači da je postojeći nivo problematičnih kredita kumuliran više od šest godina unazad. Činjenica da se u periodu od usvajanja Strategije do danas ne beleži značajan rast nivoa problematičnih kredita govori da se u institucijama ipak nešto dešava. Merljivi efekti aktivnosti predviđenih Strategijom mogu se očekivati tek u narednom periodu, navode u centralnoj banci.

Marinos Vatis, predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke, kaže da je, s obzirom na to da je ova strategija usvojena avgusta 2015, još uvek rano za ocene. „Strategija, uz nedavnu procenu kvaliteta aktive, koju je sprovela centralna banka, predstavlja polaznu tačku za rešavanje problematičnih kredita. Međutim, ne možemo da imamo univerzalno rešenje. Problematičan kredit može da bude pojedinac koji je izgubio svoj posao te ne može da otplati svoj hipotekarni kredit, ili menadžer koji je loše upravljao sa kreditom koji je kompanija dobila ili pak kompanija koja je izgubila udeo na tržištu usled krize. Svakom od njih je potreban drugačiji pristup, kao i rešenje skrojeno prema njihovim potrebama”, kaže Vatis.