Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Милица Димитријевић

Култура

06.04.2021 у 08:17

О бомбардовању Београда у Конаку кнегиње Љубице

Поводом обележавања 80. годишњице од бомбардовања Београда у априлу 1941. године Музеј града Београда у Конаку кнегиње Љубице од данас па до 5. маја организује поставку под називом „Призори кажњеног града. Немачки фото-албум бомбардованог Београда – април 1941”. Публика ће на изложби имати прилику да види ретко излагани немачки војни фото-албум „Снимци ефеката дејстава на Београд”, који представља драгоцено историјско сведочанство о изгледу Београда након немачког бомбардовања на самом почетку Другог светског рата. Први пут јавности ће бити интегрално презентовано свих 68 фотографија из албума, од којих је 40 снимљено из ваздуха, а 28 са земље. Такође, биће приказана и „Скица ефеката дејстава на Београд”, која чини саставни део албума. Скица је израђена у виду фото-плана Београда

Култура

01.04.2021 у 20:00

Спас је у духовној надградњи

Тренутно сам овде, у своме граду Београду, заробљен овом пандемијом која нас је све сатерала у скровишта. Верујем да ћу првом приликом кад се ова вирусна олуја смири отићи и у Париз, јер тамо ми је други дом, тамо су ми породица и мој атеље, каже нам сликар Микан Аничић, којег смо у нашој престоници затекли након добијања овогодишње Вукове награде, а коју додељује Културно-просветна заједница Србије за изузетан допринос у ширењу културе, образовања и науке. И додаје да су Београд и Париз два града у којима подједнако налази топлину и љубав потребне за живот и стварање. О значају награде и друштву добитника у којем се нашао за наш лист говори овако: ‒ Изузетна је част бити у друштву великих стваралаца и умова који су претходно били добитници ове награде, као што су нобеловци Иво

Култура

26.03.2021 у 18:45

Не руши, већ рециклирај

„Никада не уништавај – увек додај, трансформиши и рециклирај” мото је француског арихетектонског двојца Ан Лакатон и Жана-Филипа Васала, који је ове године овенчан чувеном Прицкеровом наградом за архитектуру, а о чему јављају страни медији. Ово двоје оснивача париског студија „Лакатон и Васал” (1987), познатих по залагању за градитељски баланс између економичности, заштите животне средине и интереса заједнице, жири је препознао и признао, између осталог, и због „одмерености у приступу који тежи подједнако поштовању оригиналних дизајнираних замисли и потреба оних који простор настањују”, и то без обзира на то да ли се ради о маленом тргу у Бордоу или савременој уметничког галерији у Паризу. „Њихове грађевине снажне су како у форми тако и у убеђењу, транспарентне у својој естетици

Култура

24.03.2021 у 10:29

Искуство у гужви Горанке Матић

Ретроспективна изложба Горанке Матић под називом „Искуство у гужви” у Музеју савремене уметности Београд биће отворена данас и трајаће до 24. маја. Њеним објективом забележени су бројни кључни догађаји, као и личности на нашој јавној сцени, а она је на уметничкој и фотографској сцени присутна већ 40 година, па поставку чини више стотина фотографија и материјала друге врсте (архива, документација, фото-есеји). Изложба није структурирана хронолошки већ према тематским целинама које се код ауторке издвајају као доминантне. 9. март 1991. Од самих почетака, осамдесетих година прошлог века, рад Горанке Матић се паралелно одвијао у доменима новинске, репортажне и уметничке фотографије. Двострукост и диференцираност унутар њеног професионалног ангажмана као, са једне стране,

Култура

18.03.2021 у 21:30

Пројекат „Самоодрживи град” на Бијеналу у Сеулу

Пројекат београдског архитекте Данила Дангубића „Самоодрживи град” изабран је да представља Србију на Бијеналу архитектуре у Сеулу, које је заказано за септембар 2021, обавестили су из студија „Данило Дангубић архитектс”. Његов рад биће изложен уз још 39 радова, одабраних од 1.440 приспелих на конкурс из целог света. Данило Дангубић (Фото: приватна архива) Реч је о пројекту самоодрживог Београда, а једна од подтема била је како искористити подземни део града. – Основна тема је била „Самоодрживи град”, град који има капацитет да опстане и настави да живи упркос свему што му се дешава. У томе сам апсолутно препознао Београд. Рушен и освајан 44 пута за 1.100 година, прелазио је из руке у руку, страдао у бомбардовањима… А једна од подтема била је капацитет архитеката

Култура

17.03.2021 у 10:06

Просечна старост чланова САНУ је 73 године

Историја САНУ почиње 7. новембра 1841, када је основано Друштво српске словесности (ДСС). Друштво је суспендовано јануара 1864, а његов рад је настављен 29. јуна исте године оснивањем Српског ученог друштва (СУД). Чланови се нису слагали са његовим основним задатком – либерали су веровали да је просвећивање народа њихов основни задатак, док су конзервативци прокламовали научни рад. Будући да су разлике биле непомирљиве, основана је 1886. Српска краљевска академија (СКА), а СУД је постојао све до 1892, када се спојило са академијом. СКА се састојала од четири стручне академије – академије уметности, академије природних наука, академије друштвених наука и академије филозофских наука. После Другог светског рата званичан назив академије промењен је у Српска академија наука, а од 1960.

