Odobren kontroverzni redizajn Notr Dama

Nakon što je pojava virusa korona usporila proces obnove najvoljenije pariske bogomolje – katedrale Notr Dam – stvari su se kako je pandemija proticala polako pomerale s mrtve tačke, a od kraja prošle godine u prvi plan izbila je debata koja se vodi o inovacijama koje se tiču redizajna njene unutrašnjosti.

Naime, kako piše, između ostalih, i „Artnet”, prašina se digla nakon što je obelodanjen predlog projekta Pariske dijeceze, u čijoj je nadležnosti ova velelepna i nažalost vatrom 2019. oštećena građevina. U njemu je zamišljeno da se unutar nje instaliraju, pored već postojećih umetničkih dela iz prethodnih epoha, i umetnička dela savremenog stvaralaštva, ali i posebno osvetljenje „zarad štimunga”, uz određene inovacije po pitanju izbora i rasporeda mobilijara i uobičajenog i ustaljenog načina sedenja i broja ispovedaonica.

Kako je objašnjeno, uparivanje gotske arhitekture s modernim elementima, uključujući dijalog koji bi bio uspostavljen između kolekcije dela starih majstora i autora, kao što su, recimo, Anselm Kifer ili Luiz Buržoa, doprinelo bi tome da sama katedrala postane prijemčivija savremenom posetiocu, turisti bi imali više prostora za kretanje, dok se u sklopu promene načina osvetljenja još uvek razmatra ideja po kojoj bi na zidovima istovremeno mogli da se projektuju pasaži iz Biblije na različitim jezicima. O tome je posebno za „Njujork tajms” govorio Patrik Šove, glavni paroh Notr Dama, braneći ceo naum argumentom u prilog stvaranja „moderne vizije liturgijskog prostora”.

Oko stotinu francuskih intelektualaca – među njima akademika, istoričara umetnosti, stručnjaka koji se bave kulturnim nasleđem, arhitekata, pisaca i glumaca – oglasilo se potpisanom peticijom pod naslovom „Ono što je vatra poštedela dijeceza želi da uništi”, objavljenom i u uglednom „Figarou”, u kojoj su ove predloge nazvali „kičerizacijom” istorijskog zdanja, optuživši Parisku dijecezu za „zloupotrebu projekta restauracije”. Kako su ocenili, „ove namere u potpunosti izobličuju unutrašnju dekoraciju i liturgijski prostor”, dok je Didije Rikner, istoričar umetnosti, novinar, osnivač onlajn magazina „La Tribune de l’Art” i jedan od potpisnika peticije, istakao da „dijeceza očito pokušava da se modernizuje, ali da se mora poštovati sam spomenik i zamisao Viole le Dika”, koji je zaslužan za pređašnju restauraciju Notr Dama sredinom 19. veka. Francuski list „Mond” objavio je i da je ovaj kontroverzan predlog doveo do oštrog sukoba unutar Katoličke crkve u Francuskoj, odnosno između „zagovornika modernosti i ekumenizma s jedne i čuvara nostalgičnog konzervativizma s druge strane”.

Međutim, samo nekoliko dana nakon što su se oglasili kritičari, Francuska nacionalna komisija za nasleđe i arhitekturu, koju čini dvadeset članova, povoljno se izjasnila o predlogu dijeceze, mada je ostala rezerva po pitanju mobilijara i zamene starih drvenih stolica novim pokretnim klupama i njihovim rasporedom.

Podsetimo, pre ovoga u javnosti se prošle godine raspravljalo i o tome na koji će način biti obnovljen poznati vitak toranj ove katedrale, čija je slika rušenja u vatrenoj stihiji možda i jedna od najupečatljivijih od svih viđenih tokom požara koji se u njoj odigrao (prvi put podignut u 13. veku, zbog velikih oštećenja nastalih u međuvremenu uklonjen krajem 18. veka, a njegovu zamenu sredinom 19. veka osmislio je pomenuti Viole le Dik). Objavom Emanuela Makrona, francuskog predsednika, da će to biti u duhu devetnaestovekovnog originalnog dizajna okončane su spekulacije o tome da bi nov toranj mogao da bude izgrađen u savremenom stilu, a o čemu je Makron neko vreme prethodno sam govorio, dodajući da je sklon takvoj intervenciji.

Inače, očekuje se da ova katedrala, jedna od najpoznatijih na svetu, čija je konstrukcija osigurana kako bi se radovi dalje nesmetano odvijali i koja je pre požara godišnje privlačila 12 miliona posetilaca, osvane u novom ruhu do 2024, kada bi trebalo da bude i otvorena, taman na vreme za letnje olimpijske igre, planirane za istu godinu u glavnom gradu Francuske.