Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.72	117.37
102.16	102.77	102.47
127.35	128.12	127.74

Kultura

14.01.2016 u 09:05

Tim koji dobija: dobar naslov i dobar reditelj

Protekle jeseni bilo je sumnji da će se aktuelna koncepcija repertoara ansambla Drame Narodnog pozorišta u Beogradu čiju okosnicu čini nacionalna dramska tradicija „začinjena” savremenim dramskim iskorakom negativno odraziti na posećenost. Desilo se, reklo bi se, suprotno. „Novi vetrovi”, kako je Željko Hubač, v. d. direktora ansambla Drame, došavši pre nešto više od godinu dana na ovu funkciju najavio, sada već realizovane predstave u Narodnom pozorištu donele su Drami značajne uspehe. Koliko je bilo delikatno istrajati u nameri da se u „jednom dahu” rade predstave „Bela kafa”A. Popovića u režiji Milana Neškovića, Bernhardove „Moje nagrade” kao autorski projekat Maje Pelević i Slobodana Beštića, Sterijini „Rodoljupci” u režiji Andraša Urbana i Šilerova „Marija Stjuart” u režiji Miloša

Kultura

09.01.2016 u 22:00

Umetnost je sklonjena da ne smeta politici

Akademik Matija Bećković prvi je dobitnik novoustanovljene nagrade za ukupno književno stvaralaštvo Andrićevog instituta iz Andrićgrada kod Višegrada. Bećković je nagrađen i za knjigu „Tri poeme”, a priznanje mu je uručeno pre tri dana na svečanosti u Andrićgradu. „Nema mi pisma od Homera, a mora da mi je pisao”, duhovito ste zborili u mladim danima. Upravo vam je stiglo nagradno Andrićevo pismo. Kako ste ga pročitali? Republici Srpskoj su pripale najveće planine, ali od njih su veće one koje ljudi izgrade sami. Jedan od tih vrhova koji su ozidani ka nebu, tamo gde je priroda stala, jeste Andrićgrad.

Kultura

08.01.2016 u 17:38

Matijine poeme su fenomen

Od našeg specijalnog izveštača Andrićgrad – Već po tome gde se nagrada „Andrićevog instituta“ dodeljuje i ko je uručuje, ona dovoljno govori kako se oseća onaj kome se dodeljuje... primetio je akademik Matija Bećković na svečanosti u zdanju Andrićevog instituta na kojoj su uručene prve velike nagrade za književnost ove kulturne institucije. Dobitnici su akademik Matija Bećković i književnik Vladimir Kecmanović, a priznanja im je uručio režiser Emir Kusturica, direktor „Andrićevog instituta“. Kecmanović je nagrađen za najbolji roman u 2015. godini, sa naslovom „Osama” u izdanju „Lagune“ u kojem su ispovednim tonom bosanske čaršije...

Kultura

08.01.2016 u 22:05

Priča o Hamletu i dalje živi u Kronborgu

Od našeg specijalnog izveštača Kopenhagen – „Biti il’ ne biti, pitanje je sad... Koliko mi je bljutav, nesnosan i ništavan život sav na ovom svetu...” osluškivali smo, iščekivali da čujemo Hamletove reči, da možda sretnemo Ofeliju, Gertrudu, ili Klaudija... boraveći nedavno u Kronborgu nadomak grada Helsingora, jednom od najlepših renesansnih dvoraca na obali Baltičkog mora, smeštenog na severu Danske. Jer, baš u ovom delu Severne Evrope legenda o Hamletu, kraljeviću danskog porekla, istinski živi, a kako i ne bi kada je Šekspir baš u ovom mestu, odnosno Elsinoru kako ga je u svojoj tragediji slavni pisac i nazvao, locirao radnju jednog od svojih najizvođenijih dramskih komada „Hamleta”. Sve je ovde u znaku Hamleta i tog vremena. Počev od lepo uređenog parka ispred zamka sa kanalom po

Kultura

06.01.2016 u 09:05

Lažemo se milozvučnim jezikom diplomatije

Premijera predstave „Tuđe srce ili pozorišni traktat o granici” prema dramskom predlošku Biljane Srbljanović u Mustafićevoj režiji biće izvedena sutra uveče u SARTR-u u Sarajevu, a u produkciji udruženja „ART HUB” Centra za istraživanje i podsticanje izvođačkih umetnosti iz Sarajeva. Posle sarajevske premijere predstava će gostovati u Beogradu, Prištini, Banjaluci, Mostaru, Tuzli, Zenici, Prijedoru. U glumačkoj ekipi su: Alban Ukaj, Jelena Kordić Kuret, Armend Smajli, Adriana Matoši i Jusuf Brkić. – Rad sa Biljanom Srbljanović je uvek veliki pozorišni izazov, meni izuzetno važan. Pozorišni procesi po tekstu koji piše Biljana izvlače iz mene ono najbolje i najdublje, emotivno i imaginarno, oplemenjuju sve aktere. Kada sam dobio poziv da za nezavisnu pozorišnu produkciju radim novu

