Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Милица Димитријевић

Култура

04.10.2019 у 17:00

Деценија и по Куће легата

У Легату Петра Лубарде од вечерас у 19 сати посетиоци ће затећи ситуацију другачију од уобичајене. Осим три дела овог нашег знаменитог сликара – „Човек и звери” (1964), „Велико слово” (1958) и „Арабеска на црвеном” (1961) – све остале његове слике које чине сталну поставку скинуте су да би место било уступљено његовим колегама, нашим великанима чији се радови налазе у колекцији Куће легата, а све зарад обележавања деценије и по њеног постојања. На изложби коју је осмислила историчарка уметности Дина Павић, кустос Куће легата, моћи ћемо да се подсетимо сликара и вајара чије су вредности заиста непролазне поред Лубарде, реч је о Олги Јеврић, Олги Јанчић, Недељку Гвозденовићу, Ристу Стијовићу, Сави Шумановићу, Милану Коњовићу, Марку Челебоновићу, Петру Добровићу, Миленку Шербану,

Култура

02.10.2019 у 21:17

Већ живим у будућности

На самом крају позива упућеног новинарима за вечерашње отварање ретроспективне изложбе нашег познатог илустратора Добросава Боба Живковића (1962) у Музеју примењене уметности, у 19 сати, пише: „Не пада му на памет да одрасте и да се уозбиљи.” Уверили смо се у то и уживо, у шали је прихватио да урадимо разговор, у том духу је, а лаконски, одговарао и на сва питања јер, како каже: „Нема одраслих. То су само деца коју је срамота да се смеју, која немају времена да се играју!”

Култура

01.10.2019 у 14:18

Илустрације Цуце Сокић

У оквиру овогодишње манифестације Дани европске баштине, у Централном холу Народне библиотеке Србије вечерас у 19 сати биће отворена изложба „Откривени свет илустрације Љубице Цуце Сокић”. Стваралаштво велике српске сликарке има своје истакнуто место у историји српске модерне уметности 20. века, од поетике интимизма, до лирске апстракције, уз одлике синтезе рационалног и лирског, поетске атмосфере, дискретног колорита, одмерености и уздржаности пред мотивом. У овом њеном опусу постоји мање познат сегмент њеног стваралаштва посвећен илустровању за децу и управо њега ова поставка додатно осветљава, а реч је о периоду од 1935. до 1983. године. Многобројна прозна дела као и најпознатије часописе за децу друге половине двадесетог века („Пионири”, „Полетарaц” и „Змај”) надградила је и

Култура

26.09.2019 у 11:28

Петар Омчикус – у знаку непристајања

Академик Петар Омчикус, један од наших сликарских великана који је обележио историју савремене српске уметности, преминуо је пролетос, а његове колеге, уметници, историчари уметности и поштоваоци његовог дела, у присуству чланова породице и пријатеља, опростили су се још једном од њега јуче на комеморативном скупу у Српској академији наука и уметности. „Пре 93 године из медитеранског плаветнила Петар Омчикус је започео своје животно и уметничко путовање. Прва његова сећања су непрегледно морско пространство доживљено у родном Сушаку. Тај дечји поглед, ненавикнут на препреке, Омчикус ће сачувати и он ће му омогућити да у свом раду, сликарском и скулпторском, неспутано истражује”, емотивне су биле речи академика Душана Оташевића, којима нас је увео у детаљније евоцирање животне и

Култура

24.09.2019 у 12:03

Инспирација народним градитељством

У Галерији науке и технике САНУ до 19. октобра траје управо отворена изложба „Трагајући за инспирацијом у народном градитељству – из збирки Музеја науке и технике”. На поставци која се организује у години када овај музеј обележава три деценије постојања, музејска саветница др Снежана Тошева одлучила се да прикаже део богатог фонда који се у њему чува. Поред дела који се односи на историју ове куће, изложба баштини архитекте који су на различите начине били инспирисани народним градитељством, као што су академик Бранислав Којић, академик Александар Дероко, Божидар Петровић и Зоран Б. Петровић. Њихова дела сведоче о томе колико је њихово стваралаштво било дубоко утемељено у традиционалној архитектури. У својим богатим и разноликим опусима успели су да градитељско наслеђе заштите и отму

Култура

24.09.2019 у 21:31

Наши послератни великани на једном месту

Трг галерија у Новом Саду јединствено је место – на удаљености од само неколико десетина метара једна од друге налазе се три драгоцене установе које посетиоцу жељном уметности нуде несвакидашње искуство доживљаја нашег стваралаштва од осамнаестог, па све до краја седамдесетих година прошлог века. Поред Галерије Матице српске, која даје богат увид од најранијег поменутог периода, укључујући и 20. век, и Спомен-збирке Павла Бељанског, чија колекција продубљује наша сазнања о дометима великана модернизма који су радили између два светска рата, Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића, као нека врста логичног наставка, одводи нас у послератни период и прву генерацију тада стасалу. Ти звучни аутори чине чланове Задарске, Београдске и Децембарске групе, и делимично

