Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Kultura

14.10.2021 u 11:15

Čitav vek deli nas od rođenja dramskog umetnika Radomira Radeta Markovića. Beogradsko dramsko pozorište, kuća za koju je bio posebno vezan, obeležava 100 godina od rođenja ovog histriona domaćeg glumišta. Tim povodom danas u podne, u foajeu BDP-a biće otvorena izložba fotografija iz predstava u kojima je igrao ovaj mag glume, dugogodišnji član teatra na Krstu čija velika scena nosi ime „Olivera i Rade Marković”. Scenski opus Radeta Markovića od početka karijere ugrađen je u temelje posle rata tek osnovanog gradskog teatra: Beogradskog dramskog pozorišta. Pripadao je prvoj generaciji glumaca koji su zaslužni za „zlatno doba” pozorišne kuće na Krstu. Početkom pedesetih godina prošlog veka, uz iskusne umetnike kakvi su bili Evka Mikulić, Bata Janićijević, Jovan Nikolić, došla je

Kultura

07.10.2021 u 20:00

Svet će i dalje biti jadan i pun bremenitosti

Dve letošnje izložbe, u Modernoj galeriji u Budvi i „A” galeriji u Nikšiću, koje su trajale više od tri meseca, predstavljale krunu višedecenijskog stvaralaštva slikara Miomira Miša Vemića koji važi za jednog od najboljih crnogorskih slikara današnjice. Iza Vemića je više od 50 samostalnih i više stotina kolektivnih izložbi. Ovaj umetnik osobenog dara važi za izrazitog figurativca, čije radove odlikuje snažan kolorit. Njegov likovni svet čine konji, životinje koje su nadahnule likovne velikane poput Mikelanđela i Žerikoa. – Figura konja je fascinantna, ne samo zbog vizuelne atraktivnosti, nego i zbog simbolike koju ovo biće nosi u sebi. To je htonska i demonska dimenzija u jednom biću. Eros i Tanatos. Samo umetnici koji su zaraženi hiposom mogu to da osete i transponuju u delo koje će privući

Kultura

05.10.2021 u 14:21

„Golmanov strah” u SNP-u

Premijera predstave „Golmanov strah od penala” prema romanu austrijskog Nobelovca Petera Handkea, u režiji Ane Đorđević, biće izvedena večeras od 19.30 sati na sceni „Pera Dobrinović” Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Delo je prevela Drinka Gojković, dramaturg je Nikolina Đukanović, scenograf Ljubica Petrović, kostimograf Svetlana Cvijanović, kompozitor Vladimir Pejković Ana Đorđević, rediteljka i autorka dramatizacije ovog dela napominje, da čovek moderne svakodnevice gubi vezu sa prirodom i prirodnim, logičnim i povezanim po prirodi, kao i sa doživljajem sebe i sveta. – Čovekov jedini izlaz iz stanja prestravljenosti prazninom je upravo ono čega se najviše boji ‒ neuspeh. Najznačajniji i najbolniji apsurdni rituali proste svakodnevice nalaze se u ljubavnom životu i

Kultura

04.10.2021 u 11:55

Anegdote i crtice iz pozorišnog života

Drugo dopunjeno izdanje knjige „Anegdote i crtice iz pozorišnog života” priređivača Milovana Zdravkovića ima nešto drugačiji pogled na pozorište. Autor je u novom, nedavno objavljenom delu odabrane anegdote i humoristične pričice svrstao u dvadesetak celina, s namerom da opiše ili detaljnije objasni niz pojava i odnosa u pozorištu. Neki od naziva su: „Odnos prema vlasti i vladarima”, „O socijalnom statusu glumaca”, „Odnos scenskih umetnika i publike”, „Odnos glumaca prema glumcu”… Knjiga anegdota Milovana Zdravkovića donosi pričice i zgode posvećene umetnicima koji su pripadali prvoj generaciji dramskih umetnika u novijoj istoriji Srbije, odnosno od osnivanja profesionalnih pozorišta u nas, počevši od Joakima Vujića, pa preko rađanja Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, do

Kultura

01.10.2021 u 12:23

Diskretna tuga i paradoks života

Ako postoji neko za koga može da se kaže da je u sebi nosio „radosnu tugu”, onda je to bio Ivan Tasovac. Ovaj složeni teološki izraz iz zlatnog doba Vizantije nosi savršen opis njegovog paradoksalnog životnog stava i karaktera. Sav u prinčevskoj melanholiji, istovremeno je bio ispunjen nekom gotovo nadljudskom vitalnošću i energijom, postajući tako jedinstven primer i idealni uzor za one najređe među nama, one od njegove vrste. Zbog toga je Ivan mogao da bude sav u najlepšim parovima spoljašnjih suprotnosti: i savršeno društven i usamljenik, i umetnik i menadžer, i romantičan baš kao i čovek od ovoga sveta. Pa je tako zbunjivao i odmah razoružavao sve koji bi hteli da ga svrstaju samo u ovu ili onu vrstu ljudi, tragično neuspešni u uzaludnim pokušajima da ga svedu samo na jedan oblik i

