Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Ekonomija

30.09.2021 u 18:39

Zaposlenost brže raste u privatnom, nego u javnom sektoru

U Srbiji se stanje na tržištu rada umereno poboljšava. U drugom kvartalu ove godine registrovana zaposlenost povećana je za 3,3 odsto, u privatnom sektoru za bezmalo pet procenata, dok je zaposlenost u javnom sektoru porasla za pola procenta. Većina delatnosti ostvarila je međugodišnji rast zaposlenih, pri čemu je najveći broj novajlija u radnom odnosu zabeležen u delatnostima informisanja i komunikacije, a solidan rast u prerađivačkoj industriji, građevinarstvu i trgovini. Promene u strukturi su pozitivne, podseća prof. Milojko Arsić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, jer brže raste zaposlenost u privatnom, nego u javnom sektoru, dok je učešće neformalne u ukupnoj zaposlenosti znatno smanjeno. Poslednjih godina pomeren je i odnos snaga na tržištu rada u korist radnika, čemu je doprineo rast privrede.

Ekonomija

26.09.2021 u 15:30

Pola miliona živi u apsolutnom siromaštvu

Rizik od siromaštva i dalje je veliki u celoj Evropi, a građani Srbije su među poslednjima koji sebi mogu da priušte život dostojan čoveka i nalaze se u kategoriji s državama u kojima je svaki četvrti, čak i treći stanovnik u riziku od siromaštva, pokazuju podaci Evrostata. Samo Vojvodina ima manji procenat stanovništva u riziku od siromaštva (između 24,5 i 36 odsto), dok su centralni i južni deo Srbije (više od 36 procenata) na istom nivou, kao i delovi Bugarske i Rumunije, Turske, Severne Makedonije, ali i nekoliko regiona Italije i Španije. Prema prognozama Svetske banke, broj siromašnih u Srbiji mogao bi da se poveća za dodatnih 125.000–327.000, usled ekonomskog šoka, u zavisnosti od toga koliko bude trajala kriza izazvana kovidom 19. Statistika pokazuje da već pola miliona građana

Ekonomija

23.09.2021 u 09:34

Oko 70.000 novozaposlenih kod privatnika

Broj formalno zaposlenih, kojih je na kraju drugog tromesečja ove godine bilo 1,67 miliona, u odnosu na isti period 2020. prvenstveno je porastao u privatnom sektoru, i to za oko 70.000 radnika. U isto vreme, u uslovima fleksibilnije kontrole zapošljavanja kod korisnika javnih sredstava, formalna zaposlenost u javnom sektoru u drugom kvartalu porasla je za oko 3.000, na međugodišnjem nivou, vođena daljim zapošljavanjem u oblastima zdravstva i obrazovanja. Ipak, broj zaposlenih u samoj državnoj upravi je smanjen, piše u analizi trendova na domaćem tržištu rada, kojoj se posvetila Narodna banka Srbija (NBS) u izveštaju o inflaciji. – Ukupan broj formalno zaposlenih u drugom kvartalu bio je veći za oko 73.000 u odnosu na pre godinu dana, čime je formalna zaposlenost ubrzala međugodišnji rast na

Ekonomija

22.09.2021 u 12:34

Radnici ostaju bez prava koja proizilaze iz radnog odnosa

Organizacije okupljene oko inicijative „Živim i van sezone” zahtevaju od Vlade Srbije da povuče Nacrt zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima zbog kog se ovih dana organizuju javne rasprave. Razlog je, kako ističu, što je taj predlog u suprotnosti sa Ustavom Srbije i međunarodnim konvencijama koje je Srbija ratifikovala. Smatraju ga „potpuno nepotrebnim” jer je za poslove koje obuhvata moguće primeniti ugovore koji su predviđeni Zakonom o radu i koji radnicima obezbeđuju veći stepen zaštite. – Predlog podrazumeva mogućnost angažovanja radnika i do 180 dana, pa zato javno pitamo šta to nedostaje u članu 37 Zakona o radu, kojim su regulisani slučajevi radnog odnosa na određeno vreme. Novi zakon će ostaviti veliki broj ljudi bez prava koja

Ekonomija

12.09.2021 u 20:48

Na rad u Sloveniju uz pomoć države

U toku prošle godine, zbog epidemijske situacije u regionu, uglavnom nije bilo posredovanja u zapošljavanju naših državljana u inostranstvu po zahtevima stranih poslodavaca. Izuzetak je bila Slovenija, s kojom je i tada, ali i sada, na snazi ostao sporazum o privremenom zapošljavanju. U toj zemlji EU posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje u toku 2020. ugovore o radu potpisalo je 1.620 nezaposlenih. Za proteklih osam meseci tamo je na rad upućeno oko 1.350 građana. Što se tiče Nemačke, koja na godišnjem nivou, kako ovih dana prenosi „Zidojče cajtung”, vapi za 400.000 radnih imigranata, a među njima najviše za negovateljima, instalaterima klima-uređaja, logističarima i fakultetski obrazovanim ljudima, sporazum o posredovanju i privremenom zapošljavanju naših državljana NSZ je

