Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Култура

10.02.2015 у 21:57

Берлин – Своју опчињеност неслућеним могућностима малих, флексибилних камера и чаролијама три-де филмова, легендарни немачки редитељ Вим Вендерс већ је показао у фантазмагоричном филму „Пина” о плесачици и кореографкињи Пини Бауш. Сада је учинио још један корак даље те је и интимној породичној драми, класичне нарације и класичне режије – филму „Све ће бити добро”, придодао тај изазов треће димензије. И знате шта? Иако над оваквом одлуком може да стоји знак питања, читава ствар беспрекорно функционише. Једини који заиста могу да се пожале на овај и овакав Вендерсов филм, јесу они које специјалне наочаре за гледање три-де филмова иритантно жуљају.

Култура

08.02.2015 у 22:00

Много буке ни око чега

Берлин - Филмске залуђенике ништа тако брзо не спусти на земљу као Берлинале. Према традицији, бомбастичне уводне медијске најаве о наступу „великих филмова, великих редитељских имена” у главном такмичарском програму, са лакоћом створе атмосферу високих очекивања, после чега сва разочарaња боле више и јаче него што је то, можда, реално. И на 65. Берлиналу сва очекивања су се већ првих дана са лакоћом распрсла, попут мехурића од сапунице. После уводног филма „Нико не жели ноћ” Изабел Коишет, на која би сећања брзо избледела да није маестралних глумица Жилијет Бинош и Ринко Кикучи, уследили су подбачаји Вернера Херцога и Беноа Жакоа.

Култура

08.02.2015 у 15:00

Од гордог пауна до рањеног пса

Одавно у филмском свету важи правило да не можеш окарактерисати неки филм као лош уколико у њему игра Жилијет Бинош. Било који лик да тумачи, с великог филмског платна али и с позоришне сцене зрачи тај моћни глумачки магнетизам због којег с лакоћом заборављате на све евентуалне мане филма или представе у којима игра. И тако је већ више од 30 њених глумачких година. Ћерка глумице и скулптора, француска глумица Жилијет Бинош (Париз, 1964), полиглота, имала је само 21 годину када се појавила на филму (Жан-Лика Годара) и само 23 године када је на себе скренула пажњу интернационалне филмске критике захваљујући улози у филму „Неподношљива лакоћа постојања”.

Култура

05.02.2015 у 22:00

Из Парк авеније на Северни пол

Берлин – Са филмом „Нико не жели ноћ”, шпанске редитељке Изабел Коишет, уз присуство Монике Гритерс, федералне министарке за културу и информисање, Михаела Милера, градоначелника Берлина, као и чланова званичног жирија, синоћ је у Берлину свечано почело 65. Берлинале. Директор фестивала Дитер Кослик, којем је још једном продужен мандат, у образложењу свог избора филма отварања, између осталог, навео је и да је „Коишетова ове године чак седми пут присутна на Берлиналу, после ’Елегије’ и ’Мој живот без мене’ ово је трећи пут да се такмичи за ’Златног медведа’ и то са филмом у којем је пружила импресиван портрет две жене суочене са екстремним животним околностима...”

Култура

01.02.2015 у 22:00

Где смо ми у овој причи

У протеклих неколико дана публика у Србији била је у прилици да присуствује двема несвакидашњим филмским премијерама. У тренутку док је на међународном фестивалу у Ротердаму (превасходно намењен промоцији филмских дебитаната), одржавала светска премијера дугометражног, холандско-српско-белгијског играног филма „Небо изнад нас” Маринуса Грутхофа, захваљујући иновативном фестивалском програму „ИФФР Лајв” симултано је текла пројекција и у Београду.

Култура

29.01.2015 у 22:00

Компјутерске игре плакања

Уколико филмски наслов „Игра кодова” Мортена Тилдама уочите на репертоару неког од вама најближих биоскопа, немојте га пропустити. Реч је о импресивном и динамичном, историјско-биографском трилеру у којем се, у завидној мери, расветљава лик генијалног британског математичара, логичара, криптоаналитичара и пионира компјутерске науке – Алана Туринга. Он је један од најзаслужнијих за разбијање нацистичког шифрантског система „Енигма”, што је знатно помогло преусмерењу токова Другог светског рата.

Култура

27.01.2015 у 13:00

„Флотел Европа” на 65. Берлиналу

Дугометражни документарни филмски есеј „Флотел Европа” Владимира Томића, данског редитеља нашег порекла, светску премијеру имаће ускоро на 65. Берлинском фестивалу (од 5. до 15. фебруара), у програмској целини Форум. Реч је о данско-српској копродукцији, филму насталом у сарадњи са продуцентском кућом „Узрок” (наш млади продуцент, редитељ и монтажер Срђан Кеча), Данског филмског интитута и државног фонда за уметност, као и Министарства за културу Србије (преко ФЦС).

Култура

22.01.2015 у 22:00

Корисна пучка комедија

Свега ту има напретек. И духовитих дијалога и врцавости и комичне окретности и неувредљивог потсмеха и шармантне сатире. Има и оне симпатичне филмске питкости због које ће филм „Горчило – Јеси ли то дошао да ме видиш”, произведен иначе у црногорској породичној мануфактури Караџић, додатно потстаћи гледаоце на масовнији поход у домаће биоскопе. У том смислу, ова весела пучка комедија је веома користан производ. Овакви филмови враћају публику у биоскопе. И не само то, враћају и осмех на лица гледалаца.

Култура

22.01.2015 у 18:11

Кустендорфске ноћи Кончаловског

За разлику од свог брата, славног Никите Сергејевича Михалкова, који је на Кустендорф фестивалу готово редован гост, његов ништа мање славан брат Андреј Сергејевич Михалков Кончаловски, овде је први пут. Сигурно не и последњи. И на Кустендорфу ће се мимоићи са братом, потврдио је медијима, и насмејан шармантно изјавио: „Ја сам дошао први, а када ја одем, долази он.” Пошто је током свечаног отварања из руку фестивалског гуруа Емира Кустурице примио „Дрво живота”, награду за све будуће филмове, и пошто је присуствовао и отварању изложбе филмских плаката, али и пројекцији јесенас у Венецији награђеног филма „Поштареве беле ноћи” („Сребрни лав” за најбољу режију), који је само један од одабраних филмова из „Ретроспективе великана” посвећене њему, Андреј Кончаловски је одржао радионицу.

Култура

20.01.2015 у 08:15

Играћу Бетменовог слугу

Славни британски глумац, оскаровац Џереми Ајронс (1948), недавно је у Мароку, на 14. Маракеш фестивалу, из руку Летиције Касте примио „Златну звезду” за животно дело, уз све краљевске почасти и филм који садржи инсерте са свим његовим филмским улогама. Добитник Оскара за улогу у филму „Укидање среће”, нарочито вољен због улога у филмовима „Мисија”, „Сванова љубав”, „Небеско краљевство” и...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Дубравка Лакић