Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Kultura

28.03.2016 u 08:05

Radnička klasa otišla u raj

63. KRATKI METAR Slovenački filmski scenarista, reditelj, pisac knjiga, filozof i glumac Metod Pevec, motiv za nastanak dugometražnog dokumentarnog filma „Dom”, o sudbini nekadašnjih „privremenih radnika” koji beznadežno čekaju da ostvare stečena prava, pronašao je i u činjenici da je bio proletersko dete. Danas kada u Sloveniji tvrde da je radničkoj klasi bolje nego ikada, a žive nikad gore, učinilo mu se da tu zaista nešto ne štima. Zato je krenuo u veliko istraživanje položaja radnika, u konkretnom slučaju – položaju grupe „južnjaka”, kako su Slovenci najčešće nazivali radnike iz Bosne, koji su obespravljeni i uniženi stanovnici ljubljanskog radničkog Doma za samce. Film „ Dom”, nagrađen u Sloveniji gde je trenutno u redovnoj bioskopskoj distribuciji, prikazan je na 63.

Kultura

26.03.2016 u 08:15

Evropa – ničija zemlja između stvarnog i apsurdnog

Ovako je sve počelo, podseća nas Borislav Šajtinac u svom dugometražnom animiranom filmu „Hotel sa 12 zvezdica”, na šarmantan način predstavljajući grčki mit o toj prelepoj Feničanki Evropi, kćeri kralja Agenora, što ju je Zevs zaveo pretvorivši se u bika i na leđima odneo na Krit. To kaže mitologija, a istina je drugačija, pripoveda dalje Šajtinac povevši tog svog animiranog bika – Zevsa na nesvakidašnje putovanje. Ono tokom kojeg će se u narednih šezdesetak minuta Borislav Šajtinac (1943) kao scenarista, animator i producent, osvrnuti prilično razočaravajućim pogledom na istoriju Evrope. A taj njegov pogled obuhvata i Sarajevski atentat i Prvi i Drugi svetski rat i podizanje zida između dve Nemačke i uzavreli maj 1968. i pad komunizma i zvanično proglašenje Evropske unije – tog hotela sa 12

Kultura

22.03.2016 u 08:05

Blagodeti direktne demokratije

Solun- Kompleksan, duboko ljudski pogled na grupu običnih heroja koji imaju smelosti da se bore za preobražujuće promene – komentar je koji je na grčki film „Sledeća stanica: Utopija” Apostolosa Karakakisa, napisala kanadska novinarka, antikorporativna aktivistkinja i pisac „Doktrine šoka” – Naomi Klajn. Klajnova je samo jedan od mnogih internacionalnih glasova koji su se tokom protekle, ali i ove godine čuli širom sveta u znak podrške nesvakidašnjem, radikalnom činu grupe grčkih radnika, koji su poput hiljada i hiljada svojih zemljaka, posle ekonomskog kolapsa zemlje ostali bez posla. Sedamnaest radnika proglasili su okupaciju svoje propale i zatvorene hemijske fabrike „Vio.me” nadomak Soluna i pokušavaju da nastave rad zasnivajući upravljanje i funkcionisanje svog malog, improvizovanog

Kultura

20.03.2016 u 22:05

Još jedna nevesta na prodaju

Solun – U Kuranu se nigde ne kaže da su žene na prodaju, jedan je od stihova dirljive pesme mlade avganistanske reperke Sonite, koja je zapalila internet od trenutka kada se njen spot volšebno pojavio na Jutjubu. Mnogi su tada pomislili kako je ovde reč o veoma smeloj kampanji protiv prisilnih brakova u konzervativnim, patrijarhalnim i poprilično mizoginim islamskim društvima. U trenutku pojavljivanja Sonitinog muzičkog spota „Mlade za prodaju”, niko ni slutio nije ko je ova krupnooka devojčica sa pogledom ranjene srne, niti kakva je zaista njena lična priča i sudbina. Ponajmanje se moglo naslutiti da je spot na Jutjub stigao zahvaljujući angažmanu iranske rediteljke Roksareh Gaem Magami koja ga je i snimila i da je on zapravo samo mali deo njenog dugometražnog dokumentarnog

Kultura

18.03.2016 u 20:50

U kakvu to slobodu bežite

Solun – Kako je paradoksalno izgledalo tih sinoćnih dvadesetak sekundi snimka na „Juronjuzu“, u koliko je stalo svedočanstvo o poseti Anđeline Džoli mokrom, improvizovanom šatorskom izbegličkom kampu u grčkoj luci Pirej. Holivudska zvezda i veliki humanitarac jedva se držala na nogama u pokušajima da se odupre pritiscima talasa onih koji su pokušavali da joj priđu i dodirnu je. Televizijska kamera fokus sa njenog ubledelog lica bez osmeha pomera ka široko nasmejanim i srećnim licima pokislih i promrzlih izbeglica. Kako je malo potrebno za sreću i kako malo za tu lažnu injekciju nade da će već od sutra pasti ograde na makedonskoj granici i sve one druge na putu ka zapadnoj Evropi. Ko je koga to juče u Pireju utešio? Nit kraćeg televizijskog priloga nit snažnijeg podsticaja za

