Злато за гладијатора

Ово је 63. издање Пулског фестивала, а толико ја имам година, ми смо вршњаци – изјавио је, примајући пре недељу дана „Златну арену” за најбољу главну мушку улогу, наш глумац Лазар Ристовски.

Овај позоришни, филмски и телевизијски глумац, али и продуцент и писац, стајао је пред препуним гледалиштем у чувеној Веспазијановој арени, поздрављен громко као гладијатор којем је пошло за руком готово немогуће. Да надмаши и победи „противнике” улогом у хрватском филму који се такмичио у националној селекцији.

Ову, своју прву „Златну арену” у плодној и креативно разноврсној каријери Ристовски је заслужио за улогу Жарка, бившег официра ЈНА и хашког оптуженика у филму „С оне стране” Зринка Огресте, који отвара и питања опроста. Како је Огрестино дело освојило чак седам „Арена”, укључујући и ону за најбољи филм 63. Пуле, Ристовски је могао да буде додатно задовољан. Он је и мањински копродуцент овог филма насталог у хрватско-српској копродукцији.

Ова „Златна арена” Ристовског на најбољи начин је анулирала све претходно доживљене незгодације у Хрватској. Кад је Ристовски 2005. стигао на Пулски фестивал с филмом „Сан зимске ноћи” Горана Паскаљевића, организатори нису предвидели да се он поклони после пројекције. Срећом, тада је освојио награду за најбољег глумца у Међународном такмичарском програму па га је публика ипак видела на сцени.

Друга незгодација, која је попримила и форму скандала, догодила се недавно, кад га је после свечане сплитске премијере Огрестиног филма новинарка ХРТ-а, у директном преносу, једноставно прескочила. Пружила је микрофон редитељу и главној глумици (Ксенији Маринковић), а Ристовског је, као главног глумца, копродуцента и госта из Београда, игнорисала.

„Златна арена” придодата је Лазаревој богатој колекцији, у којој су и Стеријина награда и Октобарска награда града Београда, „Живојин Жика Павловић”, „Сергеј Бондарчук”, Кристална призма, „Зоран Радмиловић”, „Златни Орландо”, три гран-прија у Нишу, награда „Ибис” у Новом Саду... Заслужене су оне и за Лазареве улоге у позоришту, где је одиграо више од четири хиљаде представа и за филмске и телевизијске, којих је више од седамдесет. Рецимо, за незаборавну улогу Марка у Кустуричином „Андерграунду” или слојевите улоге у Паскаљевићевим филмовима „Буре барута”, „Сан зимске ноћи”, „Оптимисти”...

Син Петра и Персиде Ристовски из војвођанског Равног Села, некадашњи матурант Учитељске школе у Сомбору и дипломац Академије драмских уметности у Београду, стигао је и до холивудских филмова „Казино ројал” (из серијала о Џејмсу Бонду), „Новембарски човек” (уз Пирса Броснана и Олгу Кириленко) и „Поред пута”. Памти се и да му је партнерка била и „Бондова девојка” Марија Грација Кучинота у филму „Друга жена” Уга Читија, али и улога Каруза у немачком филму „Краљ лопова” Ивана Филе...

Као продуцент и власник продуцентске куће „Зилион филм” снимио је 13 играних филмова, као редитељ потписао два филма: „Бело одело” и „Бели лавови”, а као писац романе „Како сам освојио Оскара” и „Бело одело” и збирку прича „Јединствене приче”.

Пулског гладијатора већ 1. августа видеће и публика 30. Међународног филмског фестивала у Херцег Новом на свечаном отварању филмом „Дневник машиновође” Милоша Радовића, чији је Ристовски и продуцент и главни глумац (у Москви освојио награду публике). Публика на херцегновској Канли кули видеће и Огрестин филм „С оне стране”, те ће јој бити јасно зашто је Ристовски освојио „Златну арену” и зашто ће, можда, за једну од две главне улоге са којима се у Херцег Новом појављује, освојити ове године и „Златну мимозу”.