Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дубравка Лакић

Култура

28.03.2016 у 08:05

Радничка класа отишла у рај

63. КРАТКИ МЕТАР Словеначки филмски сценариста, редитељ, писац књига, филозоф и глумац Метод Певец, мотив за настанак дугометражног документарног филма „Дом”, о судбини некадашњих „привремених радника” који безнадежно чекају да остваре стечена права, пронашао је и у чињеници да је био пролетерско дете. Данас када у Словенији тврде да је радничкој класи боље него икада, а живе никад горе, учинило му се да ту заиста нешто не штима. Зато је кренуо у велико истраживање положаја радника, у конкретном случају – положају групе „јужњака”, како су Словенци најчешће називали раднике из Босне, који су обесправљени и унижени становници љубљанског радничког Дома за самце. Филм „ Дом”, награђен у Словенији где је тренутно у редовној биоскопској дистрибуцији, приказан је на 63. Београдском

Култура

26.03.2016 у 08:15

Европа – ничија земља између стварног и апсурдног

Овако је све почело, подсећа нас Борислав Шајтинац у свом дугометражном анимираном филму „Хотел са 12 звездица”, на шармантан начин представљајући грчки мит о тој прелепој Феничанки Европи, кћери краља Агенора, што ју је Зевс завео претворивши се у бика и на леђима однео на Крит. То каже митологија, а истина је другачија, приповеда даље Шајтинац повевши тог свог анимираног бика – Зевса на несвакидашње путовање. Оно током којег ће се у наредних шездесетак минута Борислав Шајтинац (1943) као сценариста, аниматор и продуцент, осврнути прилично разочаравајућим погледом на историју Европе. А тај његов поглед обухвата и Сарајевски атентат и Први и Други светски рат и подизање зида између две Немачке и узаврели мај 1968. и пад комунизма и званично проглашење Европске уније – тог хотела са 12

Култура

22.03.2016 у 08:05

Благодети директне демократије

Солун- Комплексан, дубоко људски поглед на групу обичних хероја који имају смелости да се боре за преображујуће промене – коментар је који је на грчки филм „Следећа станица: Утопија” Апостолоса Каракакиса, написала канадска новинарка, антикорпоративна активисткиња и писац „Доктрине шока” – Наоми Клајн. Клајнова је само један од многих интернационалних гласова који су се током протекле, али и ове године чули широм света у знак подршке несвакидашњем, радикалном чину групе грчких радника, који су попут хиљада и хиљада својих земљака, после економског колапса земље остали без посла. Седамнаест радника прогласили су окупацију своје пропале и затворене хемијске фабрике „Вио.ме” надомак Солуна и покушавају да наставе рад заснивајући управљање и функционисање свог малог, импровизованог

Култура

20.03.2016 у 22:05

Још једна невеста на продају

Солун – У Курану се нигде не каже да су жене на продају, један је од стихова дирљиве песме младе авганистанске реперке Соните, која је запалила интернет од тренутка када се њен спот волшебно појавио на Јутјубу. Многи су тада помислили како је овде реч о веома смелој кампањи против присилних бракова у конзервативним, патријархалним и поприлично мизогиним исламским друштвима. У тренутку појављивања Сонитиног музичког спота „Младе за продају”, нико ни слутио није ко је ова крупноока девојчица са погледом рањене срне, нити каква је заиста њена лична прича и судбина. Понајмање се могло наслутити да је спот на Јутјуб стигао захваљујући ангажману иранске редитељке Роксарех Гаем Магами која га је и снимила и да је он заправо само мали део њеног дугометражног документарног

Култура

18.03.2016 у 20:50

У какву то слободу бежите

Солун – Како је парадоксално изгледало тих синоћних двадесетак секунди снимка на „Јуроњузу“, у колико је стало сведочанство о посети Анђелине Џоли мокром, импровизованом шаторском избегличком кампу у грчкој луци Пиреј. Холивудска звезда и велики хуманитарац једва се држала на ногама у покушајима да се одупре притисцима таласа оних који су покушавали да јој приђу и додирну је. Телевизијска камера фокус са њеног убледелог лица без осмеха помера ка широко насмејаним и срећним лицима покислих и промрзлих избеглица. Како је мало потребно за срећу и како мало за ту лажну инјекцију наде да ће већ од сутра пасти ограде на македонској граници и све оне друге на путу ка западној Европи. Ко је кога то јуче у Пиреју утешио? Нит краћег телевизијског прилога нит снажнијег подстицаја за