Kultura

31.12.2015 u 21:05

U radnoj sobi Dobrice Ćosića

Prvu pravu radnu sobu moj otac Dobrica Ćosić imao je u Birčaninovoj ulici: otac u radnoj sobi za velikim pisaćim stolom, nagnut nad rukopisom, sa prstima leve ruke zamršenim u razbarušenoj, živoj i gustoj kosi, jedna je od prvih životnih slika koju je njegova ćerka dr Ana Ćosić Vukić, istoričar književnosti, zauvek urezala u svojim sećanjima. Dobrica Ćosić, pisac i esejista, jedna od najznačajnijih ličnosti srpske književnosti i istorije 20. veka živeo je u Beogradu od jeseni 1944. do smrti u proleća 2014. godine na više adresa

Kultura

28.12.2015 u 12:02

Plesna terapija Bitef dens kompanije

Bitef dens kompanija, osnovana pre šest godina pod okriljem Bitef teatra kao prva plesna trupa u Srbiji, originalnim iskorakom je za kratko vreme stekla sigurno mesto na kulturnoj mapi Srbije i Beograda. Svoj umetnički potencijal ovih dana usmerila je na novi plesni komad Miloša Isailovića „Dunjaluk” koji se bavi životom mladih u Srbiji, perspektivama, preprekama na koje nailaze, predrasudama... Premijera je planirana za 16. januar 2016. na sceni Bitef teatra. – Savremeni plesni teatar se kod nas, pre osnivanja Bitef dens kompanije, razvijao sasvim sporadično, van institucija koje bi mu pružile sigurnost i dobre uslove za rad. Zato je važno što smo uspeli, i u ovim po pozorište vrlo teškim vremenima, da očuvamo plesnu platformu u okviru Bitef teatra. Raduje me kada na predstavama „Don

Kultura

22.12.2015 u 08:15

Duša u džepu, telo u džipu, račun na Kipru

Drama „Lice” ruskog autora Aleksandra Galina novi je rediteljski iskorak Jelena Bogavac koja će se svojim novim scenskim rukopisom predstaviti beogradskoj publici u utorak 22. decembra u 20.30 časova na sceni „Petar Kralj” Ateljea 212. U pitanju je komedija o gubitku identiteta, bukvalnom i simboličnom, sa likovima koje prepoznajemo iz tabloidne štampe, glamuroznih društvenih događaja, gorka, oštra, duhovita satira o tranziciji i njenim herojima i žrtvama. Tekst je sa ruskog preveo Novica Antić. Scenograf je Marko Berkeš, a kostimograf Ana Zarubica. Igraju: Radoslav Milenković, Ivan Jevtović, Aleksandra Janković i Radmila Tomović. – „Lice” govori o gubitku lica, mnogih identiteta. O prekrajanju ideološke matrice, moralnih normi, o paranju etike i logike. O novom licu stvarnosti koju

Kultura

18.12.2015 u 22:05

Siromaštvo nam najbolje hrani maštu

Bugarski dramatičar Hristo Bojčev je gost Beograda. Na sceni zemunskog Madlenijanuma večeras u 19.30 sati biće premijerno izvedeno delo „Veliki Getsbi” S. F. Ficdžeralda koje je upravo Bojčev pretočio u pozorišnu formu. Reditelj predstave je Ana Radivojević Zdravković. Naslovnog junaka tumači Ivan Bosiljčić, a lik Dejzi Tamara Aleksić. Hristo Bojčev je jedan od vodećih dramskih autorima na ovim prostorima, a njegovi komadi izvode se na mnogim pozorišnim scenama širom sveta. Sa kakvim emocijama dolazite na premijeru u Zemun? „Veliki Getsbi” je romantična varijanta Geteovog „Fausta”. Moj savet je da ne zavidimo na bogatstvu onima koji su dušu prodali. Imao sam postavke u većini pozorišta bivše Jugoslavije ali i u Zvezdara teatru, JDP-u... Posebno se silno sećam svoje postavke

Kultura

16.12.2015 u 08:42

„Srpska drama” za Ruse

Kada je 21. novembra 1991. godine, na dan krsne slave Svetog arhangela Mihajla, Obrad Srećković, seljak iz Velikog Krčmara, pošao da na vukovarskom ratištu pronađe sina Milana, poneo je sve što nana pakuje vojniku: kolač, pečenje, koljivo, flašu rakije, pisma od devojke i čarape.... Ovo je deo priče koju je tako snažno dramski pisac Siniša Kovačević utkao u svoje delo „Srpska drama”. A šta će poneti svojim junacima Obradu Srećkoviću, Vukašinu Katuncu, Spaseniji Katunac, Mihailu Japundži i drugima videće i Rusi. U nedelju uveče 20. decembra, naime, na sceni Državnog akademskog pozorišta Šćepkin u Belgorodu, gradu na desnoj obali Severnog Donjecka, premijerno će biti izvedeno rusko čitanje „Srpske drame” u režiji Elene Olenjine, rediteljke iz Moskve. Siniša Kovačević koji će

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Borka Golubović-Trebješanin