Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

Kultura

18.07.2022 u 14:24

Život je pozornica

Život je cela jedna pozornica koja se smenjuje: u jednom periodu imamo mir pa onda dođe do rata. Pa opet mir. Te životne periodike su najbolje opisane, kako na ličnom, a posebno ljudskom planu u Starom, pa u Novom zavetu, kazivao je pre neko veče za „Politiku” arhimandrit Jefrem Dabanović, iguman manastira Stanjevići. U ambijentalnom prostoru manastira Svete Trojice u mestu Pobori, na nekih 600 metara nadmorske visine, u brdima iznad Budve, Narodno pozorište iz Beograda igralo je predstavu „Rat i mir” prema romanu Lava Nikolajeviča Tolstoja, u dramatizaciji Fedora Šilija i režiji Borisa Liješevića na samom otvaranju ovogodišnjeg 36. izdanja festivala „Grad teatar” u Budvi. Iz prvog reda igru beogradskih glumaca pratio je iguman Jefrem Dabanović sa svojim sveštenstvom, i kasnije do

Kultura

18.07.2022 u 08:57

Pozorište uz džins i mantije

Leto provodimo radno. Trenutno istrajavamo na tehničkim segmentima: zvuku i svetlu, jer smo dobili novac od Ministarstva kulture Republike Srbije u okviru projekta „Gradovi u fokusu”. Opremamo salu kako bismo spremni na jesen dočekali publiku, kaže za „Politiku” Seadetin Mujezinović, direktor Regionalnog pozorišta u Novom Pazaru, jedine profesionalne teatarske kuće u ovom podneblju. Ambiciozni Mujezinović tokom proteklih pet godina koliko je na čelu ove kuće kulture svojim promišljenim konceptom uspeo je ovo pozorište da vine u zavidne „krugove” zahtevne teatarske umetnosti, o čemu svedoče brojne nagrade. Među njima svakako najznačajnija je Sterijina nagrada za najbolju predstavu na prošlogodišnjem 66. Pozorju u Novom Sadu za delo „Ako dugo gledaš u ponor” prema istoimenom romanu

Kultura

12.07.2022 u 20:00

Kada igrate veliku literaturu sve je drugačije

Stigao sam u Budvu iz Novog Sada sa probe predstave „Mefisto” i vraćam se baš na njegovu generalnu probu. Jeste malo naporno, ali nama glumcima se to svakako dešava. Bojim se da je Pašovićev „Mefisto” zahtevniji od bilo čega, sa čak 45 glumačkih uloga. Igram Teofila Mardera, čuvenog nemačkog pisca, satiričara i imam neke četiri scene, ali je generalno ogroman posao. Sa dramskim umetnikom Miodragom Brikom Krivokapićem ovako smo razgovarali u porti manastira Svete Trojice u brdima iznad Budve, u mestu Pobori neposredno pre početka predstave „Rat i mir” po delu L. N. Tolstoja, u režiji Borisa Liješević i produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu, sa kojom je otvoreno 36. izdanje „Grad teatra” u Budvi. – Toliko puta sam igrao u ambijentalnim prostorima budući da sam umetničku akademiju

Kultura

09.07.2022 u 13:01

„Rat i mir” u tišini manastira Stanjevići

Od našeg specijalnog izveštača Budva – Ono što je prošlo više ne postoji, ono što će biti još nije došlo. Pa šta onda postoji? Samo ona tačka u kojoj se sastaju prošlo i buduće. Eto, u toj tački je sav naš život... Ovo su reči ruskog klasika Lava Nikolajeviča Tolstoja koji je preksinoć u ambijentalnom prostoru manastira Svete Trojice u mestu Pobori, nadomak Budve, spojio dimenzije vremena. U ovom reklo bi se mitskom susretu, na jednoj od najautentičnijih scena na otvorenom, Narodno pozorište u Beogradu s predstavom „Rat i mir” prema romanu L. N. Tolstoja, u dramatizaciji Fedora Šilija i režiji Borisa Liješevića otvorilo je preksinoć 36. izdanje festival „Grad teatar”. Glumačka magija oplemenjena ovim okruženjem dobila je na težini pa je publika imala priliku da prisustvuje zaista

Kultura

07.07.2022 u 15:15

Predstava „Rat i mir” otvara „Grad teatar”

Narodno pozorište u Beogradu svojom dramskom produkcijom „Rat i mir”, prema romanu Lava Nikolajeviča Tolstoja, u dramatizaciji Fedora Šilija i režiji Borisa Liješevića. otvoriće večeras u 21 čas ovogodišnje 36. izdanje festival „Grad teatar” u ambijentalnom prostoru manastira Svete Trojice u mestu Pobori, na nekih 600 metara nadmorske visine, u brdima iznad Budve, koja pamte burne istorijske događaje. Na večeri otvaranja ovogodišnjeg festivala, reditelju Borisu Liješeviću biće svečano dodeljena nagrada „Grad teatar” za 2019/2020. godinu. Liješević je i 26. dobitnik ovoga prestižnog priznanja. I naredne večeri, 8. jula, mediteranska publika u istom prostoru imaće priliku da prati ovu priču o rati i miru, ljubavi lepe Nataše Rostove, patnji i nesreći Andreja Bolkonskog, Pjeru

