Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Kultura

10.02.2015 u 21:57

Intimna drama u tri dimenzije

Berlin – Svoju opčinjenost neslućenim mogućnostima malih, fleksibilnih kamera i čarolijama tri-de filmova, legendarni nemački reditelj Vim Venders već je pokazao u fantazmagoričnom filmu „Pina” o plesačici i koreografkinji Pini Bauš. Sada je učinio još jedan korak dalje te je i intimnoj porodičnoj drami, klasične naracije i klasične režije – filmu „Sve će biti dobro”, pridodao taj izazov treće dimenzije. I znate šta? Iako nad ovakvom odlukom može da stoji znak pitanja, čitava stvar besprekorno funkcioniše. Jedini koji zaista mogu da se požale na ovaj i ovakav Vendersov film, jesu oni koje specijalne naočare za gledanje tri-de filmova iritantno žuljaju.

Kultura

08.02.2015 u 22:00

Mnogo buke ni oko čega

Berlin - Filmske zaluđenike ništa tako brzo ne spusti na zemlju kao Berlinale. Prema tradiciji, bombastične uvodne medijske najave o nastupu „velikih filmova, velikih rediteljskih imena” u glavnom takmičarskom programu, sa lakoćom stvore atmosferu visokih očekivanja, posle čega sva razočaranja bole više i jače nego što je to, možda, realno. I na 65. Berlinalu sva očekivanja su se već prvih dana sa lakoćom rasprsla, poput mehurića od sapunice. Posle uvodnog filma „Niko ne želi noć” Izabel Koišet, na koja bi sećanja brzo izbledela da nije maestralnih glumica Žilijet Binoš i Rinko Kikuči, usledili su podbačaji Vernera Hercoga i Benoa Žakoa.

Kultura

08.02.2015 u 15:00

Od gordog pauna do ranjenog psa

Odavno u filmskom svetu važi pravilo da ne možeš okarakterisati neki film kao loš ukoliko u njemu igra Žilijet Binoš. Bilo koji lik da tumači, s velikog filmskog platna ali i s pozorišne scene zrači taj moćni glumački magnetizam zbog kojeg s lakoćom zaboravljate na sve eventualne mane filma ili predstave u kojima igra. I tako je već više od 30 njenih glumačkih godina. Ćerka glumice i skulptora, francuska glumica Žilijet Binoš (Pariz, 1964), poliglota, imala je samo 21 godinu kada se pojavila na filmu (Žan-Lika Godara) i samo 23 godine kada je na sebe skrenula pažnju internacionalne filmske kritike zahvaljujući ulozi u filmu „Nepodnošljiva lakoća postojanja”.

Kultura

05.02.2015 u 22:00

Iz Park avenije na Severni pol

Berlin – Sa filmom „Niko ne želi noć”, španske rediteljke Izabel Koišet, uz prisustvo Monike Griters, federalne ministarke za kulturu i informisanje, Mihaela Milera, gradonačelnika Berlina, kao i članova zvaničnog žirija, sinoć je u Berlinu svečano počelo 65. Berlinale. Direktor festivala Diter Koslik, kojem je još jednom produžen mandat, u obrazloženju svog izbora filma otvaranja, između ostalog, naveo je i da je „Koišetova ove godine čak sedmi put prisutna na Berlinalu, posle ’Elegije’ i ’Moj život bez mene’ ovo je treći put da se takmiči za ’Zlatnog medveda’ i to sa filmom u kojem je pružila impresivan portret dve žene suočene sa ekstremnim životnim okolnostima...”

Kultura

01.02.2015 u 22:00

Gde smo mi u ovoj priči

U proteklih nekoliko dana publika u Srbiji bila je u prilici da prisustvuje dvema nesvakidašnjim filmskim premijerama. U trenutku dok je na međunarodnom festivalu u Roterdamu (prevashodno namenjen promociji filmskih debitanata), održavala svetska premijera dugometražnog, holandsko-srpsko-belgijskog igranog filma „Nebo iznad nas” Marinusa Gruthofa, zahvaljujući inovativnom festivalskom programu „IFFR Lajv” simultano je tekla projekcija i u Beogradu.

