„Pozorišno proleće” na šabački način

Teatarska svetkovina „Pozorišno proleće” biće ove godine održana prvi put od 11. do 18. aprila u Šapcu kao svojevrsni nastavak jugoslovenskog festivala „Ljubiše Jovanovića” koji je ugašen kada se raspala Jugoslavija. Selekciju „Pozorišnog proleća” čini sedam predstava pozorišnih kuća iz Beograda, Novog Sada, Sombora i Šapca, a potpisao je selektor Zoran Karajić.

Sam naziv novog festivala koji će narednih dana zaživeti u srcu Mačve može da probudi razne asocijacije. Ipak, ideja je, kako napominje Karajić, da šabačkoj publici ponudi novi pogled na srpski teatar.

A da su Šapčani „zagrejani” za ovaj pozorišni skup potvrđuje i festivalski savet koji čine: Dušan Kovačević, predsednik, Mira Banjac, Vojislav Brajović, Nikita Milivojević, Nebojša Bradić, Svetislav Basara, Svetislav Jovanov, Milivoje Mlađenović i Dragana Bošković.

– Šabac ima pozorišnu tradiciju 175 godina. Zato našoj publici dugujemo novi festival, odnosno nastavak onog koji je ustanovljen pre mnogo godina u čast Šapčanina, barda jugoslovenskog  glumišta Ljubiše Jovanovića. Bio je to jugoslovenski festival na kojem su prikazivane najbolje predstave iz bivše Jugoslavije, a kada se ugasila Jugoslavija, ugasio se i on. Njegovi organizatori jednostavno nisu promenili koncept, odnosno nisu na vreme konkurisali kod Ministarstva kulture i festival je ugašen – kaže Zoran Karajić.

A zatim dodaje:

– Pokušaćemo da vratimo festival u Šabac za šta imamo veliku podršku gradske uprave. Nameravamo da ga uokvirimo u granicama Srbije, ali bez umetničkih ograničenja. Danas kod nas pozorišni ljudi zagovaraju, reklo bi se, tezu da selektori biraju predstave na zadatu temu. Mi ne želimo da imamo temu, jer ona ograničava selekciju i najčešće služi kao izgovor selektorima.

Pokušali smo da izaberemo predstave za koje mislimo da su najbolja ostvarenja u prošloj, 2015. godini u Srbiji. Uslov je i da su dokazane činjenicom da se za njih traži „karta više”, da imaju normalan pozorišni život. Svedoci smo da predstave koje zavrede velika priznanja na velikim festivalima zapravo uopšte nisu gledane.

Druga grupa pozorišnih ljudi kod nas zagovara estetski kriterijum koji počiva na imitiranju savremenog nemačkog teatra. Ako hoćete da budete uspešni onda bi trebalo i vi da imitirate savremeni nemački teatar. Nemam ništa protiv toga, ali mislim da to nije budućnost srpskog pozorišta zato što imitacija, makar bila i najbolja, po meni je slabija od čak prosečnog originala. Mislim da pozorište u Srbiji ide jednosmerno.

Šabačka publika je negovana, tvrdi naš sagovornik, mnogi naši sugrađani idu na premijere predstava u Beograd i Novi Sad.

Žiri festivala „Pozorišno proleće” činiće umetnici iz okruženja Milena Zupančič iz Ljubljane, Blagoje Stefanovski iz Makedonije i Emir Hadžihafisbegović iz BiH. Kada je žiri u pitanju, namera Zorana Karajića jeste da okupi ljude iz regiona, da oni stručno procene kakvu pozorišnu estetiku zagovaraju srpska pozorišta i da nagrade najbolje.