Петак, 26.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.96	103.58	103.27
	126.91	127.67	127.29

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Борка Голубовић-Требјешанин

Култура

14.10.2021 у 11:15

Век од рођења глумца Радета Марковића

Читав век дели нас од рођења драмског уметника Радомира Радета Марковића. Београдско драмско позориште, кућа за коју је био посебно везан, обележава 100 година од рођења овог хистриона домаћег глумишта. Тим поводом данас у подне, у фоајеу БДП-а биће отворена изложба фотографија из представа у којима је играо овај маг глуме, дугогодишњи члан театра на Крсту чија велика сцена носи име „Оливера и Раде Марковић”. Сценски опус Радета Марковића од почетка каријере уграђен је у темеље после рата тек основаног градског театра: Београдског драмског позоришта. Припадао је првој генерацији глумаца који су заслужни за „златно доба” позоришне куће на Крсту. Почетком педесетих година прошлог века, уз искусне уметнике какви су били Евка Микулић, Бата Јанићијевић, Јован Николић, дошла је

Култура

07.10.2021 у 20:00

Свет ће и даље бити јадан и пун бременитости

Две летошње изложбе, у Модерној галерији у Будви и „А” галерији у Никшићу, које су трајале више од три месеца, представљале круну вишедеценијског стваралаштва сликара Миомира Миша Вемића који важи за једног од најбољих црногорских сликара данашњице. Иза Вемића је више од 50 самосталних и више стотина колективних изложби. Овај уметник особеног дара важи за изразитог фигуративца, чије радове одликује снажан колорит. Његов ликовни свет чине коњи, животиње које су надахнуле ликовне великане попут Микеланђела и Жерикоа. – Фигура коња је фасцинантна, не само због визуелне атрактивности, него и због симболике коју ово биће носи у себи. То је хтонска и демонска димензија у једном бићу. Ерос и Танатос. Само уметници који су заражени хипосом могу то да осете и транспонују у дело које ће привући

Култура

05.10.2021 у 14:21

„Голманов страх” у СНП-у

Премијера представе „Голманов страх од пенала” према роману аустријског Нобеловца Петера Хандкеа, у режији Ане Ђорђевић, биће изведена вечерас од 19.30 сати на сцени „Пера Добриновић” Српског народног позоришта у Новом Саду. Дело је превела Дринка Гојковић, драматург је Николина Ђукановић, сценограф Љубица Петровић, костимограф Светлана Цвијановић, композитор Владимир Пејковић Ана Ђорђевић, редитељка и ауторка драматизације овог дела напомиње, да човек модерне свакодневице губи везу са природом и природним, логичним и повезаним по природи, као и са доживљајем себе и света. – Човеков једини излаз из стања престрављености празнином је управо оно чега се највише боји ‒ неуспех. Најзначајнији и најболнији апсурдни ритуали просте свакодневице налазе се у љубавном животу и каријери

Култура

04.10.2021 у 11:55

Анегдоте и цртице из позоришног живота

Друго допуњено издање књиге „Анегдоте и цртице из позоришног живота” приређивача Милована Здравковића има нешто другачији поглед на позориште. Аутор је у новом, недавно објављеном делу одабране анегдоте и хумористичне причице сврстао у двадесетак целина, с намером да опише или детаљније објасни низ појава и односа у позоришту. Неки од назива су: „Однос према власти и владарима”, „О социјалном статусу глумаца”, „Однос сценских уметника и публике”, „Однос глумаца према глумцу”… Књига анегдота Милованa Здравковићa доноси причице и згоде посвећене уметницима који су припадали првој генерацији драмских уметника у новијој историји Србије, односно од оснивања професионалних позоришта у нас, почевши од Јоакима Вујића, па преко рађања Српског народног позоришта у Новом Саду, до стварања

Култура

01.10.2021 у 12:23

Дискретна туга и парадокс живота

Ако постоји неко за кога може да се каже да је у себи носио „радосну тугу”, онда је то био Иван Тасовац. Овај сложени теолошки израз из златног доба Византије носи савршен опис његовог парадоксалног животног става и карактера. Сав у принчевској меланхолији, истовремено је био испуњен неком готово надљудском виталношћу и енергијом, постајући тако јединствен пример и идеални узор за оне најређе међу нама, оне од његове врсте. Због тога је Иван могао да буде сав у најлепшим паровима спољашњих супротности: и савршено друштвен и усамљеник, и уметник и менаџер, и романтичан баш као и човек од овога света. Па је тако збуњивао и одмах разоружавао све који би хтели да га сврстају само у ову или ону врсту људи, трагично неуспешни у узалудним покушајима да га сведу само на један облик и начин

