Позоришни хроничар свога времена

Неуморни ризничар театра др Петар Волк, позоришни и филмски критичар, историчар и теоретичар, који је преминуо у 91. години у Београду, оставио је за собом богато дело, поред осталог, више 60 књига из области филма и театра: „Слобода филма”, „Опасне слике”, „Позориште и традиција”, „Писци националног театра”, „Позориште и традиција”...

Бивши управник Југословенског драмског позоришта (1977‒1981) др Петар Волк рођен је у Босанском Петровцу 1931. године. Завршио је гимназију у Бањалуци, а студије књижевности у Загребу, да би први докторат на свету из области анимираног филма добио на престижном и најстаријем универзитету у Европи: Карловом универзитету у Прагу, 1968 године, а други докторат наука доделио му је Универзитет уметности у Београду. Био је редовни професор (предмет Историја филма) и шеф Катедре за историју и теорију на Факултету драмских уметности у Београду.

У својим књигама неуморни Волк обрадио је све представе у српским позориштима од 19. века до данас. У књизи „Писци националног тетра”, чак 660 имена српских драмских писаца.

– Истраживања позоришног израза суочавала су ме са све сложенијим пројектима. Започео сам са глумцима, настојећи да откријем шта је то у њиховој игри што их уводи у легенде, занимало ме како оне трају и у којој мери утичу на опште значење позоришне културе. Опуси Пере Добриновића, Добрице Милутиновића, Жанке Стокић, Радомира Плаовића и Миливоја Живановића учврстили су у мени веровање да позориште не опстојава у сферама примењене уметности већ да поседује изворност, аутентичност, историчност и снагу којом се непрекидно мења и усмерава ка сопственој будућности. Због тога сам дошао до убеђења да ова истраживања ваља проширити на представе – бележио је Волк.

Петар Волк био је први директор ФЕСТ-а, директор Пулског филмског фестивала и Југославија филма. Као директор Позоришног музеја Србије, покренуо је едицију часописа „Театрон” и објавио кључне књиге о великим глумцима српског театра као што су били Раша Плаовић, Жанка Стокић, Пера Добриновић. Једно време био је председник управног одбора Института за филм.

На Волков позив, у време док је био на челу ЈДП-а, бележе хроничари, долази пољски редитељ Јежи Јароцки и на сцену поставља комад Исака Бабеља „Сумрак”, једну од најславнијих и најзначајнијих представа ове театарске куће. Током Волковог мандата на сцену ЈДП-а постављене су неке од култних представа, попут „Васе Железнове”, а театар је имао бројна успешна гостовања у иностранству: комади „Васа Железнова”, „Дундо Мароје” и „Пучина”, гостовали су у Москви и Лењинграду, „Отело” и „Дундо Мароје” у берлинском Дојчес театру, а „Шамар” у Дрездену. У том периоду, ЈДП успоставља сарадњу са театром „Иван Вазов” из Софије, па је тако Бранко Плеша у Бугаској режирао Ковачевићев „Сабирни центар”, а Крикор Азарјан „Некрштен дан” у ЈДП-у.

Петар Волк је добитник бројних награда. У младости се бавио атлетиком, био члан југословенске репрезентације као тркач на 400 метара. Био је ожењен глумицом Мирјаном Коџић са којом има кћерку др Мају Волк. Годинама је писао позоришне критике и био позоришни хроничар свога времена.