Култура

17.09.2019 у 14:00

Дела Дејана Мрђе отварају сезону у Галерији „Хаос”

Галерија „Хаос” почиње jесењу изложбену сезону вечерас у 20 сати отварањем изложбе Дејана Мрђе, професора архитектуре из Лондона, уметника нашег порекла који живи и ствара у Великој Британији. Пред посетиоцима ће се до 17. октобра налазити разноврсни медији у којима ради – реч је о цртежима великог формата, сликама, скулптурама (инсталацијама) и видео-радовима. Његово стваралаштво, које је први пут могло бити виђено на једној, пре неколико година организованој, колективној поставци, покрива неколико тема које се увезују и претапају једна у другу – репетиција у цртежу, цртање с другима, цртежи кратког трајања, цртежи као апстрактне мапе, ритмови у цртежу, цртежи као мапирање миграције, покрет и репетиција у путовању, возови, ритам и репетиција звука цртања и возова, каже Борка Божовић,

Култура

16.09.2019 у 15:13

Нови музеј Баухауса у Десауу

Након што је у Вајмару, првобитном седишту Баухауса, пролетос отворен музеј посвећен овом утицајном уметничком покрету, и Десау је дошао у центар пажње. Од пре неколико дана у срцу овог малог града источне Немачке за публику је доступна нова изложбена целина у виду наменски дизајнираног здања, чија је окосница иста школа која ове године слави стогодишњицу од оснивања. Овај догађај један је од многих који су се током протеклих месеци одиграли у знаку и у име сећања на правац идејног творца, архитекте Валтера Гропијуса, малтене цела Немачка била је у том руху, а да је у питању државни пројекат на који је ова земља посебно поносна указује и то што је музеј посетиоцима на коришћење предала Ангела Меркел, немачка канцеларка, преноси „Дојче веле”. Револуционарна школа дизајна, еклектична

Култура

13.09.2019 у 23:23

Модерни симболизам Милице Зорић

Да 1950. године Милица Зорић (1908–1989) није отпутовала у Париз, где је обишла велику изложбу мексичке уметности, врло је могуће да иза себе не би оставила око двеста таписерија по којима је памтимо. Био је то одлучујући моменат, то је често истицала. Релативно кратак период од око непуне две деценије, почевши од 1957, током којег се, већ у озбиљним годинама, предано и с великим жаром бавила овим специфичним уметничким изразом, био је довољан – успело јој је да освоји „јединствено место у историји југословенског модернизма”, како то струка карактерише. О томе, али и о њеном интригантном приватном животном путу, који је делила с Родољубом Чолаковићем, познатим политичарем, може се сазнати више на изложби „Синтеза наслеђа и модернизма”, управо отвореној у Спомен-збирци Павла

Култура

10.09.2019 у 21:10

Србија је прави драгуљ

Током четири године боравка на месту аташеа за културу Француског института у Србији Ан-Лорен Вигуру учествовала је у спровођењу и осмишљавању бројних уметничких пројеката у којима су се преплитале везе наше земље и државе из које долази. Од позоришта, преко музике и филма, до ликовне уметности. Пре доласка у Београд, боравила је у Канади, да би неколико година потом провела у Паризу, бавећи се својим занимањем – продукцијом представа савременог позоришта. Овдашњи медији брзо су је упамтили као саговорницу којој је наш главни град од старта био драг, о чему је често и сама причала. Непосредно пред одлазак из Србије говорила је за „Политику” о томе какве утиске ће одавде понети, а на питање шта поручује Катрин Фодри, која ју је заменила на досадашњој позицији, одговорила је: „За почетак,

Претходна Следећа

Почетна / Милица Димитријевић

15.06.2026 у 13:56

Антонијевић: Заштита старијих је питање достојанства целог друштва

15.06.2026 у 13:53

Гашић: Војска Србије нуди сигуран посао и могућност напредовања

15.06.2026 у 13:52

Свечани дочек у Тбилисију: Кавалешвили примио Вучића уз највише државне почасти

15.06.2026 у 13:51

Ер Србија: 70 година директних летова Београд-Рим и Београд-Милано

15.06.2026 у 13:51

Игуман манастира Хиландар посетио Храм Свете Петке у КПЗ Сремска Митровица

15.06.2026 у 13:46

Мацура: Четири од десет старијих жена у Србији доживело насиље