Petak, 12.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Autor: Julijana Simić-Tenšić

Zdravlje
02.02.2019 u 12:00
Da li je soda bikarbona univerzalni lek za sve bolesti
Za sodu bikarbonu zna se od davnina. U narodu se ona često koristi protiv gorušice kad se pretera sa teškom hranom, nekad za ispiranje grla, a dobra je i za podizanje testa. Hvalospevi o ovoj supstanci, razni recepti i saveti za šta je treba koristiti preplavili su društvene mreže. Primenu nalazi i u ishrani, u čišćenju organizma ali i u lečenju, kozmetici, domaćinstvu... Reklo bi se – spektar kakav nijedan proizvod nema. Koliko je u tome istine, a koliko zabluda i preterivanja objašnjavaju stručnjaci. Ova višenamenska supstanca po hemijskom nazivu natrijum hidrogenkarbonat ili natrijum bikarbonat je bezopasna, kažu poznavaoci. Spada u najjeftinije i najpristupačnije proizvode sa najrazličitijom upotrebom. – Najidealnije je piti sodu razmućenu u vodi. Ali može se dodati i u čaj, sok,
Zdravlje
24.01.2019 u 17:15
Kafu ne treba piti na prazan želudac
Kasniji odlazak na spavanje uzrok je, najčešće, teškog ustajanja ujutru i kako se onda nema vremena, doručak se nikako ne uklapa u satnicu. Mladi ga preskaču jureći u školu, a odrasli se namire šoljom jake crne kafe da se razbude. I tako sve do prve pekare... Niko ne mari za to što ako doručak nije redovan ili se često preskače raste apetit i u poslepodnevnim časovima se koriste preobilni obroci, kao i što se usporava metabolizam, i pojavljuju želudačne tegobe posebno ako je zamena za jutarnji obrok kafa ili sok. Može doći i do lošeg metabolizma glukoze, a to je već preduslov za nastanak dijabetesa. Moguć je i pad pritiska, dehidratacija... Doručak se nikako ne sme preskočiti i trebalo bi da bude najkasnije sat vremena posle buđenja. On je najzdraviji kad sadrži sve hranljive materije – ugljene
Beograd
12.01.2019 u 23:44
Graciozni novogodišnji mačkenbal
Publika je bez daha posmatrala kako sudija mačke diže uvis, okreće, pokazuje njihovu veličinu, lepotu, stav, građu, dlaku, izražajnost... Bele, šarene, tigraste, crvenkaste i crne, smeđe, graoraste, čupave i lepo očešljane, kratkodlake i dugodlake… Mirne, fine, ćutljive u sveopštem metežu oko njih ne reaguju. Dremuckaju udobno smeštene u svojim korpama i torbama i uopšte ne pridaju važnosti radoznalim pogledima oko sebe. A na jednom mestu je dvadesetak rasa.
Beograd
10.09.2018 u 10:23
Miris lovora i smilja
Mirišu smilje i lavanda, nana i bosiljak, šarene se jesenje ružice i ljute papričice u saksijama, privlače poglede posetilaca drvo novca i drvo uspeha. Jedino stidljiva mimoza stoji izolovana pokraj tezge. Tu su i kupine bez bodlji i šumske jagode, rtanjski čaj, ehinacea, nar i timijan... Sve to na tradicionalnom jesenjem sajmu cveća u parku Manjež. Okupili su se cvećari i uzgajivači cveća, biljaka, rasadnog materijala iz raznih krajeva, ima ih tridesetak i biće na istom mestu do 15. septembra. Svi su dobro raspoloženi i spremni da odgovaraju na pitanja kako se koja biljka odgaja, koliko joj je potrebno sunca, koliko vode, kako se čuva zimi, a kako leti. Objašnjavaju odakle potiču i koliko žive, dočaravaju miris i boje cvetova, ukus jagoda i ljutinu papričica. – Čili papričice su
Društvo
11.10.2017 u 22:00
Za pravilan razvoj najvažniji su prvih hiljadu dana života
Pr­vih hi­lja­du da­na ži­vo­ta ključ­ni su za pra­vi­lan raz­voj de­te­ta, to je vre­me ka­da de­te mo­že do­sti­ći pu­ni po­ten­ci­jal ali za to su po­treb­ni lju­bav, pra­vil­na ne­ga, kva­li­tet­na is­hra­na. Ovo je jed­na od glav­nih po­ru­ka kon­fe­ren­ci­je u or­ga­ni­za­ci­ji Uni­ce­fa „Naj­va­žni­je ula­ga­nje u bu­duć­nost ze­mlje – ra­ni raz­voj de­ce” odr­ža­noj ne­dav­no u Be­o­gra­du.  Pro­gram se za­sni­va na to­me da se de­ci pru­ža po­dr­ška u to­ku naj­ra­ni­jeg uz­ra­sta ka­da se mo­zak raz­vi­ja br­že ne­go u bi­lo kom dru­gom tre­nut­ku ži­vo­ta. A da bi se po­lo­žaj de­ce i kva­li­tet nji­ho­vog ži­vo­ta u na­šoj ze­mlji una­pre­dio, Vla­da Sr­bi­je uz po­dr­šku Uni­ce­fa po­zva­la je na ak­ci­ju či­ta­vo dru­štvo. Na­crt tog po­zi­va za­sni­va se na
Društvo
19.04.2017 u 22:02
Površni pregledi pre vakcinacije
Ro­di­te­lji ko­ji ne že­le da vak­ci­ni­šu de­cu kao ar­gu­men­te iz­no­se tvrd­nje da vakcine ni­su bez­bed­ne i naj­če­šće ih po­ve­zu­ju sa po­ja­vom obo­lje­nja po­put auti­zma.  – Na­ma je pe­di­ja­tar uvek pre vak­ci­ni­sa­nja tra­ži­la ana­li­zu kr­vi i bris gr­la. Ka­sni­je sam shva­ti­la da je ona jed­na od ma­lo­broj­nih ko­ja je to prak­ti­ko­va­la... Ne mo­gu da tvr­dim da je vak­ci­na kod mog si­na bi­la oki­dač za auti­zam jer ka­sni­jom ana­li­zom nje­go­vog raz­vo­ja shva­ti­li smo da je u po­ro­di­li­štu još bio dru­ga­či­ji... – na­vo­di Ve­sna Traj­ko­vić iz Udru­že­nja ro­di­te­lja de­ce sa auti­zmom i na­gla­ša­va da je kod ro­di­te­lja sve pri­sut­ni­ja i bo­ja­zan o kva­li­te­tu i is­prav­no­sti vak­ci­na.
