Кад ЕУ штампа новац и ми имамо користи

Европска централна банка (ЕЦБ) предузела је прошле седмице додатне мере како би подстакла привредни опоравак, повећала инфлацију и смањила незапосленост у еврозони. Новим мерама повећан је програм откупа корпоративних и државних обвезница, познатији као штампање пара, са постојећих 60 на 80 милијарди евра месечно. Референтна камата сведена је на нулу, а банке ће убудуће за држање новца код ЕЦБ морати да плате веће пенале него до сада.

ЕЦБ је са драстичним лабављењем монетарне политике почела у марту прошле године најављујући могућност да те мере појача и продужи зависно од тога да ли је европска привреда почела да се опоравља. С обзиром на нове мере нема сумње да позитивни помаци још нису на видику.

Од лабавије монетарне политике ЕЦБ Србија је већ прошле године имала користи. Вишак новца у ЕУ прелио и код нас. Инвеститори су улагали што у привреду што у дужничке државне папире, што је довело до стабилизације и јачања домаће валуте у прошлој години. Додатни ефекат је био пад камата као последица јевтинијег задуживања банака у својим матичним земљама.

Како ће се нове мере ЕЦБ одразити на нас и да ли можемо поново да очекујемо да нас запљусне талас јевтинијег новца са већ познатим последицама?

Небојша Савић, који је на челу Савета гувернера Народне банке, каже да се овогодишње околности од прошлогодишњих унеколико разликују. Амерички ФЕД, највећи играч светске економије, где је опоравак евидентан, сада води рестриктивнију монетарну политику и повећава камате. Лане у ово доба и ФЕД је попуштао монетарне дизгине. Супротстављени циклуси две највеће економије и то што ФЕД води различиту политику у односу на ЕЦБ за нас може да постане озбиљан проблем.

– Камате на принос у САД расту, па ће европски инвеститори бирати шта је за њих исплативије: да улажу у америчку привреду или у остатак Европе где смо и ми. Ту су и друге околности попут тога да цена нафте пада у доларима, али с друге стране долар јача тако да је пад цена нафте донекле поништен – каже Савић.

По њему разлог што мере ЕЦБ још не дају резултате у раскораку је да ЕУ на централном нивоу води монетарну политику, а државе имају своје засебне фискалне политике. Државе својим фискалним политикама и структурним реформама не реагују на монетарне подстицаје па зато још нема привредног раста. Нису, истина, све земље у истом положају. Разликује се север ЕУ, где је ситуација боља, и Шпанија, Португалија, Италија, Грчка с већим тешкоћама.

Малиша Ђукић са Београдске банкарске академије каже да ће инвеститори имати вишак ликвидности који могу да усмере и ка нама. Пресудно је колики принос постижу у односу на нашу конкуренцију. Уколико се одлуче да инвестирају продаће девизе што води стабилизацији курса и домаћа валута може да јача. Додатно, смањење европских камата појевтињује изворе и за наше банке што може утицати на даљи пад цене задуживања.

Драгослав Величковић, шеф макроекономских истраживања и анализе у Сосијете женерал банци каже да ће кредити индексирани у еврима, због ниске базне стопе еурибора, и даље бити врло повољни за наше грађане и привреду.

– Са макроекономске стране мере ЕЦБ би требало да подстакну привредни раст на тај начин што ће грађани имати мање месечне рате и повољније задуживање. И за привреду је, због нижих камата, повољније задуживање што води расту инвестиција. Једини проблем и даље је спор привредни опоравак на глобалном нивоу што успорава раст извоза, како у свету тако и у Србији. Код нас би се, са инфлацијом од 1,5 одсто, могло очекивати даље смањење референтне каматне стопе НБС, мада не у толиком интензитету као што је било до сада. То би утицало да раст БДП-а буде одрживији и самим тим додатан позитиван импулс свим секторима привреде, укључујући и банкарски – каже Величковић.