Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

04.10.2019 u 17:00

Decenija i po Kuće legata

U Legatu Petra Lubarde od večeras u 19 sati posetioci će zateći situaciju drugačiju od uobičajene. Osim tri dela ovog našeg znamenitog slikara – „Čovek i zveri” (1964), „Veliko slovo” (1958) i „Arabeska na crvenom” (1961) – sve ostale njegove slike koje čine stalnu postavku skinute su da bi mesto bilo ustupljeno njegovim kolegama, našim velikanima čiji se radovi nalaze u kolekciji Kuće legata, a sve zarad obeležavanja decenije i po njenog postojanja. Na izložbi koju je osmislila istoričarka umetnosti Dina Pavić, kustos Kuće legata, moći ćemo da se podsetimo slikara i vajara čije su vrednosti zaista neprolazne pored Lubarde, reč je o Olgi Jevrić, Olgi Jančić, Nedeljku Gvozdenoviću, Ristu Stijoviću, Savi Šumanoviću, Milanu Konjoviću, Marku Čelebonoviću, Petru Dobroviću, Milenku

Kultura

02.10.2019 u 21:17

Već živim u budućnosti

Na samom kraju poziva upućenog novinarima za večerašnje otvaranje retrospektivne izložbe našeg poznatog ilustratora Dobrosava Boba Živkovića (1962) u Muzeju primenjene umetnosti, u 19 sati, piše: „Ne pada mu na pamet da odraste i da se uozbilji.” Uverili smo se u to i uživo, u šali je prihvatio da uradimo razgovor, u tom duhu je, a lakonski, odgovarao i na sva pitanja jer, kako kaže: „Nema odraslih. To su samo deca koju je sramota da se smeju, koja nemaju vremena da se igraju!”

Kultura

01.10.2019 u 14:18

Ilustracije Cuce Sokić

U okviru ovogodišnje manifestacije Dani evropske baštine, u Centralnom holu Narodne biblioteke Srbije večeras u 19 sati biće otvorena izložba „Otkriveni svet ilustracije Ljubice Cuce Sokić”. Stvaralaštvo velike srpske slikarke ima svoje istaknuto mesto u istoriji srpske moderne umetnosti 20. veka, od poetike intimizma, do lirske apstrakcije, uz odlike sinteze racionalnog i lirskog, poetske atmosfere, diskretnog kolorita, odmerenosti i uzdržanosti pred motivom. U ovom njenom opusu postoji manje poznat segment njenog stvaralaštva posvećen ilustrovanju za decu i upravo njega ova postavka dodatno osvetljava, a reč je o periodu od 1935. do 1983. godine. Mnogobrojna prozna dela kao i najpoznatije časopise za decu druge polovine dvadesetog veka („Pioniri”, „Poletarac” i „Zmaj”) nadgradila je

Kultura

26.09.2019 u 11:28

Petar Omčikus – u znaku nepristajanja

Akademik Petar Omčikus, jedan od naših slikarskih velikana koji je obeležio istoriju savremene srpske umetnosti, preminuo je proletos, a njegove kolege, umetnici, istoričari umetnosti i poštovaoci njegovog dela, u prisustvu članova porodice i prijatelja, oprostili su se još jednom od njega juče na komemorativnom skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. „Pre 93 godine iz mediteranskog plavetnila Petar Omčikus je započeo svoje životno i umetničko putovanje. Prva njegova sećanja su nepregledno morsko prostranstvo doživljeno u rodnom Sušaku. Taj dečji pogled, nenaviknut na prepreke, Omčikus će sačuvati i on će mu omogućiti da u svom radu, slikarskom i skulptorskom, nesputano istražuje”, emotivne su bile reči akademika Dušana Otaševića, kojima nas je uveo u detaljnije evociranje životne

Kultura

24.09.2019 u 12:03

Inspiracija narodnim graditeljstvom

U Galeriji nauke i tehnike SANU do 19. oktobra traje upravo otvorena izložba „Tragajući za inspiracijom u narodnom graditeljstvu – iz zbirki Muzeja nauke i tehnike”. Na postavci koja se organizuje u godini kada ovaj muzej obeležava tri decenije postojanja, muzejska savetnica dr Snežana Toševa odlučila se da prikaže deo bogatog fonda koji se u njemu čuva. Pored dela koji se odnosi na istoriju ove kuće, izložba baštini arhitekte koji su na različite načine bili inspirisani narodnim graditeljstvom, kao što su akademik Branislav Kojić, akademik Aleksandar Deroko, Božidar Petrović i Zoran B. Petrović. Njihova dela svedoče o tome koliko je njihovo stvaralaštvo bilo duboko utemeljeno u tradicionalnoj arhitekturi. U svojim bogatim i raznolikim opusima uspeli su da graditeljsko nasleđe zaštite