Kultura

05.07.2022 u 14:50

Koliko srca, toliko i umetnosti

Reditelj Piter Bruk, koji je uticao na pozorišnu umetnost širom sveta, preminuo je u 98. godini u Parizu, gde je živeo i radio decenijama. S njim je umrla jedna od najvažnijih pozorišnih avantura druge polovine 20. veka, koja je teatar učinila kreativnim poljem za istraživanje ljudskog bića, u svim njegovim dimenzijama. Lucidni Bruk koji je u osvit šezdesetih godina odbacio šljokice sa zapadnog teatra i krenuo u nepresušno traganja po svetskoj riznici mitologije, imao je veliki uticaj i na naš region. Njegova čuvena predstava „San letnje noći” gostovala je 1972. godine na šestom Bitefu, čiji je bio veliki prijatelj. Na Brukovoj sceni bilo je sve manje elemenata. Samo nekoliko tepiha, poneki jastuk i „ram” koji je označavao šta je spolja, a šta unutra. Piter Bruk rođen je u Londonu 21.

Kultura

04.07.2022 u 08:53

Deficit slobode

Kada pišem, ne znam kako će moji junaci završiti, šta im se po glavi mota. Takav je bio slučaj i sa Lolom, koja je slobodna, svoja i hrabra. Svakako mislim da je došlo do deficita slobode. Da je čovek slobodan onoliko koliko voli sebe, kaže za „Politiku” književnica Vedrana Rudan, s kojom smo nedavno razgovarali u Rijeci. Ugostila nas je u svom domu na Trsatu, gde se tokom protekle tri godine intenzivno družila s Lolom, svojom novom junakinjom u romanu „Doživotna robija” (objavljen u izdanju „Lagune”). – Svako ko piše knjige ima plan rada. Takođe važi nepisano pravilo da se tokom procesa rada dešava sasvim nešto drugo s junacima koje kreira. Lolu sam zamišljala kao urbanu ženu u šezdesetim godinama, koja zna šta hoće, koja će biti srećna, koja će kroz život proći lako. Htela sam da ispričam

Kultura

01.07.2022 u 20:00

Bitef bez instalacija i robota

„Mi, junaci rada svog” podnaslov je ovogodišnjeg, 56. izdanja Bitefa koje će pred poklonicima pozorišne umetnosti biti od 23. septembra do 2. oktobra. Selekciju čini devet predstava, a potpisuje je Ivan Medenica, umetnički direktor i selektor Bitefa. Novu vrstu pozorišta donosi predstava „Nije kraj sveta” engleske rediteljke Kejti Mičel u produkciji Šaubinea iz Berlina, koja će biti izvedena u danu prologa. Ona je, s jedne strane, kako objašnjava Medenica, kopča s ekološkom problematikom prošlog Bitefa, dok s druge, publiku uvodi u temu ovogodišnjeg festivala. Junakinje su dve naučnice čiji odnos razotkriva profesionalne tenzije i zloćudne strukture moći u savremenom akademskom svetu. Predstava „Svaki pokušaj će se završiti u smrvljenim telima i slomljenim kostima”, belgijskog

Kultura

29.06.2022 u 20:00

Najmlađa publika zaslužuje svoj teatar

Kruševačko pozorište postalo je prepoznatljivo kroz rad na klasicima domaće književnosti, ali i radom na savremenim stranim i domaćim piscima. Tekstovi za nove scenske iskorake se pažljivo biraju na osnovu aktuelnosti i univerzalnosti tema koje nude, kako bi predstave odgovarale duhu vremena i znatiželji publike, kaže za „Politiku” Branislav Nedić, upravnik Kruševačkog pozorišta. Ansambl Kruševačkog pozorišta iz godine i godinu iznenađuje kvalitetom, o čemu svedoče brojne nagrade koje osvaja ova, kako hroničari beleže, jedna od najstarijih ustanova kulture u gradu podno Bagdale. Umetnici ovog teatra imaju i dodatnu obavezu budući da su u ovom pozorištu svoje prve uloge ostvarili bardovi srpskog glumišta, poput Radmile Savićević, Mihajla Bate Paskaljevića, Milana Puzića, Miodraga

Kultura

26.06.2022 u 20:00

Moramo da pronađemo u sebi više pozitivne energije

Za Branku Katić veže me dugogodišnje blisko i lepo prijateljstvo. Družile smo se u Londonu, Los Anđelesu, Beogradu i tako godinama uz kafu pričale o pozorištu, predstavama koje smo gledale i pominjale da bismo morale jednom zajedno i da radimo. Onda sam počela da joj „kvocam” da ona treba da igra Blanš u komadu „Tramvaj zvani želja” Tenesija Vilijamsa, a ona je insistirala da ja to režiram, i evo nas u završnici rada. Ovako je za „Politiku” govorila rediteljka Lenka Udovički, koja je u Beogradskom dramskom pozorištu upravo režirala predstavu „Tramvaj zvani želja” Tenesija Vilijamsa, koji je 1948. za ovu dramu dobio Pulicerovu nagradu, prvu od čak tri. Premijera je izvedena u petak na sceni „Predrag Pepi Laković” u okviru Belefa, a već krajem avgusta svoje premijerno izvođenje imaće

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Borka Golubović-Trebješanin