Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

Beograd

11.07.2018 u 22:00

Lečenje malih pacijenata u „Tiršovoj 2” najkasnije za pet godina

Nova dečja bolnica „Tiršova 2” biće u okviru Kliničkog centra Srbije, u Deligradskoj ulici (ispod Infektivne klinike), na placu veličine oko jednog hektara. Procenjuje se da bi izgradnja i opremanje klinike mogli da koštaju oko 54.000.000 evra i novac za to je obezbeđen od Centralne evropske banke. U razgovoru za „Politiku” profesor dr Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda, otkriva da se u ovom momentu rešavaju imovinskopravni odnosi i da je veoma važno to što će vrhunska dečja bolnica biti samo 150 metara udaljena od porodilišta u Višegradskoj, u kojoj će se pratiti potencijalno rizične trudnoće. – Veoma brzo ćemo moći da zbrinemo bebe koje se rode sa najsloženijim anomalijama i čiji životi zavise od hirurške intervencije u prvim satima života – ističe dr Radojičić.

Region

10.07.2018 u 15:17

„Hemomont” u novi pogon za proizvodnju lekova uložio 5,3 miliona evra

Kompanija „Hemomont”, prva fabrika lekova u Crnoj Gori, članica „Hemofarma” i „Štada grupe”, svečano je otvorila novi pogon za proizvodnju sterilnih nazalnih sprejova „SNUP” u Podgorici. Pogon, u čiju izgradnju i opremanje je uloženo 5,3 miliona evra, obezbedio je dodatno zapošljavanje 30 radnika, a planirana proizvodnja je tri miliona komada sprejova mesečno. U novom postrojenju, koje se prostire na 1.700 metara kvadratnih, proizvodiće se sprej za nos „snup” u formi za decu i odrasle, koji će se izvoziti na devet inostranih tržišta. Ovim povodom Snežana Perović, izvršna direktorka Hemomonta, podsetila je da je „Hemomont” za prethodne 24 godine od male fabrike za proizvodnju osnovnih infuzionih rastvora prerastao u kompaniju koja je lider u farmaceutskoj industriji i jedan od najvećih

Društvo

09.07.2018 u 22:00

Sporenja oko plata lekara na specijalizaciji

Sindikat lekara i farmaceuta zatražio je da nadležna ministarstva iznesu svoj stav o načinu obračuna plata lekara na specijalizaciji, jer im se za pomoć obratio izvestan broj članova, sa tvrdnjom da su im primanja smanjena. U sindikatu navode da je desetak zdravstvenih ustanova početkom ove godine počelo iznenadno da primenjuje drugačiji obračun za ove lekare, pa ne samo da su uskraćeni za povećanje plate, već su im i dotadašnja primanja znatno umanjena, a određena prava oduzeta. – Nema ujednačenog postupanja prilikom obračuna zarada specijalizantima, već se u nekim obračunskim listićima oni vode kao lica na plaćenom odsustvu, iako rad obavljaju u ustanovi u kojoj su i pre upisa specijalizacije bili zaposleni, drugima se ne uračunava minuli rad, iako su zaposleni godinama unazad,

Tema nedelje

07.07.2018 u 21:11

U svet zavisnosti ulaze i s 12 godina

Mladići i devojke uglavnom prvi put uzimaju psihoaktivne supstance na prelasku iz osnovne u srednju školu, a u poslednje vreme starosna granica za trenutak kada se droga proba iz radoznalosti spuštena je na 12 godina. Podaci ukazuju da je osam odsto populacije probalo neku psihoaktivnu supstancu, a iskustvo lekara govori da je kod mladih marihuana bila prva droga koju su uzimali. Neko „ostane” samo na konzumiranju upravo marihuane i stvori zavisnost od nje, neko je uzima povremeno, a nekima je to samo ulazak u svet zavisnosti od drugih droga. Mlade osobe se uglavnom odaju ovom poroku zbog problema u porodici ili školi, uticaja vršnjaka, dokazivanja...

Društvo

08.07.2018 u 08:44

Nemci najčešći davaoci kostne srži za naše ljude

Klinika za hematologiju Vojnomedicinske akademije obeležila je svojevrstan jubilej – uradili su tačno 100 transplantacija matičnih ćelija kostne srži uzetih od davalaca koji nisu bili srodnici pacijenata. Zahvaljujući tome, spaseni su životi bolesnika sa malignim bolestima krvi, uglavnom leukemijom. Takav vid transplantacije je važan jer odgovarajućeg donora u porodici ima tek svaki treći pacijent. Davaoci ćelija kod ovih 100 transplantacija nađeni su jer je Srbija član Internacionalnog registra davalaca, a interesantno je da je u 80 odsto slučajeva donor matičnih ćelija kostne srži pronađen u Nemačkoj. Pojedini bolesnici su posle nekog vremena uspostavili kontakt sa svojim davaocem, uglavnom putem pisama, dok se dvoje pacijenata susrelo sa onima koji su im darovali spasonosne ćelije.