Ekonomija

10.09.2021 u 23:09

Sindikati protiv sezonskog rada u ugostiteljstvu

Nova verzija Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima čiji sastavni deo, osim postojeće poljoprivrede, treba da postanu i ugostiteljstvo, turizam, kreativna industrija i građevinarstvo, uveliko se radi, ali i dalje nije poznato kada će biti spremna za javnu raspravu. Dok u Udruženju hotelijera i restoratera „Hores” podsećaju da će novi zakon biti dobro rešenje za sektor ugostiteljstva, sindikati veruju da bi se na taj način domaći i strani radnici stavili u još nesigurniji položaj i veću zavisnost od volje poslodavca, i to baš u sektorima u kojima se odavno posao ne obavlja sezonski, a to su rad u ugostiteljstvu, turizmu i građevinarstvu. Dragan Cvetković, predsednik Samostalnog sindikata ugostiteljstva i turizma Srbije, naglašava da

Ekonomija

05.09.2021 u 19:40

Službenici ne smeju da vraćaju građane

Samo u prethodnoj godini više od 10 miliona puta institucije u Srbiji koristile su servisnu magistralu za elektronsku razmenu podataka, što znači da toliko puta građani nisu išli fizički, od šaltera do šaltera. Da bi se još više promovisao pristup „samo jednom” ili „na jednom mestu više zahteva”, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) već četvrtu godinu pomaže otvaranje jedinstvenih upravnih mesta, gde pod jednim krovom građani mogu da završe više poslova, predaju nekoliko zahteva, bez odlaska od jedne zgrade do druge. Od 2018. do danas otvoreno je 14 takvih upravnih mesta, a za ovaj projekat do sada je izdvojeno 157 miliona dinara. Novina je da se radi i na obučavanju građana, pružanju pomoći onima koji žele elektronski da obave neku uslugu, a za to nemaju uslove. Aktuelna

Ekonomija

28.08.2021 u 19:00

U Srbiji trećina firmi posluje bez ijednog zaposlenog

Gotovo trećina firma u Srbiji posluje bez radnika, dok je onih sa jednim zaposlenim u 2020. godini bilo 23.313. Najveći broj privrednih društava bez ijednog zaposlenog bavi se trgovinom na veliko i malo, a za njima slede prerađivačka industrija, naučne, stručne, inovacione i tehničke delatnosti. Prema izveštajima Agencije za privredne registre, društva bez zaposlenih pretežno su mikro veličine, kojih je 31.188, tako da oni čine 99,1 odsto od ukupnog broja (31.465). Znatno je manje malih firmi – 249, dok je srednjih 20 i velikih osam. Njihov ukupni poslovni prihod u 2020. iznosio je 152.646.806 dinara. Budući da neka od tih preduzeća dobro zarađuju, to može biti signal za moguće poslovanje u sferi sive ekonomije. Dragoljub Rajić, konsultant Mreže za poslovnu podršku, kaže da postoji

Ekonomija

25.08.2021 u 21:27

Veći minimalac, manji izgledi za dodatno zapošljavanje

Ukoliko bude „pobedio” aktuelni predlog Ministarstva finansija da se minimalna zarada za narednu godinu poveća sa 32.126 na 35.012 dinara, sa tim iznosom biće pokriveno oko 90 odsto minimalne potrošačke korpe u Srbiji. Jer, prema najnovijim statističkim podacima, u maju ove godine ona iznosila je 39.278 dinara, a to je ujedno i najniža suma na koju bi trebalo da pristanu sindikati na aktuelnim pregovorima poslodavca, sindikata i države oko formiranja nove minimalne plate za 2022. Problem je, međutim, u tome što će iznos minimalne korpe biti sigurno veći u toku naredne godine, a u septembru utvrđena minimalna zarada za 2022. ostaće ista, bez obzira na rast inflacije i rast cena na malo. Dodatno, pojedini ekonomisti skreću pažnju i na to da će s povećanjem minimalca biti znatno manje

Ekonomija

20.08.2021 u 22:48

Minimalnu zaradu u Srbiji prima 350.000 građana

Minimalnu zaradu u Srbiji, koja za ovu godinu iznosi 32.126 dinara, prima oko 350.000 građana. Kao ljudi koji podnose najveći teret krize, oni faktički čine sedmi deo svih zaposlenih u zemlji, što je oko 15 odsto, o čemu svedoče i statistički podaci Evrostata. Od tog broja, nešto manje od 30.000 zaposlenih u javnom sektoru takođe dobija minimalnu platu, a ima i onih koji rade za iznos niži od minimalca. Sindikati zato smatraju i da je ukupan broj onih koji primaju minimalnu zaradu potcenjen, kao i da minimalac postaje pravilo, a ne izuzetak. U javnom sektoru minimalnu platu imaju uglavnom zaposleni u školstvu i zdravstvu koji rade na održavanju higijene ili u obezbeđenju, ali i radnici u nekim buticima, kafićima, prodavnicama, u niskoproduktivnim granama kao što je tekstilna industrija,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marija Brakočević