Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Kultura

04.03.2020 u 22:00

Pred gledaocima 48. Festa, premijerno u petak 6. marta u 19.30 u Kombank dvorani (Dom sindikata), biće prikazan „Uprkos magli” – novi, osamnaesti film našeg proslavljenog reditelja Gorana Paskaljevića koji je snimljen u Italiji sa italijanskim glumcima i na italijanskom jeziku. Nedavno u Indiji sa ovim, još jednim toplim, emotivnim Paskaljevićevim filmom svečano je bio otvoren jubilarni 50. Međunarodni festival u Goi, a posle njegovog prikazivanja i na festivalu u Puneu publika je suznih očiju dugo aplaudirala. Lako se poistovetila sa junacima intimističke priče o ksenofobičnoj magli koja je prekrila Italiju i Evropu u ovoj eri migrantske krize. U ovom veku emocije i empatija nestaju sa ekrana, zamenjuju ih nasilje i cinizam Paskaljevićev film, čijoj će beogradskoj premijeri

Kultura

03.03.2020 u 22:00

Male tajne efikasnog pripovedanja

Atom Egojan, gost Beograda (Foto: D. Lakić) Atom Egojan, filmski, pozorišni i operski reditelj, pisac i producent jermenskog porekla (rođen u Kairu), autor nagrađivanih filmova poput: „Egzotike”, „Kloi”, „Slatka sutrašnjica” (dve nominacije za Oskara), „Felicijino putovanje”, „Obožavanje”, „Ararat”, „Zapamtiti” i „Počasni gost” sa kojim se sinoć poklonio pred publikom beogradskog Festa, spada u kultne kanadske reditelje i jedan je od najzanimljivijih i najznačajnijih autora današnjice u i izvan svoje zemlje. U njegovu čast u Ambasadi Kanade sinoć je bio priređen prijem sa kojeg su gosti, zajedno sa Egojanom, otišli na svečanu projekciju „Počasnog gosta”, filma koji je svetsku premijeru imao jesenas na Venecijanskom festivalu. Oni koji su sinoć gledali film sigurno

Kultura

02.03.2020 u 22:00

Do potpunog oporavka sve je duži put

Počelo je sa minutom ćutanja u pomen žrtvama masakra u Hanau, a završilo se protestom klimatskih aktivista, na i oko crvenog tepiha u noći dodele nagrada. Preživeli smo i ovaj jubilarni Berlinski festival. Neko lakše, neko teže, u zavisnosti u kojoj se meri mogao podneti taj začuđujuće loš izbor filmova u dva glavna takmičarska programa. Ne okrivljujem novopostavljenog umetničkog direktora, „uvezenog” Italijana – Karla Šatrijana, uz njegov iz Lokarna preuzeti tim, već samo izražavam bojazan da je festival poput Berlinala za njega ipak prekrupan zalogaj. Nije, doduše, Šatrijan kriv što ovaj festival već sedam-osam godina unazad u programskom smislu ide nizlaznom putanjom, ali se od njega kao novu, svežu (i mlađu i toliko hvaljenu) snagu očekivalo da će zaustaviti, a ne produbiti

Kultura

01.03.2020 u 19:00

Filmski odgovor Vladimiru Solovjovu

70. BERLINALE Berlin – Verujem da su istorija i sećanje veoma bliski jedni drugima i da su iz određene perspektive prilično opasni, jer istorija može da bude i subjektivno sećanje na činjenice. Imate zvaničnu istoriju događaja, a imate i alternativne verzije, bilo da govorimo, recimo, o ruskoj ili francuskoj revoluciji, Prvom i Drugom svetskom ratu, rađanju hrišćanstva ili islama. Svi imamo različite priče vezane za sve ove događaje i šta je onda istorija? Možda sve to nije tako jednostavno kao što se čini – govori ovako za „Politiku” rumunski reditelj Kristi Puju. Sa njegovim zahtevnim, intelektualno ambicioznim filmom „Malmkrog” (naziv jednog mesta u Transilvaniji), istorijskom, kostimiranom dramom, provokativnim i kriticizmom ispunjenim delom, zasnovanim na filozofsko-književnom

Kultura

28.02.2020 u 22:00

Rusalke i druge čudne vile

Berlin – U depresiju i duboko u ispod prosečnost uronjeni ovogodišnji Berlinski festival na trenutak je razveselila dama Helen Miren, slavna britanska pozorišna, televizijska i filmska britanska glumica – ovogodišnja dobitnica „Zlatnog medveda” za sveukupnu karijeru i ličnost u fokusu poslednjih dana Berlinala. Mirenovoj je (rođena, inače, kao Jelena Lidija Vasiljevna Mironova 1945. u zapadnom Londonu), uz ovu laskavu nagradu priređena i mini retrospektiva od pet reprezentativnih filmova u kojima je glumila i za to osvojila pregršt međunarodnih nagrada. Među njima je i Frirsova „Kraljica”, film u kojem tumači lik Elizabete Druge, za koji je osvojila i Oskara, a sada je u Berlinale palastu, u večeri ceremonije dodele „Zlatnog medveda” publiku ponovo podigao na noge. Helen Miren je

