Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марија Бракочевић

Економија

30.09.2021 у 18:39

Запосленост брже расте у приватном, него у јавном сектору

У Србији се стање на тржишту рада умерено побољшава. У другом кварталу ове године регистрована запосленост повећана је за 3,3 одсто, у приватном сектору за безмало пет процената, док је запосленост у јавном сектору порасла за пола процента. Већина делатности остварила је међугодишњи раст запослених, при чему је највећи број новајлија у радном односу забележен у делатностима информисања и комуникације, а солидан раст у прерађивачкој индустрији, грађевинарству и трговини. Промене у структури су позитивне, подсећа проф. Милојко Арсић, са Економског факултета у Београду, јер брже расте запосленост у приватном, него у јавном сектору, док је учешће неформалне у укупној запослености знатно смањено. Последњих година померен је и однос снага на тржишту рада у корист радника, чему је допринео раст привреде.

Економија

26.09.2021 у 15:30

Пола милиона живи у апсолутном сиромаштву

Ризик од сиромаштва и даље је велики у целој Европи, а грађани Србије су међу последњима који себи могу да приуште живот достојан човека и налазе се у категорији с државама у којима је сваки четврти, чак и трећи становник у ризику од сиромаштва, показују подаци Евростата. Само Војводина има мањи проценат становништва у ризику од сиромаштва (између 24,5 и 36 одсто), док су централни и јужни део Србије (више од 36 процената) на истом нивоу, као и делови Бугарске и Румуније, Турске, Северне Македоније, али и неколико региона Италије и Шпаније. Према прогнозама Светске банке, број сиромашних у Србији могао би да се повећа за додатних 125.000–327.000, услед економског шока, у зависности од тога колико буде трајала криза изазвана ковидом 19. Статистика показује да већ пола милиона грађана живи

Економија

23.09.2021 у 09:34

Око 70.000 новозапослених код приватника

Број формално запослених, којих је на крају другог тромесечја ове године било 1,67 милиона, у односу на исти период 2020. првенствено је порастао у приватном сектору, и то за око 70.000 радника. У исто време, у условима флексибилније контроле запошљавања код корисника јавних средстава, формална запосленост у јавном сектору у другом кварталу порасла је за око 3.000, на међугодишњем нивоу, вођена даљим запошљавањем у областима здравства и образовања. Ипак, број запослених у самој државној управи је смањен, пише у анализи трендова на домаћем тржишту рада, којој се посветила Народна банка Србија (НБС) у извештају о инфлацији. – Укупан број формално запослених у другом кварталу био је већи за око 73.000 у односу на пре годину дана, чиме је формална запосленост убрзала међугодишњи раст на

Економија

22.09.2021 у 12:34

Радници остају без права која произилазе из радног односа

Организације окупљене око иницијативе „Живим и ван сезоне” захтевају од Владе Србије да повуче Нацрт закона о радном ангажовању због повећаног обима посла у одређеним делатностима због ког се ових дана организују јавне расправе. Разлог је, како истичу, што је тај предлог у супротности са Уставом Србије и међународним конвенцијама које је Србија ратификовала. Сматрају га „потпуно непотребним” јер је за послове које обухвата могуће применити уговоре који су предвиђени Законом о раду и који радницима обезбеђују већи степен заштите. – Предлог подразумева могућност ангажовања радника и до 180 дана, па зато јавно питамо шта то недостаје у члану 37 Закона о раду, којим су регулисани случајеви радног односа на одређено време. Нови закон ће оставити велики број људи без права која произилазе из

Економија

12.09.2021 у 20:48

На рад у Словенију уз помоћ државе

У току прошле године, због епидемијске ситуације у региону, углавном није било посредовања у запошљавању наших држављана у иностранству по захтевима страних послодаваца. Изузетак је била Словенија, с којом је и тада, али и сада, на снази остао споразум о привременом запошљавању. У тој земљи ЕУ посредством Националнe службe за запошљавање у току 2020. уговоре о раду потписало је 1.620 незапослених. За протеклих осам месеци тамо је на рад упућено око 1.350 грађана. Што се тиче Немачке, која на годишњем нивоу, како ових дана преноси „Зидојче цајтунг”, вапи за 400.000 радних имиграната, а међу њима највише за неговатељима, инсталатерима клима-уређаја, логистичарима и факултетски образованим људима, споразум о посредовању и привременом запошљавању наших држављана НСЗ је раскинула још пре