Култура

24.09.2021 у 18:00

„Флеш” на Битефу

„Флеш” је назив француске представе-инсталације редитеља Франка Вигруа, која ће бити изведена вечерас од 20 сати на сцени „Оливера и Раде Марковић” Београдског драмског позоришта као последња у низу у званичној селекцији актуелног 54. и 55. Битефа. Ова представа-инсталација нема фабулу, потпуно је апстрактна, готово надреалистичка, а шта се заправо крије иза наслова „Флеш”, Франк Вигру за „Политику” објашњава: Франк Вигру ‒ Реч је екстраполацији и метафизичкој слици искуства после аутомобилске несреће. Та два лика, очигледно, излазе из драмске ситуације и морају да повежу сопствена тела са дисањем, да ојачају и преживе. Актери представе „Флеш” су тела двоје плесача чији је „људски идентитет” радикално разграђен костимом, светлом, димним ефектима и другим сценским

Култура

23.09.2021 у 13:50

Представа без глумаца

„Конференција одсутних”, најновији пројекат немачког редитељског колектива „Римини протокол” (Хелгард Хауг, Штефан Кеги и Данијел Вецел), духовито преиспитује све популарније „представе-франшизе” које настају као одговор на пандемијом или еколошком свешћу отежан међународни саобраћај. Извођачи су гледаоци који се позивају да узму учешће и тако омогуће извођење (међународне научне конференције), јер научници, наводно због пандемије, нису могли да допутују на исту, а вечерашње место сусрета у оквиру званичне селекције 54. и 55. Битефу јесте Народно позориште у Београду, сцена „Раша Плаовић”, од 20 сати. – Наша трупа је последњих 20 година непрестано на турнејама. То често подразумева транспорт тешког терета и великог броја људи. Наш карбонски отисак је прилично велики, па смо се у једном

Култура

22.09.2021 у 18:06

„Вишњик” у виртуелном простору

„Вишњик у вишњику” према делу Антона Павловича Чехова, хрватског редитеља Боба Јелчића девета је премијера овогодишњег 54. И 55. издања Битефа. Прeдстава ће моћи да се гледа од 20 сати са властитих уређаја преко апликације „Зум”. У питању је једна од нових форми дигиталног позоришта, која се развила за време пандемије, као реакција на нужност телесног дистанцирања. Боба Јелчића београдска публика памти по награђиваној представи „Зашто је полудео господин Р” у Југословенском драмском позоришту. О томе са каквим емоцијама долази „електронски” у Београд и на 54. И 55. Битеф, каже: ‒ Подељеним. Долазим и не долазим, играм и не играм, представа се игра, али у ком простору, позориште јесте али не идеш у њега. Не знам које су то емоције, не могу их још назвати именом, можда ћу после

Култура

21.09.2021 у 14:00

До које мере је будућност одређена садашњошћу

У Београд долазим са великим узбуђењем због могућности да прикажем представу „Future Fortune” (Фјучер фортјун), каже за „Политику” Драгана Булут која ће се вечерас од 18 и 21 сати, и сутра увече у истом термину гостовати на сцени Битеф театра са својом представом у оквиру такмичарске селекције 54. и 55. Битефа. Представа је реализована на сцени HAU-а театра у Берлину, и одлично се уклапа у концепцијске линије овогодишњег Битефа. – Будући да је прошло пет година од последњег приказивања мог рада у Београду и да су ове прилике све ређе, шансу да свој рад поделим са београдском публиком чини још драгоценијом. Битеф је фестивал уз који сам одрасла и који је уткао у мене прва знања о савременом позоришту, па ми је могућност да прикажем рад баш на овом фестивалу част и велико задовољство.

Култура

20.09.2021 у 18:15

Сећање на генерала Черњајева

„Повратак генерала – 145. годишњица доласка руских добровољаца у Србију” назив је изложбе која ће бити уприличена од 24. септембра до 15. октобра у Историјском музеју Србије у Београду, у оквиру манифестације „Дани духовне културе Русије у Србији”. Аутор поставке је проф. др Алексеј Тимофејев, а организују је Министарство културе Србије, Министарство културе Русије, Историјски музеј Србије, Државни историјски музеј из Русије и Руски центар за науку и културу – Руски дом у Београду. Изложба описује догађај без преседана у историји руског народа, који се догодио пре 145 година. Тада се први пут у руској историји појавио феномен војног добровољства. Посетиоци ће имати прилику да виде личну заоставштину вође руских добровољаца генерала руске и српске војске Михаила Черњајева, која

Претходна Следећа

Почетна / Борка Голубовић-Требјешанин

26.06.2026 у 07:28

Мирослављево јеванђеље током викенда пред посетиоцима Народног музеја

26.06.2026 у 07:25

Мароканце није обесхрабрило то што је ривал два пута водио

26.06.2026 у 07:20

Утврђен идентитет убице Дарка Весковића Прике

26.06.2026 у 07:19

У Грачаници ипак постављен билборд „Видовдан 2026”

26.06.2026 у 07:12

Холандија, Јапан и Шведска у шеснаестини финала Светског првенства

26.06.2026 у 07:10

Пресретачи открили 143 бахатих возача