Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дубравка Лакић

Култура

04.03.2020 у 22:00

Европа све мање прихвата различитост

Пред гледаоцима 48. Феста, премијерно у петак 6. марта у 19.30 у Комбанк дворани (Дом синдиката), биће приказан „Упркос магли” – нови, осамнаести филм нашег прослављеног редитеља Горана Паскаљевића који је снимљен у Италији са италијанским глумцима и на италијанском језику. Недавно у Индији са овим, још једним топлим, емотивним Паскаљевићевим филмом свечано је био отворен јубиларни 50. Међународни фестивал у Гои, а после његовог приказивања и на фестивалу у Пунеу публика је сузних очију дуго аплаудирала. Лако се поистоветила са јунацима интимистичке приче о ксенофобичној магли која је прекрила Италију и Европу у овој ери мигрантске кризе. У овом веку емоције и емпатија нестају са екрана, замењују их насиље и цинизам Паскаљевићев филм, чијој ће београдској премијери

Култура

03.03.2020 у 22:00

Мале тајне ефикасног приповедања

Атом Егојан, гост Београда (Фото: Д. Лакић) Атом Егојан, филмски, позоришни и оперски редитељ, писац и продуцент јерменског порекла (рођен у Каиру), аутор награђиваних филмова попут: „Егзотике”, „Клои”, „Слатка сутрашњица” (две номинације за Оскара), „Фелицијино путовање”, „Обожавање”, „Арарат”, „Запамтити” и „Почасни гост” са којим се синоћ поклонио пред публиком београдског Феста, спада у култне канадске редитеље и један је од најзанимљивијих и најзначајнијих аутора данашњице у и изван своје земље. У његову част у Амбасади Канаде синоћ је био приређен пријем са којег су гости, заједно са Егојаном, отишли на свечану пројекцију „Почасног госта”, филма који је светску премијеру имао јесенас на Венецијанском фестивалу. Они који су синоћ гледали филм сигурно су

Култура

02.03.2020 у 22:00

До потпуног опоравка све је дужи пут

Почело је са минутом ћутања у помен жртвама масакра у Ханау, а завршило се протестом климатских активиста, на и око црвеног тепиха у ноћи доделе награда. Преживели смо и овај јубиларни Берлински фестивал. Неко лакше, неко теже, у зависности у којој се мери могао поднети тај зачуђујуће лош избор филмова у два главна такмичарска програма. Не окривљујем новопостављеног уметничког директора, „увезеног” Италијана – Карла Шатријана, уз његов из Локарна преузети тим, већ само изражавам бојазан да је фестивал попут Берлинала за њега ипак прекрупан залогај. Није, додуше, Шатријан крив што овај фестивал већ седам-осам година уназад у програмском смислу иде низлазном путањом, али се од њега као нову, свежу (и млађу и толико хваљену) снагу очекивало да ће зауставити, а не продубити суноврат.

Култура

01.03.2020 у 19:00

Филмски одговор Владимиру Соловјову

70. БЕРЛИНАЛЕ Берлин – Верујем да су историја и сећање веома блиски једни другима и да су из одређене перспективе прилично опасни, јер историја може да буде и субјективно сећање на чињенице. Имате званичну историју догађаја, а имате и алтернативне верзије, било да говоримо, рецимо, о руској или француској револуцији, Првом и Другом светском рату, рађању хришћанства или ислама. Сви имамо различите приче везане за све ове догађаје и шта је онда историја? Можда све то није тако једноставно као што се чини – говори овако за „Политику” румунски редитељ Кристи Пују. Са његовим захтевним, интелектуално амбициозним филмом „Малмкрог” (назив једног места у Трансилванији), историјском, костимираном драмом, провокативним и критицизмом испуњеним делом, заснованим на филозофско-књижевном тексту

Култура

28.02.2020 у 22:00

Русалке и друге чудне виле

Берлин – У депресију и дубоко у испод просечност уроњени овогодишњи Берлински фестивал на тренутак је развеселила дама Хелен Мирен, славна британска позоришна, телевизијска и филмска британска глумица – овогодишња добитница „Златног медведа” за свеукупну каријеру и личност у фокусу последњих дана Берлинала. Миреновој је (рођена, иначе, као Јелена Лидија Васиљевна Миронова 1945. у западном Лондону), уз ову ласкаву награду приређена и мини ретроспектива од пет репрезентативних филмова у којима је глумила и за то освојила прегршт међународних награда. Међу њима је и Фрирсова „Краљица”, филм у којем тумачи лик Елизабете Друге, за који је освојила и Оскара, а сада је у Берлинале паласту, у вечери церемоније доделе „Златног медведа” публику поново подигао на ноге. Хелен Мирен је заслужила

Култура

25.02.2020 у 22:00

Вирус је „покосио” биоскопе у Кини

Берлин – Ђа Жангке, славни кинески сценариста, редитељ, продуцент, оснивач међународног фестивала у Пингјау и идејни творац уметничког села са филмском школом и изложбеним простором у близини родног града у покрајини Шанси, творац филмова попут „Џепароша”, „Платформе”, „Света”, „Непознатог задовољства”, „Мртве природе”, „Додира греха”, „Планине могу да оду”, „Пепео је најчистије бео” – током свог четвртог боравка на Берлинском фестивалу у програму Берлинале специјал представио је дугометражни документарац „Пливај док море не постане плаво”, а у програму „У трансмисији” и свој првенац „Џепарош” који је послужио за директан разговор са колегама редитељима. Овај мајстор поетских слика сада кроз причу о окупљању књижевника и студената књижевности на традиционалном Фестивалу литературе у

Култура

24.02.2020 у 22:00

Шта све лаже Пинокио

Берлин – Све је почело минутом ћутања у помен жртвама недавног масакра у немачком граду Ханау, наставило се уз романтичне призвуке Фалардоовог филма и увидом у прве такмичарске филмове од којих (за сада) ниједан није за „бацање у несвест”, али јесу за размишљање о томе како Берлинале и ове године држи своју (некада славну) репутацију политички ангажованог фестивала на апаратима за вештачко дисање. Времена су се одавно променила, па ни Берлински фестивал није оно што је некада био – идеални спој гламура, друштвено политичког ангажмана и филмске уметности. Сада је све у модерним тоновима свих могућих врста такозване политичке коректности које су, чини се у Немачкој највише, доведене чак до апсурдног савршенства. Осећа се то и по одабраним филмовима и за главни и за новоуведени

Култура

23.02.2020 у 21:44

Благодети новог филмско-породичног окупљања

Берлин – Светску премијеру вечерас у Зоо паласту, дан после Голубовићевог „Оца”, имаће и швајцарско-хрватски филм „Маре” Андрее Штаке (подржан и од стране Еуримажа) – снажна, духом и душом испуњена породична прича у којој посвећена мајка и супруга преиспитује своју позицију и потребе као још увек младе жене. Уз Марију Шкаричић и Горана Навојеца, у „Маре” игра и наша глумица, филмска и позоришна редитељка и добитница „Добричиног прстена” Мирјана Карановић. У Берлину она је већ била у центру медијске пажње као јунакиња филмова „Грбавица” и „Реквијем за госпођу Ј”, а сада је унапред најављивано присуство морала да откаже, због великих обавеза везаних за позоришну представу „Читач” коју према мотивима романа Бернарда Шлинка у БДП-у припрема редитељ Борис Лијешевић. У разговору за

Култура

21.02.2020 у 22:00

Раскош и чаролија њујоршког литерарног света

Берлин – Како је леп и привлачан тај књижевно-издавачко-агентски свет, колико само талентоване раскоши има у њему и какве се све интелектуалне чаролије у њему творе! Наравно, реч је о њујоршкој литерарној сцени, не бих никако могла да замислим толико романтике, културе у изражавању и међусобном опхођењу да је којим случајем реч о оној нашој, углавном галамџијској. У тај њујоршки свет литературе повела нас је Џоана Рекоф, по чијим је мемоарима канадски редитељ Филип Фалардо снимио филм „Моја година са Селинџером”, с којим је синоћ свечано почео 70. Берлински фестивал. На најбољи могући начин. Овај филм, у којем Џоанин лик тумачи прелепа и талентована Маргарет Квели, а њену шефицу Маргарет, легендарну књижевну агенткињу старог кова, увек блистава Сигорни Вивер, идеалан је за фестивалско

Култура

20.02.2020 у 18:00

Берлински фестивал у знаку промена

Берлин – Са филмом „Моја година са Селинџером” канадског редитеља Филипа Фалардоа са Сигорни Вивер у једној од главних улога, вечерас у Берлинале паласту свечано почиње 70. Берлински фестивал. Своју значајну годишњицу популарни Берлинале, још увек уз Кан и Венецију најважнији европски (светски) фестивал, дочекује под рефлекторима промена и самог руководства и програмских целина, најављујући тако нову еру. Дугогодишњег фестивалског челника Дитера Кослика замениле су сада две особе: Маријета Рисенбек, као извршна директорка и Карло Шатријан, као уметнички директор. Шатријан је „увезен” у Немачку. Овај Италијан, некадашњи филмски новинар, касније и програмер фестивала у Торину, муњевити успон доживео је као уметнички директор фестивала у Локарну (Швајцарска), одакле је сада стигао у

Претходна Следећа

Почетна / Дубравка Лакић

15.06.2026 у 14:06

Ранко Симовић нови кошаркаш Борца из Чачка

15.06.2026 у 14:03

Велики пожар на подручју Мостара, прети да блокира пут ка Сарајеву

15.06.2026 у 13:56

Антонијевић: Заштита старијих је питање достојанства целог друштва

15.06.2026 у 13:53

Гашић: Војска Србије нуди сигуран посао и могућност напредовања

15.06.2026 у 13:52

Свечани дочек у Тбилисију: Кавалешвили примио Вучића уз највише државне почасти

15.06.2026 у 13:51

Игуман манастира Хиландар посетио Храм Свете Петке у КПЗ Сремска Митровица