Kultura

25.02.2020 u 22:00

Virus je „pokosio” bioskope u Kini

Berlin – Đa Žangke, slavni kineski scenarista, reditelj, producent, osnivač međunarodnog festivala u Pingjau i idejni tvorac umetničkog sela sa filmskom školom i izložbenim prostorom u blizini rodnog grada u pokrajini Šansi, tvorac filmova poput „Džeparoša”, „Platforme”, „Sveta”, „Nepoznatog zadovoljstva”, „Mrtve prirode”, „Dodira greha”, „Planine mogu da odu”, „Pepeo je najčistije beo” – tokom svog četvrtog boravka na Berlinskom festivalu u programu Berlinale specijal predstavio je dugometražni dokumentarac „Plivaj dok more ne postane plavo”, a u programu „U transmisiji” i svoj prvenac „Džeparoš” koji je poslužio za direktan razgovor sa kolegama rediteljima. Ovaj majstor poetskih slika sada kroz priču o okupljanju književnika i studenata književnosti na tradicionalnom Festivalu literature u

Kultura

24.02.2020 u 22:00

Šta sve laže Pinokio

Berlin – Sve je počelo minutom ćutanja u pomen žrtvama nedavnog masakra u nemačkom gradu Hanau, nastavilo se uz romantične prizvuke Falardoovog filma i uvidom u prve takmičarske filmove od kojih (za sada) nijedan nije za „bacanje u nesvest”, ali jesu za razmišljanje o tome kako Berlinale i ove godine drži svoju (nekada slavnu) reputaciju politički angažovanog festivala na aparatima za veštačko disanje. Vremena su se odavno promenila, pa ni Berlinski festival nije ono što je nekada bio – idealni spoj glamura, društveno političkog angažmana i filmske umetnosti. Sada je sve u modernim tonovima svih mogućih vrsta takozvane političke korektnosti koje su, čini se u Nemačkoj najviše, dovedene čak do apsurdnog savršenstva. Oseća se to i po odabranim filmovima i za glavni i za novouvedeni

Kultura

23.02.2020 u 21:44

Blagodeti novog filmsko-porodičnog okupljanja

Berlin – Svetsku premijeru večeras u Zoo palastu, dan posle Golubovićevog „Oca”, imaće i švajcarsko-hrvatski film „Mare” Andree Štake (podržan i od strane Eurimaža) – snažna, duhom i dušom ispunjena porodična priča u kojoj posvećena majka i supruga preispituje svoju poziciju i potrebe kao još uvek mlade žene. Uz Mariju Škaričić i Gorana Navojeca, u „Mare” igra i naša glumica, filmska i pozorišna rediteljka i dobitnica „Dobričinog prstena” Mirjana Karanović. U Berlinu ona je već bila u centru medijske pažnje kao junakinja filmova „Grbavica” i „Rekvijem za gospođu J”, a sada je unapred najavljivano prisustvo morala da otkaže, zbog velikih obaveza vezanih za pozorišnu predstavu „Čitač” koju prema motivima romana Bernarda Šlinka u BDP-u priprema reditelj Boris Liješević. U razgovoru za

Kultura

21.02.2020 u 22:00

Raskoš i čarolija njujorškog literarnog sveta

Berlin – Kako je lep i privlačan taj književno-izdavačko-agentski svet, koliko samo talentovane raskoši ima u njemu i kakve se sve intelektualne čarolije u njemu tvore! Naravno, reč je o njujorškoj literarnoj sceni, ne bih nikako mogla da zamislim toliko romantike, kulture u izražavanju i međusobnom ophođenju da je kojim slučajem reč o onoj našoj, uglavnom galamdžijskoj. U taj njujorški svet literature povela nas je Džoana Rekof, po čijim je memoarima kanadski reditelj Filip Falardo snimio film „Moja godina sa Selindžerom”, s kojim je sinoć svečano počeo 70. Berlinski festival. Na najbolji mogući način. Ovaj film, u kojem Džoanin lik tumači prelepa i talentovana Margaret Kveli, a njenu šeficu Margaret, legendarnu književnu agentkinju starog kova, uvek blistava Sigorni Viver, idealan je

Kultura

20.02.2020 u 18:00

Berlinski festival u znaku promena

Berlin – Sa filmom „Moja godina sa Selindžerom” kanadskog reditelja Filipa Falardoa sa Sigorni Viver u jednoj od glavnih uloga, večeras u Berlinale palastu svečano počinje 70. Berlinski festival. Svoju značajnu godišnjicu popularni Berlinale, još uvek uz Kan i Veneciju najvažniji evropski (svetski) festival, dočekuje pod reflektorima promena i samog rukovodstva i programskih celina, najavljujući tako novu eru. Dugogodišnjeg festivalskog čelnika Ditera Koslika zamenile su sada dve osobe: Marijeta Risenbek, kao izvršna direktorka i Karlo Šatrijan, kao umetnički direktor. Šatrijan je „uvezen” u Nemačku. Ovaj Italijan, nekadašnji filmski novinar, kasnije i programer festivala u Torinu, munjeviti uspon doživeo je kao umetnički direktor festivala u Lokarnu (Švajcarska), odakle je sada

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dubravka Lakić