Kultura

24.09.2019 u 21:31

Naši posleratni velikani na jednom mestu

Trg galerija u Novom Sadu jedinstveno je mesto – na udaljenosti od samo nekoliko desetina metara jedna od druge nalaze se tri dragocene ustanove koje posetiocu željnom umetnosti nude nesvakidašnje iskustvo doživljaja našeg stvaralaštva od osamnaestog, pa sve do kraja sedamdesetih godina prošlog veka. Pored Galerije Matice srpske, koja daje bogat uvid od najranijeg pomenutog perioda, uključujući i 20. vek, i Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, čija kolekcija produbljuje naša saznanja o dometima velikana modernizma koji su radili između dva svetska rata, Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, kao neka vrsta logičnog nastavka, odvodi nas u posleratni period i prvu generaciju tada stasalu. Ti zvučni autori čine članove Zadarske, Beogradske i Decembarske grupe, i delimično

Kultura

17.09.2019 u 14:00

Dela Dejana Mrđe otvaraju sezonu u Galeriji „Haos”

Galerija „Haos” počinje jesenju izložbenu sezonu večeras u 20 sati otvaranjem izložbe Dejana Mrđe, profesora arhitekture iz Londona, umetnika našeg porekla koji živi i stvara u Velikoj Britaniji. Pred posetiocima će se do 17. oktobra nalaziti raznovrsni mediji u kojima radi – reč je o crtežima velikog formata, slikama, skulpturama (instalacijama) i video-radovima. Njegovo stvaralaštvo, koje je prvi put moglo biti viđeno na jednoj, pre nekoliko godina organizovanoj, kolektivnoj postavci, pokriva nekoliko tema koje se uvezuju i pretapaju jedna u drugu – repeticija u crtežu, crtanje s drugima, crteži kratkog trajanja, crteži kao apstraktne mape, ritmovi u crtežu, crteži kao mapiranje migracije, pokret i repeticija u putovanju, vozovi, ritam i repeticija zvuka crtanja i vozova, kaže Borka

Kultura

16.09.2019 u 15:13

Novi muzej Bauhausa u Desauu

Nakon što je u Vajmaru, prvobitnom sedištu Bauhausa, proletos otvoren muzej posvećen ovom uticajnom umetničkom pokretu, i Desau je došao u centar pažnje. Od pre nekoliko dana u srcu ovog malog grada istočne Nemačke za publiku je dostupna nova izložbena celina u vidu namenski dizajniranog zdanja, čija je okosnica ista škola koja ove godine slavi stogodišnjicu od osnivanja. Ovaj događaj jedan je od mnogih koji su se tokom proteklih meseci odigrali u znaku i u ime sećanja na pravac idejnog tvorca, arhitekte Valtera Gropijusa, maltene cela Nemačka bila je u tom ruhu, a da je u pitanju državni projekat na koji je ova zemlja posebno ponosna ukazuje i to što je muzej posetiocima na korišćenje predala Angela Merkel, nemačka kancelarka, prenosi „Dojče vele”. Revolucionarna škola dizajna,

Kultura

13.09.2019 u 23:23

Moderni simbolizam Milice Zorić

Da 1950. godine Milica Zorić (1908–1989) nije otputovala u Pariz, gde je obišla veliku izložbu meksičke umetnosti, vrlo je moguće da iza sebe ne bi ostavila oko dvesta tapiserija po kojima je pamtimo. Bio je to odlučujući momenat, to je često isticala. Relativno kratak period od oko nepune dve decenije, počevši od 1957, tokom kojeg se, već u ozbiljnim godinama, predano i s velikim žarom bavila ovim specifičnim umetničkim izrazom, bio je dovoljan – uspelo joj je da osvoji „jedinstveno mesto u istoriji jugoslovenskog modernizma”, kako to struka karakteriše. O tome, ali i o njenom intrigantnom privatnom životnom putu, koji je delila s Rodoljubom Čolakovićem, poznatim političarem, može se saznati više na izložbi „Sinteza nasleđa i modernizma”, upravo otvorenoj u Spomen-zbirci Pavla

Kultura

10.09.2019 u 21:10

Srbija je pravi dragulj

Tokom četiri godine boravka na mestu atašea za kulturu Francuskog instituta u Srbiji An-Loren Viguru učestvovala je u sprovođenju i osmišljavanju brojnih umetničkih projekata u kojima su se preplitale veze naše zemlje i države iz koje dolazi. Od pozorišta, preko muzike i filma, do likovne umetnosti. Pre dolaska u Beograd, boravila je u Kanadi, da bi nekoliko godina potom provela u Parizu, baveći se svojim zanimanjem – produkcijom predstava savremenog pozorišta. Ovdašnji mediji brzo su je upamtili kao sagovornicu kojoj je naš glavni grad od starta bio drag, o čemu je često i sama pričala. Neposredno pred odlazak iz Srbije govorila je za „Politiku” o tome kakve utiske će odavde poneti, a na pitanje šta poručuje Katrin Fodri, koja ju je zamenila na dosadašnjoj poziciji, odgovorila je: „Za početak,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Milica Dimitrijević