Економија

10.09.2021 у 23:09

Синдикати против сезонског рада у угоститељству

Нова верзија Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима чији саставни део, осим постојеће пољопривреде, треба да постану и угоститељство, туризам, креативна индустрија и грађевинарство, увелико се ради, али и даље није познато када ће бити спремна за јавну расправу. Док у Удружењу хотелијера и ресторатера „Хорес” подсећају да ће нови закон бити добро решење за сектор угоститељства, синдикати верују да би се на тај начин домаћи и страни радници ставили у још несигурнији положај и већу зависност од воље послодавца, и то баш у секторима у којима се одавно посао не обавља сезонски, а то су рад у угоститељству, туризму и грађевинарству. Драган Цветковић, председник Самосталног синдиката угоститељства и туризма Србије, наглашава да

Економија

05.09.2021 у 19:40

Службеници не смеју да враћају грађане

Само у претходној години више од 10 милиона пута институције у Србији користиле су сервисну магистралу за електронску размену података, што значи да толико пута грађани нису ишли физички, од шалтера до шалтера. Да би се још више промовисао приступ „само једном” или „на једном месту више захтева”, Министарство државне управе и локалне самоуправе (МДУЛС) већ четврту годину помаже отварање јединствених управних места, где под једним кровом грађани могу да заврше више послова, предају неколико захтева, без одласка од једне зграде до друге. Од 2018. до данас отворено је 14 таквих управних места, а за овај пројекат до сада је издвојено 157 милиона динара. Новина је да се ради и на обучавању грађана, пружању помоћи онима који желе електронски да обаве неку услугу, а за то немају услове. Актуелна

Економија

28.08.2021 у 19:00

У Србији трећина фирми послује без иједног запосленог

Готово трећина фирма у Србији послује без радника, док је оних са једним запосленим у 2020. години било 23.313. Највећи број привредних друштава без иједног запосленог бави се трговином на велико и мало, а за њима следе прерађивачка индустрија, научне, стручне, иновационе и техничке делатности. Према извештајима Агенције за привредне регистре, друштва без запослених претежно су микро величине, којих је 31.188, тако да они чине 99,1 одсто од укупног броја (31.465). Знатно је мање малих фирми – 249, док је средњих 20 и великих осам. Њихов укупни пословни приход у 2020. износио је 152.646.806 динара. Будући да нека од тих предузећа добро зарађују, то може бити сигнал за могуће пословање у сфери сиве економије. Драгољуб Рајић, консултант Мреже за пословну подршку, каже да постоји више

Економија

25.08.2021 у 21:27

Већи минималац, мањи изгледи за додатно запошљавање

Уколико буде „победио” актуелни предлог Министарства финансија да се минимална зарада за наредну годину повећа са 32.126 на 35.012 динара, са тим износом биће покривено око 90 одсто минималне потрошачке корпе у Србији. Јер, према најновијим статистичким подацима, у мају ове године она износила је 39.278 динара, а то је уједно и најнижа сума на коју би требало да пристану синдикати на актуелним преговорима послодавца, синдиката и државе око формирања нове минималне плате за 2022. Проблем је, међутим, у томе што ће износ минималне корпе бити сигурно већи у току наредне године, а у септембру утврђена минимална зарада за 2022. остаће иста, без обзира на раст инфлације и раст цена на мало. Додатно, поједини економисти скрећу пажњу и на то да ће с повећањем минималца бити знатно мање шанси

Економија

20.08.2021 у 22:48

Минималну зараду у Србији прима 350.000 грађана

Минималну зараду у Србији, која за ову годину износи 32.126 динара, прима око 350.000 грађана. Као људи који подносе највећи терет кризе, они фактички чине седми део свих запослених у земљи, што је око 15 одсто, о чему сведоче и статистички подаци Евростата. Од тог броја, нешто мање од 30.000 запослених у јавном сектору такође добија минималну плату, а има и оних који раде за износ нижи од минималца. Синдикати зато сматрају и да је укупан број оних који примају минималну зараду потцењен, као и да минималац постаје правило, а не изузетак. У јавном сектору минималну плату имају углавном запослени у школству и здравству који раде на одржавању хигијене или у обезбеђењу, али и радници у неким бутицима, кафићима, продавницама, у нископродуктивним гранама као што је текстилна индустрија,

Претходна Следећа

Почетна / Марија Бракочевић

16.06.2026 у 12:31

Полицијска акција „Фабија”: заплењено више од 10 килограма дроге, четворо ухапшено

16.06.2026 у 12:29

Џордан Лојд продужио уговор са Ефесом до 2027. године

16.06.2026 у 12:28

Гориво поскупело у Северној Македонији

16.06.2026 у 12:23

АИ алати у рукама ботаничара могу да спрече нестанак биљних врста

16.06.2026 у 12:22

Број становника Немачке опао први пут од 2020. године

16.06.2026 у 12:20

Брнабићева сазвала ванредну седницу Скупштине, на дневном реду више од 30 тачака