Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

06.04.2021 u 08:17

O bombardovanju Beograda u Konaku kneginje Ljubice

Povodom obeležavanja 80. godišnjice od bombardovanja Beograda u aprilu 1941. godine Muzej grada Beograda u Konaku kneginje Ljubice od danas pa do 5. maja organizuje postavku pod nazivom „Prizori kažnjenog grada. Nemački foto-album bombardovanog Beograda – april 1941”. Publika će na izložbi imati priliku da vidi retko izlagani nemački vojni foto-album „Snimci efekata dejstava na Beograd”, koji predstavlja dragoceno istorijsko svedočanstvo o izgledu Beograda nakon nemačkog bombardovanja na samom početku Drugog svetskog rata. Prvi put javnosti će biti integralno prezentovano svih 68 fotografija iz albuma, od kojih je 40 snimljeno iz vazduha, a 28 sa zemlje. Takođe, biće prikazana i „Skica efekata dejstava na Beograd”, koja čini sastavni deo albuma. Skica je izrađena u vidu foto-plana

Kultura

01.04.2021 u 20:00

Spas je u duhovnoj nadgradnji

Trenutno sam ovde, u svome gradu Beogradu, zarobljen ovom pandemijom koja nas je sve saterala u skrovišta. Verujem da ću prvom prilikom kad se ova virusna oluja smiri otići i u Pariz, jer tamo mi je drugi dom, tamo su mi porodica i moj atelje, kaže nam slikar Mikan Aničić, kojeg smo u našoj prestonici zatekli nakon dobijanja ovogodišnje Vukove nagrade, a koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije za izuzetan doprinos u širenju kulture, obrazovanja i nauke. I dodaje da su Beograd i Pariz dva grada u kojima podjednako nalazi toplinu i ljubav potrebne za život i stvaranje. O značaju nagrade i društvu dobitnika u kojem se našao za naš list govori ovako: ‒ Izuzetna je čast biti u društvu velikih stvaralaca i umova koji su prethodno bili dobitnici ove nagrade, kao što su nobelovci

Kultura

26.03.2021 u 18:45

Ne ruši, već recikliraj

„Nikada ne uništavaj – uvek dodaj, transformiši i recikliraj” moto je francuskog arihetektonskog dvojca An Lakaton i Žana-Filipa Vasala, koji je ove godine ovenčan čuvenom Prickerovom nagradom za arhitekturu, a o čemu javljaju strani mediji. Ovo dvoje osnivača pariskog studija „Lakaton i Vasal” (1987), poznatih po zalaganju za graditeljski balans između ekonomičnosti, zaštite životne sredine i interesa zajednice, žiri je prepoznao i priznao, između ostalog, i zbog „odmerenosti u pristupu koji teži podjednako poštovanju originalnih dizajniranih zamisli i potreba onih koji prostor nastanjuju”, i to bez obzira na to da li se radi o malenom trgu u Bordou ili savremenoj umetničkog galeriji u Parizu. „Njihove građevine snažne su kako u formi tako i u ubeđenju, transparentne u svojoj estetici

Kultura

24.03.2021 u 10:29

Iskustvo u gužvi Goranke Matić

Retrospektivna izložba Goranke Matić pod nazivom „Iskustvo u gužvi” u Muzeju savremene umetnosti Beograd biće otvorena danas i trajaće do 24. maja. Njenim objektivom zabeleženi su brojni ključni događaji, kao i ličnosti na našoj javnoj sceni, a ona je na umetničkoj i fotografskoj sceni prisutna već 40 godina, pa postavku čini više stotina fotografija i materijala druge vrste (arhiva, dokumentacija, foto-eseji). Izložba nije strukturirana hronološki već prema tematskim celinama koje se kod autorke izdvajaju kao dominantne. 9. mart 1991. Od samih početaka, osamdesetih godina prošlog veka, rad Goranke Matić se paralelno odvijao u domenima novinske, reportažne i umetničke fotografije. Dvostrukost i diferenciranost unutar njenog profesionalnog angažmana kao, sa jedne strane,

Kultura

18.03.2021 u 21:30

Projekat „Samoodrživi grad” na Bijenalu u Seulu

Projekat beogradskog arhitekte Danila Dangubića „Samoodrživi grad” izabran je da predstavlja Srbiju na Bijenalu arhitekture u Seulu, koje je zakazano za septembar 2021, obavestili su iz studija „Danilo Dangubić arhitekts”. Njegov rad biće izložen uz još 39 radova, odabranih od 1.440 prispelih na konkurs iz celog sveta. Danilo Dangubić (Foto: privatna arhiva) Reč je o projektu samoodrživog Beograda, a jedna od podtema bila je kako iskoristiti podzemni deo grada. – Osnovna tema je bila „Samoodrživi grad”, grad koji ima kapacitet da opstane i nastavi da živi uprkos svemu što mu se dešava. U tome sam apsolutno prepoznao Beograd. Rušen i osvajan 44 puta za 1.100 godina, prelazio je iz ruke u ruku, stradao u bombardovanjima… A jedna od podtema bila je kapacitet arhitekata