Kultura

11.03.2016 u 13:58

Oproštaj od Džimija Barke

Od Džimija Barke i Vidaka, od Stevana, Prleta, Prokopija do Flojda. Od Pevača, Stoleta Haringe, Gare, Marka do Popaja i Vlah-alije, Karuza, Urketa i Pavela Isakovića. Od Pavlovića, Ganetovog oca, Alda, Igle i Duleta, pa sve tamo do Svete, Janoša i Hodže Vehbije, hadži Zamfira, Glavonje ili grofa Milana Jagodića i Žila Rimea... Sve su to bila različita lica jednog istog čoveka. Legendarnog glumca Dragoslava Dragana Nikolića. Lepog Gage. Šmekera sa karakterom gospodina. Gaga Nikolić se juče oprostio od nas. Mi nismo od njega, jer teško je prihvatiti odlazak nekog tako voljenog i bliskog, nekog ko je u svakom domu bio tako rado viđen gost, rod najrođeniji, voljen i cenjen, obožavan uz puno poštovanje. Bilo da nas je gledao sa dasaka koje život znače, sa malih ili velikih ekrana Dragan

Kultura

06.03.2016 u 17:05

Pogled sa druge strane ogledala

Večeras se završava 44. Fest! Ceremonija zatvaranja i svečana dodela beogradskih „Pobednika” i ostalih priznanja, među kojima je i Politikina nagrada „Milutin Čolić”, zakazana je za 19 sati u velikoj dvorani Sava centra. U poslednjim danima festivala bio je prikazan novi film hrvatskog autora Zrinka Ogreste „S one strane”, snimljen u hrvatsko-srpskoj koprodukciji („Zilion film” Lazara Ristovskog) prema scenariju plodotvornog Mate Matišića i samog Ogreste. Ovo je samo jedan od šest hrvatsko–srpskih koprodukcijskih filmova u programima Festa i u takmičarskoj selekciji, koji je još jednom ukazao na nešto što nama, s ove strane, ogledala može biti dobar nauk. Hrvatska kinematografija ima izuzetno jaku scenarističku bazu, filmske pisce kojima možemo da zavidimo. Tako

Kultura

03.03.2016 u 15:05

Mali biseri u glavnom programu

Festovi dani odmiču i ono što je na centralnom festivalskom mestu, u dvorani Sava centra uočljivo, jeste da je broj gledalaca na projekcijama inostranih veći od broja gledalaca premijernih domaćih filmova. Zašto je to tako, pitanje je na koje bi odgovor zahtevao opsežniju analizu i veći prostor nego što je ovaj novinski, posvećen danas aktuelnim filmovima na Festovom repertoaru. Sa svečanog otvaranja 66. Berlinala na 44. Fest stigao je „Ave Cezare” (Hail, Caesar!) Džoela i Itana Koena, prilično zabavan omaž poslednjim godinama holivudske zlatne ere, sa osvrtom na nadolazeću eru Hladnog rata i Mekartijevog lova na komunističke „veštice”. Period je to tek nešto malo odmakao od Drugog svetskog rata, kada u holivudskim studijima još uvek vladaju čvrste

Kultura

01.03.2016 u 22:00

Ono što radim zove se život

Znam da se i ovaj moj film prikazuje na beogradskom Festu, tamo je boravila i Katrin (Denev). U ovim godinama sve se teže odlučujem za putovanja, a ruku na srce, nikada i nisam voleo mnogo da putujem, rekao je legendarni francuski reditelj Andre Tešine (1943) tokom nedavnog susreta u berlinskom hotelu „Adlon”. Njegov najnoviji film „Imati 17 godina”, koji je nedavno imao svetsku premijeru u takmičarskom programu 66. Berlinala, distributerska kuća „Megakom film” unapred je kupila za prikazivanje na beogradskom festivalu. U „Imati 17...” ne igra njegova muza i višegodišnja životna partnerka Katrin Denev. Ovo je film o tinejdžerima koji tek otkrivaju svoju (homo)seksualnost. Priču o erotskom buđenju, konfuziji i strahu koji se stvaraju u glavama i srcima sedamnaestogodišnjaka, Tešine je

Kultura

01.03.2016 u 15:05

Okićen Oskarom pravo na Fest

Nisu još ni počeli da se hlade dlanovi članova Američke filmske akademije od aplauza upućenih dobitniku ovogodišnjeg Oskara za najbolji film ali i najbolji originalni scenario, a Festova publika je već bila u prilici da ga vidi u Sava centru. To se zove dobar tajming. Film „Pod lupom” („Spotlight”) Toma Mekartija svetsku premijeru imao je letos na 72. Venecijanskom festivalu, što je na Lido dovelo zvezde Marka Rafala, Majkla Kitona i Rejčel Mekadams. Usledio je zatim i Toronto film festival, što su sve bile najbolje moguće promotivne odskočne daske za pozicioniranje u još tada započetoj trci za Oskara. Po čemu je „Pod lupom” toliko značajan film te je nadmašio sve ostale nominovane kandidate? Pre svega, po škakljivosti i važnosti teme. Ovo je priča o članovima redakcije „Boston globa”

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dubravka Lakić