Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Kultura

08.03.2022 u 15:30

Izuzetan podsetnik na Vladimira Veličkovića

Bio je to događaj za koji se popularno kaže da se dešava jednom u životu. I tu je priliku iskoristio veliki broj naših sugrađana, ali i posetilaca iz inostranstva, uprkos pandemiji. A reč je o velikoj, retrospektivnoj i po obimu i izboru izuzetnoj izložbi koja je od sredine oktobra prošle pa do sredine februara ove godine trajala pod svodovima Muzeja savremene umetnosti Beograda (MSUB) na Ušću i bila je upriličena kao memorijalni podsetnik na prebogatu umetničku zaostavštinu našeg velikog slikara i akademika Vladimira Veličkovića (1935‒2019). Pod nazivom „Vladimir Veličković: Figura kao izraz egzistencije”, više od sto njegovih radova mogli smo da s pažnjom, detaljno pogledamo prilikom obilaska svih pet prostranih nivoa ovog muzejskog zdanja. Ali povrh isticanja same njihove brojnosti možda

Kultura

02.03.2022 u 20:29

„Stvari vibrantne” o našim avangardistima

Stvaraoci o kojima je reč jesu oni markantni pojedinci čiji se umetički rad dešavao u periodu istorijskih avangardi, oni koji su, suprotstavljajući se modernističkom modelu sagledavanja umetnosti u odnosu prema realnom životu, uvodili nove pristupe u kojima se umetnost i život izjednačavaju. To su umetnici poput Vana Bora, Milana Dedinca, Rastka Petrovića, Marka Ristića, kao i oni iz kasnijeg perioda šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka – Leonid Šejka, Ivan Tabaković, Milica Zorić Čolaković i Miroljub Todorović. Oni će posredstvom svojih dela, ali pre svega obilja ličnih predmeta, arhivskih dokumenata i dokumentarnog materijala biti pred očima posetilaca Legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića (MSUB) sve do 6. juna na izložbi „Stvari vibrantne – stvari svečane”. Suočeni

Kultura

28.02.2022 u 21:03

Ekskluzivna dela Rotka i Vorhola na aukciji u maju

Sredinom novembra prošle godine u „Sadebiju” u Njujorku, a o čemu piše, između ostalih i „Gardijan”, održana je prodaja dela iz privatne Maklov kolekcije, kada su izuzetne slike Marka Rotka, Džeksona Poloka, Endija Vorhola i ostalih velikana svetskog slikarstva (ukupno 35 radova) dostigle ukupnu sumu od 676 miliona dolara, čime je ta aukcija postala, kako se procenjuje, najvrednija koja je ikada održana u pomenutoj uglednoj aukcijskoj kući. Tu priči o artefaktima iz jedne od najprestižnijih privatnih zbirki dela moderne i savremene umetnosti na svetu nije kraj. U maju ove godine, a sve zbog brakorazvodne parnice vlasnika Herija Maklova i Linde Maklov, biće održana nova prodaja, takođe u istoj kući, i ovoga puta tu će se naći još 30 dela, među njima i do sada nikada javno viđeno Rotkovo

Kultura

22.02.2022 u 14:19

Ptice sputanih krila

U ovogodišnjem izložbenom programu Galerije „Haos” našla se i Danka Dimitrijević, umetnica prefinjenog senzibiliteta koja od svojih početaka do danas pristupa veoma ozbiljno svim zadatim likovnim problemima. Ovoga puta ona se predstavlja u dva izložbena prostora, u istoj ulici sa dve različite postavke koje čine jednu koncepcijsku i tematsku celinu. U Galeriji „Sanjaj” naziv izložbe koja će biti otvorena večeras od 18 do 20 sati je „Društvo”, a u već pomenutoj Galeriji „Haos” postavka pod imenom „Priroda” biće otvorena u 20 sati. Kako ističu iz Galerije „Haos”, svedoci smo danas gigantskih promena, kako u društvima tako još više u prirodi, budući da je čovek toliko zagadio planetu da se dešavaju neverovatne kataklizme i klimatske promene. Ekološke teme su inače u fokusu današnjice tako

Kultura

07.02.2022 u 20:00

Karavađova zidna slika ponovo u žiži javnosti

Jedina zidna slika koju je veliki Karavađo naslikao – raritet vredan svake pažnje – i koja nosi naziv „Jupiter, Neptun i Pluton”, nastala je u period između 1597. i 1600. i nalazi se na svodu jedne od elitnih rimskih vila iz 16. veka, a koja je poslednjih meseci predmet javnih razmirica porodične zaostavštine. Okolonost da je ovo nekada zaboravljeno umetničko delo ponovo u centru pažnje jedina je prava korist proistekla iz medijskih napisa o vrtoglavoj sumi od 533 miliona dolara, kako prenose agencije, koliko je iznosila njena cena na nedavno održanoj aukciji, na kojoj niko nije bio zainteresovan da je kupi, kao i od tračeva o tome da se oko nje spore tri sina pokojnog poslednjeg vlasnika, princa Nikola Bonkompanjija Ludovisija i njegove supruge Rite, zbog čega je i došlo do sudske odluke

