Илустрације Цуце Сокић

У оквиру овогодишње манифестације Дани европске баштине, у Централном холу Народне библиотеке Србије вечерас у 19 сати биће отворена изложба „Откривени свет илустрације Љубице Цуце Сокић”.

Стваралаштво велике српске сликарке има своје истакнуто место у историји српске модерне уметности 20. века, од поетике интимизма, до лирске апстракције, уз одлике синтезе рационалног и лирског, поетске атмосфере, дискретног колорита, одмерености и уздржаности пред мотивом. У овом њеном опусу постоји мање познат сегмент њеног стваралаштва посвећен илустровању за децу и управо њега ова поставка додатно осветљава, а реч је о периоду од 1935. до 1983. године. Многобројна прозна дела као и најпознатије часописе за децу друге половине двадесетог века („Пионири”, „Полетарaц” и „Змај”) надградила је и обогатила сопственом поетском визијом стварности, уносећи у сваку илустрацију особени стилски печат и провлачећи на суптилан начин апстрактне облике и форме присутне у њеном сликарству шездесетих година прошлог века. Пред посетиоцима ће бити сто педесет оригиналних објављених илустрација, али и непубликоване илустрације Алисе и Пинокиjа, које до сада нису биле познате јавности, а које настају око 1962, преломнe у њеном раду, у тренутку када се у сликарству постепено ослобађа „дескрипције” и усмерава на валерски ритмовану игру бојених површина и просторних односа.

– Илустроване бајке и романи са елементима фантастике сублимирају наталожене доживљаје из детињства Љубице Сокић који су утицали на спонтану способност стварања слика независно од опажаја и чула. „Алиса из чаробне земље” Луиса Керола и „Пинокио” Карла Колодија спадају у ред најлепших и најенигматичнијих илустрација које су остале непубликоване. Ови омиљени књижевни јунаци из детињства уметнице пружају наговештаје о унутрашњим процесима који се одигравају у дубини њеног бића. На фантастичном примеру оживљеног предмета Пинокио, баш као и Алиса која мења своју величину и смер кретања на путу до чудесне земље, доживљава личну метаморфозу, од носа који расте, до коначног преображаја у људско биће. За Љубицу Сокић, свет бајколиког и невидљивог до кога се долази емоцијама, постоји паралелно са строго рационалним универзумом у коме владају односи геометрије и равнотеже – каже за „Политику” Горана Стевановић, историчарка уметности и водитељ Графичке збирке НБС, ауторка ове изложбе.

Из целокупне обимне и жанровски разноврсне илустраторске заоставштине Цуце Сокић на посебан и врло присан начин издвајају се портрети деце. Управо у њима рефлектује се она тиха постојаност и знатижељност карактера уметнице у покушају да ухвати и замрзне душевну текстуру портретисаног лика. Пратећи део поставке чине књиге из њене личне библиотеке са илустрацијaма које је урадила, потом аутопортрет и предмети из атељеа који се чувају као део Заоставштине Љубице Цуце Сокић у Народној библиотеци Србије, добијени на поклон од породице Гаталовић.