Kultura

17.03.2021 u 10:06

Prosečna starost članova SANU je 73 godine

Istorija SANU počinje 7. novembra 1841, kada je osnovano Društvo srpske slovesnosti (DSS). Društvo je suspendovano januara 1864, a njegov rad je nastavljen 29. juna iste godine osnivanjem Srpskog učenog društva (SUD). Članovi se nisu slagali sa njegovim osnovnim zadatkom – liberali su verovali da je prosvećivanje naroda njihov osnovni zadatak, dok su konzervativci proklamovali naučni rad. Budući da su razlike bile nepomirljive, osnovana je 1886. Srpska kraljevska akademija (SKA), a SUD je postojao sve do 1892, kada se spojilo sa akademijom. SKA se sastojala od četiri stručne akademije – akademije umetnosti, akademije prirodnih nauka, akademije društvenih nauka i akademije filozofskih nauka. Posle Drugog svetskog rata zvaničan naziv akademije promenjen je u Srpska akademija nauka, a od

Kultura

16.03.2021 u 09:01

Izbori u SANU traju 365 dana

Svaki, pa i aktuelni izborni ciklus za članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti – a redovni, dopisni i inostrani članovi biraju se svake treće godine i poslednji put to se desilo 2018 – traje gotovo 365 dana. Odvija se prema statutarno striktno definisanoj proceduri koja nije jednostavna i koja podrazumeva nekoliko etapa i krugova izjašnjavanja na različitim akademijskim nivoima. Odnosno, na njenim odeljenjima, u ograncima, Predsedništvu i na kraju na Skupštini SANU. Komisija za praćenje izbornog procesa, koju čini po jedan predstavnik svakog odeljenja, sve to prati, počev od formalnog pregledanja ispravnosti samih kandidatura pa do razmatranja eventualnih prigovora javnosti na predloge, uz vođenje računa i o svim drugim elementima izbornog postupka, pri čemu je bitno naglasiti

Kultura

11.03.2021 u 14:13

Tri martovske izložbe u Kulturnom centru Beograda

Sve tri izložbe koje od danas pa do 15. aprila očekuju publiku u tri izložbena prostora Kulturnog centra Beograda, biće dostupne od podneva uz slobodan ulaz, ali bez programa svečanog otvaranja zbog trenutnih epidemijskih okolnosti. U 20. sezoni fotografske Galerije „Artget”, u kojoj umetnički direktori i direktorke galerije u prethodnoj deceniji po jednom selektovanom izložbom remapiraju domaću scenu, Aleksandar Kelić predstavlja dvoje umetnika, Aleksandru Leković i Lazara Lekovića. Oni u zajedničkom projektu „Drugi pogled” portretu pristupaju s naizgled nepomirljivo suprotstavljenih pozicija. Aleksandra Leković radi dokumentaristički. Njeni iskreni portreti nastaju u prostorijama Saveza za slepe i slabovide u trenucima dok članovi uče da savlađuju prostor i obavljaju osnovne životne

Kultura

08.03.2021 u 12:00

Poetika na platnima Tatjane Pirović

Poetičan naslov u ne baš tako poetična vremena, verovatno i uprkos njima, poziva publiku u Galeriju Lucida – „Pusti lepoto ti si mi zrak”. Tatjana Pirović i ovog puta sve do 18. marta daruje nam svoj prepoznatljiv motiv – smirene, bogato koloritne morske pajzaže, obale i marine obasjane svetlom, intimizam ogledan u jednom toplom pogledu na to okruženje ili sećanje na bivanje u tom i takvom okruženju. „To nije samo slikarstvo osećanja i doživljavanja već ono koje poziva da se saživimo sa njim, da ga osetimo kao izraz radosti stvaranja, da ga dublje upoznamo u smislu onoga što Nemci zovu uosećavanje. U tu mističnu dimenziju uvode nazivi slika (’Skloni se u tišinu’, ’I daleko od sebe’, ’Osluškujem’, ’Koraci tvoji’, ’Svetlost’), kao i tirkizne, kobaltne i ultramarin boje. Nebo je u jari, žućkasto

Kultura

04.03.2021 u 14:54

Radovi na papiru Bate Mihailovića

Lepu praksu podsećanja na neke od naših najvećih slikara, onih koji su ostavili neizbrisiv trag ne samo unutar granica naše zemlje, Galerija Rima nastavlja novom postavkom u beogradskog izložbenom prostoru. Istančan izbor radova na papiru srednjih i malih fotmata nastalih u prvom pariskom periodu stvaralaštva Milorada Bate Mihailovića, među kojima su i oni do sada neizlagani, poštovaocima njegovog slikarstva biće dostupan od večeras, premijerno od 18 do 20 sati, uz poštovanje svih epidemijskih mera. Izložba koja traje do kraja marta obuhvata hronološki okvir od 1953, kada umetnik ima svoja prva predstavljanja u Parizu, do početka šezdesetih godina, kada nastaju njegova čuvena likovna ostvarenja velikog formata. Pred publikom će biti radovi na kojima se, uz njegov potpis francuskom

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Milica Dimitrijević