Мали пастир међу вуковима

Херцег Нови- Једна стара полицијска изрека каже како сваки детектив током истраге заправо проналази себе. Пронашао се тако и криминалистички инспектор Сало истражујући веома сурово спроведено убиство у центру Подгорице, под мостом на Морачи. Наравно, не у стварном животу, већ у филму „Испод моста, међу стијенама” Павла Симоновића, који је синоћ имао светску премијеру на 30. Херцег Нови– Монтенегро фестивалу.

  У главном такмичарском програму овогодишњег фестивала – окренутог не само у част јубилеја или зарад какве носталгије ономе што професор, драматург и сценариста Стеван Копривица као директор Херцег-Феста назива „Југо сфера”, међу већ виђеним и по свету већ награђиваним филмовима познатих и признатих регионалних аутора, Симоновићев дебитантски филм могао је да делује као мали пастир међу вуковима. Могао је, али није, јер је овде реч о добро разрађеној, чврсто заокруженој оригиналној и свежој идеји, консеквентно спроведеној до краја, о филму у којем је популарни жанр криминалистичког трилера надграђен прилично снажним друштвеним ангажманом и глумачки упечатљиво подржан.

 Уз то, ово је и филм квалитетне продукције, што је и додатни квалитет. Јер, продукција овог филма је искључиво ослоњена на црногорске снаге, за разлику од ових „вукова” што их спомињем, филмова Зринка Огресте, Милоша Радовића, Мирјане Карановић, Далибора Матанића или Даниса Тановића, који су сви редом рађени у копродукцијама (суседних или европских земаља) и уз подршку Еуримажа. Зато филм Павла Симоновића и продуцентске куће Cut-Up доприноси утиску коначно поново пробуђене и младалачки размрдане црногорске кинематографије, која има свету шта да покаже. Наравно, уз уочене стваралачке потенцијале потребно је да додатно ојача и стваралачки миље и да све то буде препознато и стимулисано од стране Министрства за културу Црне Горе које за филм, попут Велике Британије, издваја средства од лутрије.

 Занимљиво је што су причу филма „Испод моста, међу стијенама” као сценаристички тандем написали Стефан Бошковић и Сехад Чекић који су и продуценти филма, а писац Бошковић још игра и главну улогу – детектива Сала, који током истраге убиства и „проналажења себе” открива читаву спрегу власти и криминала и ланац корупције. Рећи ће многи да је и то већ толико пута филмски експлоатисана тема и то јесте тако, али начин на који су је Бошковић, Чекић уз евидентне редитељске вештине Павла Симоновића – до сада познатог као астент режије и аутор кратких, документарних и рекламних филмова – поставили и испричали јесте и освежавајуће и оригинално. Уз Стевана Бошковића треба поменути и сјајне глумачке доприносе Милоша Пејовића (Салов партнерски детектив), Јелене Жокић, Марка Баћовића, Бранимира Поповића, Миша Обрадовића..., али и сценографа Ђорђија Калезића, костимографкињу Јелену Ђукановић, директора фотографије Душана Грубина... Није неважно ни то што филм „Испод моста, међу стијенама” има и комерцијалне, биоскопске потенцијале. Као динамични, пунокрвни и интелигентно срочен „кримић”.

 Јубиларни херцегновски фестивал биће завршен вечерас доделом „Златних мимоза” и других филмских одличја. Фестивалски концепт звани „Југо сфера” показао се као пун погодак. Канли кула је из вечери у вече била дупке пуна, баш као у она стара, добра времена. Херцегновска публика је одувек више волела „домаће” од иностраних филмова, јер разуме језик, познаје ауторе, љуби познате глумце. Зато је уживала на пројекцијама Радовићевог „Дневника машиновође”, црне комедије маркесовске атмосфере, са Лазаром Ристовским у главној улози. Зато је умела да препозна све квалитете Огрестиног филма „С оне стране”, Тановићевог „Смрт у Сарајеву”, Матанићевог „Звиздана” или „Добре жене” Мирјане Карановић...

 Све те филмске приче о нама и онима око нас, из најближег комшилука, итекако су добро познате публици. Многе од њих су и лично искуствено проживљене. Филмови у главној конкуренцији углавном су били нека врста различитих одраза у истом (постјугословенском, постратном) огледалу. Осим „Дневника машиновође” и „Испод моста, међу стијенама”.