Beograd
27.10.2016 u 12:50
Moždani udar – epidemija koja traje
Svetski Dan borbe protiv moždanog udara 29. oktobar ove godine obeležiće simpozijumom pod nazivom „Sadašnjost i perspektive lečenja moždanog udara” koji će biti organizovan baš na taj dan, u subotu u 18 časova u Svečanoj sali Skupštine grada. Pokrovitelj i koučesnik je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. U središtu interesovanja neurologije iz mnogih razloga su vaskularne bolesti mozga, odnosno moždani udar. U ogromnoj većini zemalja vaskularne bolesti mozga predstavljaju treći vodeći uzrok obolevanja i smrtnosti, a po troškovima lečenja spadaju u sam vrh izdvajanja za zdravstvenu zaštitu. Kada govorimo o našoj sredini, podaci su još dramatičniji, naglašava prof. dr Ranko Raičević, načelnik Klinike za neurologiju VMA i predsednik Društva neurologa Srbije. Moždani udar je prvi uzrok
Teme nedelje.
22.08.2016 u 09:15
Probušiću kašiku, konačno
Dijeta! Za taj pojam znam od najranijeg detinjstva. Starija sestra mislila je da bi s nekoliko kilograma manjka bila zgodnija. I zato je sedamdesetih godina prošlog veka sa sestrom od tetke bila čest pacijent čuvenog i tada jedinstvenog doktora Pfafa. U ono vreme koja god bi žena poželela izgled za naslovne strane kucala bi na vrata njegove ordinacije i dobijala rigoroznu dijetu. Mislila sam, nikad mi neće zatrebati recepti za doručak s pola viršle i 25 grama sira i za ručak 80 grama belog mesa s gomilom nezačinjenog zeleniša. Ali, želja za izgledom ala Lokica Stefanović odvela me je u prvi pokušaj. Nađosmo drugarica istomišljenica i ja dijetu u jednom ondašnjem časopisu. Merimo namirnice, brojimo kalorije umesto da učimo i izlazimo. Efekat – mrzovolja i blage
Teme nedelje.
01.08.2016 u 09:30
​Kad se psima znoje šape
Kada mi teško dišemo i nekako se jedva održavamo na nogama zbog vrućine, oni dahću i polako hodaju, nisu raspoloženi za duže šetnje, a nisu ni gladni. Više im prijaju debela hladovina i mirovanje, a potrebno im je i mnoooogo vode. Kada psi iza sebe ostavljaju trag šapa a nisu zgazili u baru niti su zakoračili u neku vodu znači da im je mnogo vrućina i da im se jastučići na nogama znoje. Na velikim vrućinama i jakom suncu koje prži kako nama tako i kućnim ljubimcima, posebno psima, neophodan je spas od žege. Ne treba ih šetati kad je vrelina najjača jer asfalt je vreo i mogu da dobiju opekotine po šapama, pregreju se i preti im toplotni udar. Na to ukazuju promene ponašanja – dezorijentisanost, nekontrolisano šetanje očiju levo, desno, malaksalost, dahtanje i prekomerno balavljenje,
Početna / Julijana Simić-Tenšić
12.06.2026 u 12:48
Otvorena atletska staza u Kanjiži vredna 340.000 evra
12.06.2026 u 12:42
Smrtonosna riba naduvača došla do Grčke
12.06.2026 u 12:39
Određen pritvor pripadnicima IJ i vlasniku restorana u kojem je bila pucnjava
12.06.2026 u 12:38
Dodik: Republika Srpska postala poželjno mesto za investicije
12.06.2026 u 12:38
Potrošačke cene povećane 0,3 odsto u maju
12.06.2026 u 12:36
Putniković: Pregovori o NIS-u blizu dogovora, čeka se OFAK
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation