Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kultura

01.11.2019 u 22:00

Maestrova priča nad pričama

Ako iko zna da dopre do srca gledalaca, da zagolica maštu i ispuni oči bojama, a uši muzikom, onda je to legendarni španski scenarista i reditelj Pedro Almodovar. Čini on to i sada, sa filmom „Bol i slava” u kojem ima nešto malo iz filmova „Sve o mojoj majci” i „Vrati se” i mnogo toga ličnog. On sada i gledaoce i samog sebe suočava sa težinom nagomilanih godina, sa bolestima koje idu sa starošću uzrokujući često i krizu u stvaralaštvu, a ovakva vrsta suočavanja provocira i suzu u oku. U „Bolu i slavi” Almodovar nam upravo i priča o tome – o često parališućim fizičkim bolovima izazvanim boleštinama od kojih se ne umire (migrene, nesnosni bolovi u leđima i želucu...), ali se strašno pati, i o teretu slave i visokih očekivanja onih koji ga okružuju, što dovodi do prestanka želje za

Kultura

30.10.2019 u 21:00

Filmovi Dušana Makavejeva, poslastica u Solunu

Šest decenija prolazi i mnoge su filmske vode protekle, a Solunski filmski festival uprkos svim nevoljama i dalje istrajava kao najznačajnija balkanska filmska manifestacija. Šezdeseto festivalsko izdanje, u zdanju Olimpion na Aristotelovom trgu u Solunu, svečano će otvoriti jedno od najnovijih „Netfliksovih” čeda – američki film „Bračna priča” Noe Baumbaha, viđen u Veneciji, sa Skarlet Johanson i Adamom Drajverom u glavnim ulogama. Oni tumače likove njujorškog pozorišnog reditelja i njegove supruge glumice sa kojom on stvara svoja uspešna pozorišna dela van Brodveja. Što su uspešniji i voljeniji kao umetnici to, u svom domu, postaju otuđeniji. Nije ovde reč o ugašenoj ljubavi, već o gubljenju identiteta žene unutar umetničke i bračne zajednice. I braku je kraj već onog trenutka kada

Kultura

29.10.2019 u 20:16

Izbori i susreti diktiraju sudbinu

Od pre neko veče u Muzeju Kinoteke u Kosovskoj 11, pa do kraja oktobra, pod programskim naslovom „Velikani svetskog filma – Klaudija Kardinale” prikazuju se filmovi u kojima je ova italijanska diva i internacionalna zvezda ostvarila neke od svojih najboljih uloga. Pred gledaocima su poslastice poput filmova: „Devojka sa koferom” Valerija Curlinija (1961), „Obično nepoznati lopovi” Marija Moničelija (1958), „8 i po” Federika Felinija (1963), „Bubova devojka” Luiđija Komenčinija (1964), „Gepard” Lukina Viskontija (1964), „Čudovišne žene” Bolonjinija, Moničelija, Pjetranđelija i Salčea (1966), „Opljačkaj bližnjega svoga” Frančeska Mazelija (1968), „Drage zvezde Velikog medveda” Lukina Viskontija (1965), „Revolverašice” Kristijana Žaka (1971), „Bilo jednom na divljem zapadu” Serđa Leonea

Kultura

28.10.2019 u 18:35

Tamo, iznad duge, odrastanje se ne prašta

Šta vidiš iza ovog zida? To je pitanje koje je holivudski mogul Luj B. Majer, suvlasnik legendarnog studija „Metro Goldvin Majer” (MGM) često postavljao tada još jedanaestogodišnjoj Džudi Garland, odnosno Ferensis Etel Gam, devojčici anđeoskog glasa odabranoj da odglumi lik Doroti Gejl u bajkolikom i avanturističkom mjuziklu „Čarobnjak iz Oza”. To što je to dete, u gotovo ropskom položaju u surovom svetu moćne industrije zabave, još tada moglo da vidi iza zida, najbolje se oslikava 30 godina kasnije kada planetarno voljenoj Džudi Garland, pred prepunim gledalištem londonskog kluba pukne i srce i glas u trenucima dok peva onu neprevaziđenu filmsku pesmu „Iznad duge”.

Kultura

28.10.2019 u 22:00

U mladosti emocionalan, u starosti sentimentalan

Kada su negde pred kraj prošle godine Robert de Niro i Martin Skorseze, boraveći zajedno na festivalu u Marakešu, prilično škrto govorili o svom devetom zajedničkom filmskom poduhvatu – „Irac”, u produkciji „Netfliksa”, nije se moglo naslutiti da će taj zahtevni film tako brzo posle ugledati svetlost dana. Skorsezeov „Irac”, sa De Nirom u naslovnoj ulozi, već je krenuo u svoje festivalsko-bioskopske pohode: od Njujorka, preko Rima i Londona, do zvanične bliskoistočne premijere na svečanom otvaranju 41. Kairo film festivala (20. novembra), pa i do premijernog emitovanja na „Netfliksovom” kanalu 27. novembra. Tada je u Marakešu Robert de Niro nagradu „Zlatna zvezda” za izuzetan doprinos svetskom filmu – uz mnogo puta izgovorenu reč „ šukran” (zahvaljujem) marokanskom narodu, kralju i

Kultura

10.10.2019 u 22:00

Postistina i čaša francuskog vina

Posle polumrtvog bioskopskog leta punom parom se zahuktava jesenji repertoar, obogaćen i jednim šarmantnim i zgodnim francuskim filmom. Njegov autor je scenarista i reditelj Olivije Asajas, potpisnik 30 televizijskih i bioskopskih filmova različitih žanrova, među kojima su i „Čista”, „Lični kupac”, „Oblaci Sils Marije”, nenadmašni „Karlos”, kao i nedavno u Veneciji viđen, „Osinja mreža”. Film „Dvostruki životi”, njegov pretposlednji film, takođe je imao svetsku premijeru u Veneciji, ali prošle godine (2018) i pod nazivom „Non-fiction”. Videla ga je zimus i Festova publika, a sada se konačno uselio i u srpske bioskope. „Dvostruki životi” je šarmantan i zgodan, iako raspričan i veoma prijatan film. Poziva gledaoce da razmisle o onome što cene, kako na ekranu tako i u životu. Da razmisle

Kultura

06.10.2019 u 10:28

„Anđeosko” destruktivni hod po ivici noža

U bioskopu očekujte neočekivano. Dobitnik „Zlatnog lava” na nedavno završenom 72. Venecijanskom festivalu i ozbiljan kandidat za brojne nominacije za Oskara – film „Džoker” Toda Filipsa, iznenadiće mnoge poklonike filmskog serijala o „Betmenu” u kojem su se do sada u liku negativca Džokera pojavljivali Džek Nikolson i Hit Leddžer. Filipsov film jednostavno nije iz te poznate i širom planete popularne „fioke” o dobrom superheroju i lošem, zlikovačkom momku. Ovde je ugao gledanja neočekivano pomeren. Svako zašto dobija svoje zato. Lik Džokera (koji se prvi put u stripu pojavio još 1940) ovde je nesrećni čovek od krvi i mesa, a Filipsovo delo neka vrsta hiperrealističkog, istovremeno i distopijskog filma. I neka vrsta poziva na pobunu, ne toliko protiv kapitalizma oličenog u glavnom

Kultura

02.10.2019 u 22:30

Umetnikova strast za beskrajnom slobodom

Nije lako snimati filmove o istinitim ličnostima koje su išle, gotovo trčale ispred svog vremena i bile prve u nečemu što će se tek kasnije prepoznati kao suštinska i prava vrednost. Takvi ljudi unose svetlost u život svojih bližnjih, porodice, prijatelja, saradnika, a s druge strane nadvijaju oblake sumnje nad one čija uskogrudost i nedostatak vizije ne dozvoljavaju postojanje različitosti i slobode izražavanja u svom okruženju. Još kada je junak filma od javnosti zanemarivani tragični umetnik, a tako čudesno intenzivne stvaralačke i lične biografije, na autora se sruči čitav pregršt i izazova i odgovornosti. Sa svim tim suočili su se autori dugometražnog dokumentarnog filma „Lavirinti Igora Vasiljeva” – Sanja Domazet Daničić i reditelji (i koscenaristi) Andrija Dimitrijević i

Kultura

30.09.2019 u 22:30

Preko trnja do zvezda

Ima nekih malih sličnosti između filmova „Solaris” Tarkovskog, kasnije i njegovog rimejka sa potpisom Stivena Soderberga, Nolanovog „Međuzvezdanog”, čak i Kuaronove „Gravitacije” sa novim filmom Džejmsa Greja nazvanim „Ad astra” (do zvezda). Njihovo naučno-fantastično tkivo nije usmereno na susrete sa vanzemaljskim bićima. Naprotiv, u tematski različitim pohodima u svemir postoji motiv koji je, u svim svojim varijacijama, gotovo istovetan – čovekovo suočavanje sa bolom. I taj motiv je najizraženiji upravo u Grejovoj „Ad astri”. U tom čovekolikom filmu u kojem je putovanje i suočavanje sa svemirskim prostranstvima samo zgodno (a s obzirom na 50. godišnjicu sletanja Apola 11 na mesec možda i nimalo slučajno) odabrana pozadina za priču o svakolikom čovekovom bolu: zbog suštinske

Kultura

22.09.2019 u 12:44

FILMSKA KRITIKA Zašto glumi glumac

Zbog svakodnevnog konzumiranja alkohola poznati beogradski glumac Dagi doživljava delirijum tremens, završava u bolnici paralizovan i smetnut s uma, da bi uz pomoć psihodrame kao terapeutske metode počeo da se oporavlja, uviđajući dubinski razlog svoje bolesti... Ovo je kratak siže „Delirijum tremensa”, najnovijeg filma našeg vrsnog reditelja, scenariste i dramskog pisca Gorana Markovića, koji se posle polugodišnje festivalske turneje konačno uselio u srpske bioskope. Reč je, zapravo, o televizijskom filmu, o nekoj vrsti sinergije pozorišno-televizijskog izraza, više nego li čisto filmskog. Film jeste nastao prema istoimenom pozorišnom komadu koji se svojevremeno s uspehom igrao u Beogradskom dramskom pozorištu i jeste rađen u produkciji i za potrebe Radio-televizije Srbije. To naravno

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dubravka Lakić