Kultura

28.01.2022 u 14:01

Odobren kontroverzni redizajn Notr Dama

Nakon što je pojava virusa korona usporila proces obnove najvoljenije pariske bogomolje – katedrale Notr Dam – stvari su se kako je pandemija proticala polako pomerale s mrtve tačke, a od kraja prošle godine u prvi plan izbila je debata koja se vodi o inovacijama koje se tiču redizajna njene unutrašnjosti. Naime, kako piše, između ostalih, i „Artnet”, prašina se digla nakon što je obelodanjen predlog projekta Pariske dijeceze, u čijoj je nadležnosti ova velelepna i nažalost vatrom 2019. oštećena građevina. U njemu je zamišljeno da se unutar nje instaliraju, pored već postojećih umetničkih dela iz prethodnih epoha, i umetnička dela savremenog stvaralaštva, ali i posebno osvetljenje „zarad štimunga”, uz određene inovacije po pitanju izbora i rasporeda mobilijara i uobičajenog i

Kultura

25.01.2022 u 13:35

Kako pamtimo vladare

Tokom vladavine kneza Miloša, kneza Mihaila i kneza Milana Obrenovića zbili su se mnogi važni događaji koji su obeležili našu istoriju. Na taj period, njegove vetrove i boje podsetiće nas izložba koja se večeras u 18 sati na prvom spratu otvara pod svodovima prestoničkog Narodnog muzeja. Pod nazivom „Kako pamtimo vladare? Predstave Obrenovića iz Kabineta grafike Narodnog muzeja u Beogradu” publiku će dočekati 25 radova iz Zbirke crteža i grafika srpskih autora 18. i 19. veka, a biće zastupljeni i strani stvaraoci. Pored činjenice da će dela koja su odabrana do 24. aprila, do kada traje izložba, pružati uvid u različite aspekte vizuelne reprezentacije vladara pomenute dinastije, izloženi portreti otkrivaće i način konstruisanja predstave o vladarskom liku, dok će prikazi istorijskih

Kultura

17.01.2022 u 08:46

Novi Munkov megamuzej u Oslu

Munkov megamuzej u Oslu, novo impresivno zdanje neobične spoljašnjosti smešteno tik uz fjordovsku obalu, otvorio je svoja vrata prošle jeseni i ne prestaje od tada da privlači pažnju medija i posetilaca. Zgrada vredna 235 miliona funti postala je dom za čak 26.700 umetničkih dela i konačno su poštovaoci jednog od najvećih svetskih slikara u prilici da ih vide dostojno, u mnogo većem obimu nego što je to bilo moguće u prethodnim skromnim muzejskim uslovima. „Namera nam je bila da stvorimo upadljiv simbol. To možda jeste u suprotnosti sa lokalnim nastojanjima da se neguje skromnost, ali smatrali smo da je gradu potrebno jedno ovakvo zdanje na eminentnoj lokaciji i zarad ovog izuzetnog umetnika. Muzej nudi i novu tačku sa koje je moguće otkriti različite poglede na okolni pejzaž”, kaže za

Kultura

12.01.2022 u 20:00

Imati i voleti dve otadžbine

Nagrada je za mene bila radost i iznenađenje, kaže za naš list Irina Antanasijević, profesorka Univerziteta u Beogradu, koja je krajem novembra meseca prošle godine odlikovana Puškinovom medaljom i to ukazom predsednika Rusije Vladimira Putina o dodeli državnih nagrada Ruske Federacije. – U tom trenutku sam bila u gradu Penza. Ovaj ruski grad je rodno mesto velikog strip crtača Ivana Šenšina, ruskog i srpskog umetnika, pionira srpskog stripa i njegovog brata Alekseja Šenšina, profesora Univerziteta u Beogradu, jednog od najvećih šumarskih stručnjaka u Kraljevini Jugoslaviji. Tamo sam pripremala zajedno sa koleginicom iz Doma ruske dijaspore Marinom Sorokinom izložbu (otvorena je u Moskvi decembra meseca) i tamo sam saznala za nagradu. I veoma sam zadovljana što sam o tome saznala baš tamo,

Kultura

28.12.2021 u 15:10

Praznik zenitizma u prestoničkom Narodnom muzeju

Večeras od 19 do 20 sati, a pred sam kraj godine u prestoničkom Narodnom muzeju, u njegovoj Velikoj sali na programu je praznik zenitizma. Upravo u to vreme biće svečano otvorena izložba „Zenitistima celog sveta. Iz zaostavštine Ljubomira Micića u Narodnom muzeju u Beogradu”, poslednji događaj kojim se u 2021. obeležava sto godina od objavljivanja prvog broja časopisa „Zenit” (Zagreb, 1. februar 1921) i pokretanja prvog avangardnog jugoslovenskog pokreta zenitizma. Pred publikom će biti umetnička dela i raznovrsna dokumentarna građa, originalna izdanja pomenutog časopisa, pisma, fotografije, glasila evropske avangarde i druge publikacije. Reč je o bogatstvu koje je ostalo iza ovog pisca, kritičara, prevodioca, tvorca „Zenita” i glavnog ideologa i propagatora ideja zenitizma, a čiji je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Milica Dimitrijević