Društvo

03.07.2018 u 19:02

Kod Maksimovića samo krupne bebe

Slađana Maksimović (30) iz Krnula kod Šapca rodila je ovih dana ćerku Teodoru tešku pet kilograma i 600 grama, i to prirodnim putem, bez epiduralne anestezije i lekova protiv bolova. Mama i beba već su se pridružile ostalim članovima porodice koji su ih željno čekali kod kuće, a lekari su srećni što je sve proteklo bez komplikacija. Teodora je četvrto dete u porodici Maksimović, a Slađana se već svrstala u svojevrsne rekordere među mamama jer su i ostala deca na rođenju bila veoma krupna. Tačno pre 12 godina na svet je stigao sin Dušan koji je imao pet kilograma i 250 grama, zatim je usledilo rođenje ćerke Katarine sa četiri kilograma i 200 grama i na kraju dvogodišnje Milice sa 5,5 kilograma. U izjavi za „Politiku”, Slađana kaže da je poslednju trudnoću najteže podnela jer je imala

Društvo

03.07.2018 u 18:25

Mali Lazar u avgustu stiže kući

Tridesetosmogodišnja Srpkinja, koja je proteklog četvrtka donela na svet sina zahvaljujući tome što joj je sestra jednojajčana bliznakinja darovala svoju matericu, izašla je sa bebom iz Univerzitetske bolnice u Bolonji. Postoperativni tok ove žene, posle obavljenog carskog reza, protekao je dobro, pa nije bilo potrebe za njihovim dužim boravkom u klinici. Ona će nastaviti da živi sa suprugom i sinom u stanu u Italiji, gde poslednjih meseci boravi zbog poslovnih obaveza. Muž je, inače, prisustvovao porođaju i bio joj velika podrška u ovom važnom trenutku u životu

Društvo

28.06.2018 u 15:22

Srpkinja sa presađenom sestrinom matericom rodila sina

Tridesetosmogodišnja Srpkinja prva je na svetu koja je rodila bebu zahvaljujući tome što joj je sestra jednojajčana bliznakinja darovala svoju matericu. Dečak težak 2.970 grama došao je na svet u Univerzitetskoj bolnici u italijanskom gradu Bolonji. Porođaj je urađen carskim rezom, a mama i beba se dobro osećaju. Budući da je intervencija obavljena u spinalnoj anesteziji, žena je sve vreme dok je porođaj trajao bila svesna. U timu lekara, između ostalih, našli su se i naši stručnjaci dr Milan Milenković, iz švedskog tima za transplantaciju materice, i profesor dr Miroslav Đorđević, sa Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj. Porodilja potiče iz jednog malog mesta u Srbiji, a ostala je u drugom stanju zahvaljujući postupku vantelesne oplodnje...

Društvo

12.06.2018 u 22:00

Do kraja godine počinje sređivanje Kliničkog centra

Rekonstrukcija i izgradnja Kliničkog centra Srbije počeće najkasnije za šest meseci, a pacijenti bi u uređenom objektu mogli da se leče 2022. godine, saznaje „Politika”. Iako je pre nekoliko meseci najavljeno da će radovi početi u junu, planovi su morali da budu promenjeni zbog ponavljanja tendera za izbor izvođača radova, na zahtev Evropske investicione banke, pošto je odobrila kredit, koji se sada nalazi u završnoj fazi. Evaluacioni izveštaj predat je na konačnu saglasnost, a ovih dana biće obelodanjeno koja je firma pobedila na tenderu i biće potpisan ugovor sa njom. Prema usvojenom master planu, projekat obuhvata dve faze. U prvoj će doći do izgradnje nove kule, površine 27.000 metara kvadratnih...

Društvo

06.06.2018 u 22:00

Roditelji dece obolele od raka još se bore za bolovanje

Uprkos obećanjima nadležnih da će doći do izmene propisa u zdravstvenom osiguranju, roditelji dece obolele od raka još nemaju pravo na bolovanje tokom kompletnog lečenja deteta. Predstavnici Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (Nurdor) tvrde da su još pre pet godina podneli zahteve kako bi dobili pravo na bolovanje tokom lečenja svoje dece i 100 odsto nadoknade na zaradu s obzirom na drastično povećanje životnih troškova tokom lečenja. Slavica Lazić Vuksanović, članica Upravnog odbora Nurdora, naglašava da i dalje čekaju na usvajanje izmena i dopuna Zakona o zdravstvenom osiguranju kako bi rešili problem bolovanja roditelja čija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Danijela Davidov-Kesar