Култура

16.03.2021 у 09:01

Избори у САНУ трају 365 дана

Сваки, па и актуелни изборни циклус за чланство у Српској академији наука и уметности – а редовни, дописни и инострани чланови бирају се сваке треће године и последњи пут то се десило 2018 – траје готово 365 дана. Одвија се према статутарно стриктно дефинисаној процедури која није једноставна и која подразумева неколико етапа и кругова изјашњавања на различитим академијским нивоима. Односно, на њеним одељењима, у огранцима, Председништву и на крају на Скупштини САНУ. Комисија за праћење изборног процеса, коју чини по један представник сваког одељења, све то прати, почев од формалног прегледања исправности самих кандидатура па до разматрања евентуалних приговора јавности на предлоге, уз вођење рачуна и о свим другим елементима изборног поступка, при чему је битно нагласити да она не

Култура

11.03.2021 у 14:13

Три мартовске изложбе у Културном центру Београда

Све три изложбе које од данас па до 15. априла очекују публику у три изложбена простора Културног центра Београда, биће доступне од поднева уз слободан улаз, али без програма свечаног отварања због тренутних епидемијских околности. У 20. сезони фотографске Галерије „Артгет”, у којој уметнички директори и директорке галерије у претходној деценији по једном селектованом изложбом ремапирају домаћу сцену, Александар Келић представља двоје уметника, Александру Лековић и Лазара Лековића. Они у заједничком пројекту „Други поглед” портрету приступају с наизглед непомирљиво супротстављених позиција. Александрa Лековић ради документаристички. Њени искрени портрети настају у просторијама Савеза за слепе и слабовиде у тренуцима док чланови уче да савлађују простор и обављају основне животне радње,

Култура

08.03.2021 у 12:00

Поетика на платнима Татјане Пировић

Поетичан наслов у не баш тако поетична времена, вероватно и упркос њима, позива публику у Галерију Луцида – „Пусти лепото ти си ми зрак”. Татјана Пировић и овог пута све до 18. марта дарује нам свој препознатљив мотив – смирене, богато колоритне морске пајзаже, обале и марине обасјане светлом, интимизам огледан у једном топлом погледу на то окружење или сећање на бивање у том и таквом окружењу. „То није само сликарство осећања и доживљавања већ оно које позива да се саживимо са њим, да га осетимо као израз радости стварања, да га дубље упознамо у смислу онога што Немци зову уосећавање. У ту мистичну димензију уводе називи слика (’Склони се у тишину’, ’И далеко од себе’, ’Ослушкујем’, ’Кораци твоји’, ’Светлост’), као и тиркизне, кобалтне и ултрамарин боје. Небо је у јари, жућкасто

Култура

04.03.2021 у 14:54

Радови на папиру Бате Михаиловића

Лепу праксу подсећања на некe од наших највећих сликарa, оних који су оставили неизбрисив траг не само унутар граница наше земље, Галерија Рима наставља новом поставком у београдског изложбеном простору. Истанчан избор радова на папиру средњих и малих фотмата насталих у првом париском периоду стваралаштва Милорада Бате Михаиловића, међу којима су и они до сада неизлагани, поштоваоцима његовог сликарства биће доступан од вечерас, премијерно од 18 до 20 сати, уз поштовање свих епидемијских мера. Изложба која траје до краја марта обухвата хронолошки оквир од 1953, када уметник има своја прва представљања у Паризу, до почетка шездесетих година, када настају његова чувена ликовна остварења великог формата. Пред публиком ће бити радови на којима се, уз његов потпис француском транскрипцијом

Претходна Следећа

Почетна / Милица Димитријевић

12.06.2026 у 16:35

Градови широм Европе забрањују изнајмљивање електричних тротинета

12.06.2026 у 16:32

Радови у Господара Вучића и на Новом Београду, мењају се трасе више линија

12.06.2026 у 16:32

Корисници широм света пријављују проблеме у раду Фејсбука, Инстаграма и Месинџера

12.06.2026 у 16:29

Привреда Велике Британије у паду

12.06.2026 у 16:27

Пад цене нафте вратио оптимизам на берзе

12.06.2026 у 16:26

Заједница клубова Суперлиге и Прве лиге задовољна резултатима