Kultura

29.01.2015 u 22:00

Kompjuterske igre plakanja

Ukoliko filmski naslov „Igra kodova” Mortena Tildama uočite na repertoaru nekog od vama najbližih bioskopa, nemojte ga propustiti. Reč je o impresivnom i dinamičnom, istorijsko-biografskom trileru u kojem se, u zavidnoj meri, rasvetljava lik genijalnog britanskog matematičara, logičara, kriptoanalitičara i pionira kompjuterske nauke – Alana Turinga. On je jedan od najzaslužnijih za razbijanje nacističkog šifrantskog sistema „Enigma”, što je znatno pomoglo preusmerenju tokova Drugog svetskog rata.

Kultura

27.01.2015 u 13:00

„Flotel Evropa” na 65. Berlinalu

Dugometražni dokumentarni filmski esej „Flotel Evropa” Vladimira Tomića, danskog reditelja našeg porekla, svetsku premijeru imaće uskoro na 65. Berlinskom festivalu (od 5. do 15. februara), u programskoj celini Forum. Reč je o dansko-srpskoj koprodukciji, filmu nastalom u saradnji sa producentskom kućom „Uzrok” (naš mladi producent, reditelj i montažer Srđan Keča), Danskog filmskog intituta i državnog fonda za umetnost, kao i Ministarstva za kulturu Srbije (preko FCS).

Kultura

22.01.2015 u 22:00

Korisna pučka komedija

Svega tu ima napretek. I duhovitih dijaloga i vrcavosti i komične okretnosti i neuvredljivog potsmeha i šarmantne satire. Ima i one simpatične filmske pitkosti zbog koje će film „Gorčilo – Jesi li to došao da me vidiš”, proizveden inače u crnogorskoj porodičnoj manufakturi Karadžić, dodatno potstaći gledaoce na masovniji pohod u domaće bioskope. U tom smislu, ova vesela pučka komedija je veoma koristan proizvod. Ovakvi filmovi vraćaju publiku u bioskope. I ne samo to, vraćaju i osmeh na lica gledalaca.

Kultura

22.01.2015 u 18:11

Kustendorfske noći Končalovskog

Za razliku od svog brata, slavnog Nikite Sergejeviča Mihalkova, koji je na Kustendorf festivalu gotovo redovan gost, njegov ništa manje slavan brat Andrej Sergejevič Mihalkov Končalovski, ovde je prvi put. Sigurno ne i poslednji. I na Kustendorfu će se mimoići sa bratom, potvrdio je medijima, i nasmejan šarmantno izjavio: „Ja sam došao prvi, a kada ja odem, dolazi on.” Pošto je tokom svečanog otvaranja iz ruku festivalskog gurua Emira Kusturice primio „Drvo života”, nagradu za sve buduće filmove, i pošto je prisustvovao i otvaranju izložbe filmskih plakata, ali i projekciji jesenas u Veneciji nagrađenog filma „Poštareve bele noći” („Srebrni lav” za najbolju režiju), koji je samo jedan od odabranih filmova iz „Retrospektive velikana” posvećene njemu, Andrej Končalovski je održao radionicu.

Kultura

20.01.2015 u 08:15

Igraću Betmenovog slugu

Slavni britanski glumac, oskarovac Džeremi Ajrons (1948), nedavno je u Maroku, na 14. Marakeš festivalu, iz ruku Leticije Kaste primio „Zlatnu zvezdu” za životno delo, uz sve kraljevske počasti i film koji sadrži inserte sa svim njegovim filmskim ulogama. Dobitnik Oskara za ulogu u filmu „Ukidanje sreće”, naročito voljen zbog uloga u filmovima „Misija”, „Svanova ljubav”, „Nebesko kraljevstvo” i...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dubravka Lakić