Култура

11.03.2016 у 13:58

Опроштај од Џимија Барке

Од Џимија Барке и Видака, од Стевана, Прлета, Прокопија до Флојда. Од Певача, Столета Харинге, Гаре, Марка до Попаја и Влах-алије, Каруза, Уркета и Павела Исаковића. Од Павловића, Ганетовог оца, Алда, Игле и Дулета, па све тамо до Свете, Јаноша и Хоџе Вехбије, хаџи Замфира, Главоње или грофа Милана Јагодића и Жила Римеа... Све су то била различита лица једног истог човека. Легендарног глумца Драгослава Драгана Николића. Лепог Гаге. Шмекера са карактером господина. Гага Николић се јуче опростио од нас. Ми нисмо од њега, јер тешко је прихватити одлазак неког тако вољеног и блиског, неког ко је у сваком дому био тако радо виђен гост, род најрођенији, вољен и цењен, обожаван уз пуно поштовање. Било да нас је гледао са дасака које живот значе, са малих или великих екрана Драган

Култура

06.03.2016 у 17:05

Поглед са друге стране огледала

Вечерас се завршава 44. Фест! Церемонија затварања и свечана додела београдских „Победника” и осталих признања, међу којима је и Политикина награда „Милутин Чолић”, заказана је за 19 сати у великој дворани Сава центра. У последњим данима фестивала био је приказан нови филм хрватског аутора Зринка Огресте „С оне стране”, снимљен у хрватско-српској копродукцији („Зилион филм” Лазара Ристовског) према сценарију плодотворног Мате Матишића и самог Огресте. Ово је само један од шест хрватско–српских копродукцијских филмова у програмима Феста и у такмичарској селекцији, који је још једном указао на нешто што нама, с ове стране, огледала може бити добар наук. Хрватска кинематографија има изузетно јаку сценаристичку базу, филмске писце којима можемо да завидимо. Тако

Култура

03.03.2016 у 15:05

Мали бисери у главном програму

Фестови дани одмичу и оно што је на централном фестивалском месту, у дворани Сава центра уочљиво, јесте да је број гледалаца на пројекцијама иностраних већи од броја гледалаца премијерних домаћих филмова. Зашто је то тако, питање је на које би одговор захтевао опсежнију анализу и већи простор него што је овај новински, посвећен данас актуелним филмовима на Фестовом репертоару. Са свечаног отварања 66. Берлинала на 44. Фест стигао је „Аве Цезаре” (Hail, Caesar!) Џоела и Итана Коена, прилично забаван омаж последњим годинама холивудске златне ере, са освртом на надолазећу еру Хладног рата и Мекартијевог лова на комунистичке „вештице”. Период је то тек нешто мало одмакао од Другог светског рата, када у холивудским студијима још увек владају чврсте продуцентско-капиталистичко-хришћанске

Култура

01.03.2016 у 22:00

Оно што радим зове се живот

Знам да се и овај мој филм приказује на београдском Фесту, тамо је боравила и Катрин (Денев). У овим годинама све се теже одлучујем за путовања, а руку на срце, никада и нисам волео много да путујем, рекао је легендарни француски редитељ Андре Тешине (1943) током недавног сусрета у берлинском хотелу „Адлон”. Његов најновији филм „Имати 17 година”, који је недавно имао светску премијеру у такмичарском програму 66. Берлинала, дистрибутерска кућа „Мегаком филм” унапред је купила за приказивање на београдском фестивалу. У „Имати 17...” не игра његова муза и вишегодишња животна партнерка Катрин Денев. Ово је филм о тинејџерима који тек откривају своју (хомо)сексуалност. Причу о еротском буђењу, конфузији и страху који се стварају у главама и срцима седамнаестогодишњака, Тешине је

Култура

01.03.2016 у 15:05

Окићен Оскаром право на Фест

Нису још ни почели да се хладе дланови чланова Америчке филмске академије од аплауза упућених добитнику овогодишњег Оскара за најбољи филм али и најбољи оригинални сценарио, а Фестова публика је већ била у прилици да га види у Сава центру. То се зове добар тајминг. Филм „Под лупом” („Spotlight”) Тома Мекартија светску премијеру имао је летос на 72. Венецијанском фестивалу, што је на Лидо довело звезде Марка Рафала, Мајкла Китона и Рејчел Мекадамс. Уследио је затим и Торонто филм фестивал, што су све биле најбоље могуће промотивне одскочне даске за позиционирање у још тада започетој трци за Оскара. По чему је „Под лупом” толико значајан филм те је надмашио све остале номиноване кандидате? Пре свега, по шкакљивости и важности теме. Ово је прича о члановима редакције „Бостон глоба”

Претходна Следећа

Почетна / Дубравка Лакић

17.06.2026 у 11:28

Ново ванредно стање у Еквадору, војска распоређена у десет покрајина

17.06.2026 у 11:27

Преминуо политичар оптуживан за покушај атентата на Бориса Јељцина

17.06.2026 у 11:24

Полагањем заклетве и обраћањем председника Врховног суда, завршена посебна седница

17.06.2026 у 11:22

Почела ванредна седница Скупштине, на дневном реду измене правосудних закона

17.06.2026 у 11:21

Држављанима Аустралије омогућена путовања у неколико земаља Блиског истока

17.06.2026 у 11:17

Савет Федерације Русије одобрио закон о недепортовању страних војника