Kultura

24.09.2021 u 18:00

„Fleš” na Bitefu

„Fleš” je naziv francuske predstave-instalacije reditelja Franka Vigrua, koja će biti izvedena večeras od 20 sati na sceni „Olivera i Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta kao poslednja u nizu u zvaničnoj selekciji aktuelnog 54. i 55. Bitefa. Ova predstava-instalacija nema fabulu, potpuno je apstraktna, gotovo nadrealistička, a šta se zapravo krije iza naslova „Fleš”, Frank Vigru za „Politiku” objašnjava: Frank Vigru ‒ Reč je ekstrapolaciji i metafizičkoj slici iskustva posle automobilske nesreće. Ta dva lika, očigledno, izlaze iz dramske situacije i moraju da povežu sopstvena tela sa disanjem, da ojačaju i prežive. Akteri predstave „Fleš” su tela dvoje plesača čiji je „ljudski identitet” radikalno razgrađen kostimom, svetlom, dimnim efektima i drugim scenskim

Kultura

23.09.2021 u 13:50

Predstava bez glumaca

„Konferencija odsutnih”, najnoviji projekat nemačkog rediteljskog kolektiva „Rimini protokol” (Helgard Haug, Štefan Kegi i Danijel Vecel), duhovito preispituje sve popularnije „predstave-franšize” koje nastaju kao odgovor na pandemijom ili ekološkom svešću otežan međunarodni saobraćaj. Izvođači su gledaoci koji se pozivaju da uzmu učešće i tako omoguće izvođenje (međunarodne naučne konferencije), jer naučnici, navodno zbog pandemije, nisu mogli da doputuju na istu, a večerašnje mesto susreta u okviru zvanične selekcije 54. i 55. Bitefu jeste Narodno pozorište u Beogradu, scena „Raša Plaović”, od 20 sati. – Naša trupa je poslednjih 20 godina neprestano na turnejama. To često podrazumeva transport teškog tereta i velikog broja ljudi. Naš karbonski otisak je prilično veliki, pa smo se u

Kultura

22.09.2021 u 18:06

„Višnjik” u virtuelnom prostoru

„Višnjik u višnjiku” prema delu Antona Pavloviča Čehova, hrvatskog reditelja Boba Jelčića deveta je premijera ovogodišnjeg 54. I 55. izdanja Bitefa. Predstava će moći da se gleda od 20 sati sa vlastitih uređaja preko aplikacije „Zum”. U pitanju je jedna od novih formi digitalnog pozorišta, koja se razvila za vreme pandemije, kao reakcija na nužnost telesnog distanciranja. Boba Jelčića beogradska publika pamti po nagrađivanoj predstavi „Zašto je poludeo gospodin R” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. O tome sa kakvim emocijama dolazi „elektronski” u Beograd i na 54. I 55. Bitef, kaže: ‒ Podeljenim. Dolazim i ne dolazim, igram i ne igram, predstava se igra, ali u kom prostoru, pozorište jeste ali ne ideš u njega. Ne znam koje su to emocije, ne mogu ih još nazvati imenom, možda

Kultura

21.09.2021 u 14:00

Do koje mere je budućnost određena sadašnjošću

U Beograd dolazim sa velikim uzbuđenjem zbog mogućnosti da prikažem predstavu „Future Fortune” (Fjučer fortjun), kaže za „Politiku” Dragana Bulut koja će se večeras od 18 i 21 sati, i sutra uveče u istom terminu gostovati na sceni Bitef teatra sa svojom predstavom u okviru takmičarske selekcije 54. i 55. Bitefa. Predstava je realizovana na sceni HAU-a teatra u Berlinu, i odlično se uklapa u koncepcijske linije ovogodišnjeg Bitefa. – Budući da je prošlo pet godina od poslednjeg prikazivanja mog rada u Beogradu i da su ove prilike sve ređe, šansu da svoj rad podelim sa beogradskom publikom čini još dragocenijom. Bitef je festival uz koji sam odrasla i koji je utkao u mene prva znanja o savremenom pozorištu, pa mi je mogućnost da prikažem rad baš na ovom festivalu čast i veliko

Kultura

20.09.2021 u 18:15

Sećanje na generala Černjajeva

„Povratak generala – 145. godišnjica dolaska ruskih dobrovoljaca u Srbiju” naziv je izložbe koja će biti upriličena od 24. septembra do 15. oktobra u Istorijskom muzeju Srbije u Beogradu, u okviru manifestacije „Dani duhovne kulture Rusije u Srbiji”. Autor postavke je prof. dr Aleksej Timofejev, a organizuju je Ministarstvo kulture Srbije, Ministarstvo kulture Rusije, Istorijski muzej Srbije, Državni istorijski muzej iz Rusije i Ruski centar za nauku i kulturu – Ruski dom u Beogradu. Izložba opisuje događaj bez presedana u istoriji ruskog naroda, koji se dogodio pre 145 godina. Tada se prvi put u ruskoj istoriji pojavio fenomen vojnog dobrovoljstva. Posetioci će imati priliku da vide ličnu zaostavštinu vođe ruskih dobrovoljaca generala ruske i srpske vojske Mihaila Černjajeva, koja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Borka Golubović-Trebješanin