Veliki broj radnika prima zaradu ispod minimalne

Zaposleni su često šikanirani, poslodavci neretko ne poštuju naloge inspekcije o vraćanju na posao, a veliki broj radnika prima platu ispod 35.000 dinara koliko iznosi ovogodišnji minimalac, neki su od zaključaka ankete koju je sprovela Regionalna informativna agencija „Jug pres”. Tako je na pitanje „da li znate nekog ko prima platu manju od minimalca”, čak 63,4 odsto učesnika potvrdno odgovorilo. Činjenica da je ovoliko ljudi reklo da poznaje osobu, ili više njih, koja ima zaradu nižu od zakonski dozvoljenog minimuma može biti jedna od ilustracija realnosti u kojoj živimo. Kako se utvrđuje minimalna plata, i ako se zna da je ona garantovana kategorija, otkud onda to da neki radnici primaju ispod minimalca?

Stručnjaci za radno pravo podsećaju da se cena radnog sata od 201,22 dinara odnosi samo na zaposlene po ugovoru o radu, ali ne i na one koji su angažovani na privremeno-povremenim poslovima ili one koji su u nekom drugom obliku rada, po ugovoru o delu, kao što su sezonski radnici. Svi oni ne primaju zaradu, nego novčanu naknadu za svoj rad, a takvih radnika ima dosta, pa čak i u javnom sektoru. To potvrđuju i sindikalni predstavnici dok podsećaju da se radnicima, umesto da im povećaju koeficijent ili osnovicu, na njihovu platu ili zaradu dodaje iznos do minimalne zarade. Nikoga ne interesuje što je to potpuno nezakonito, a i pored toga, masovno se primenjuje u javnim službama i preduzećima, posebno u komunalnoj delatnosti, ali i u realnom sektoru.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, podseća da je u Srbiji masovna pojava da se utvrđuje manja cena rada po radnom satu od minimalne cene, dodajući da više od 300.000 radnika ima utvrđenu osnovnu zaradu u iznosu manjem od minimalne. Posledica toga je manja plata od minimalne i onda se bez ikakvog zakonskog osnova dodaje iznos do minimalne zarade, uverava Savićeva.

– Da se ovo dešava u Srbiji znaju svi: poslodavci, ministarstva, inspekcije, ali ne reaguju, jer i sami krše zakon. Sindikatu jedino ostaje da pokrene sudske sporove koji se po pravilu dobijaju. Tada je poslodavac u obavezi da retroaktivno isplati razliku zarada – navodi predsednica ASNS-a. Uglavnom je reč o velikim novčanim iznosima, pošto ovakav obračun plata traje i decenijama. Često su radnici sa svojim sindikatima, odgovorniji od poslodavaca, pa odustaju od tužbe, napominje ona,