Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

08.05.2019 u 20:00

Šumanovićeva tajna pod kupolom

Naš Sava Šumanović jedan je od velikih umetnika koji je 1927. imao priliku da učestvuje u oslikavanju čuvenog pariskog lokala „La Coupole” na Monparnasu, a uskoro će publika u francuskoj prestonici moći premijerno da se upozna sa crtežima koji su tome prethodili, kao i sa njegovim slikama koje se čuvaju u Srbiji, u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu. Od petka 17. maja u 19 sati pa do kraja avgusta u Kulturnom centru Srbije u Parizu trajaće izložba „Sava Šumanović i tajna pod kupolom” i na njoj će, pored pomenutih pripremnih skica na kojima su četiri ženske figure (danas u privatnom vlasništvu) i njegovih 12 radova, biti prikazane i istorijske fotografije restorana upravo iz tridesetih godina prošlog veka, ali i replika samog stuba na kojem je Šumanovićevo delo. Ističući da se postavka

Kultura

02.05.2019 u 20:13

Svi Rembranti u Rijks muzeju

Među 5.000 dela u vremenskom rasponu koji obuhvata više od osam vekova holandskog stvaralaštva koje brižljivo čuva amsterdamski Rijks muzej, nalaze se 22 slike, 60 crteža i 300 bakropisa Rembranta van Rajna. Od njih je u javnosti možda najpopularnija monumentalna „Noćna straža”, jedan od najpoznatijih i najvažnijih grupnih portreta u istoriji umetnosti koji se, zajedno sa svim pomenutim njegovim radovima u sve tri tehnike, sve do 10. juna nalazi pred publikom u ovoj instituciji i to na nesvakidašnjoj postavci posvećenoj obeležavanju 350 godina od smrti slavnog umetnika. Naziv „Svi Rembranti” sve govori – prilika de se vidi najveća zbirka njegovih radova na svetu na jednom mestu zaista je jedinstvena, naročito imajući u vidu da će „Noćna straža” u julu ove godine biti podvrgnuta

Kultura

29.04.2019 u 20:53

Šeret, šmeker, gospodin

U smiraj Velikog petka napustio nas je Petar Omčikus. Veliki slikar i poseban čovek. Preminuo je u 93. godini posle duge bolesti, već izvesno vreme odolevajući i boreći se, nadali smo se da će prebroditi možda i ovu poslednju krizu. Nije se tako desilo. U nameri da dopru do suštine njegovog stvaralačkog dara i njegove ličnosti novinari našeg lista razgovarali su s njim često, brojne su lepe priče ostale da svedoče o tome. Sticajem okolnosti, poslednji intervju za „Politiku”, u kojem je Omčikus sagovornik, napisao je potpisnik ovih redova. U tom tekstu, a bilo je to početkom 2016, povodom zaveštanja njegovih slika Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, čiji je bio član, opisala sam ga rečima: šmeker, šeret i gospodin. Ponavljam ih i sada jer ni danas ne dolazi na um bolji niz epiteta od

Kultura

23.04.2019 u 20:00

Platna vremenskog mehaničara

Za mene kao umetnika, slikara, ali i tihog posmatrača umetničkih dešavanja pojavio se veliki izazov – koju sliku odabrati kao deo „Politikine” nagrade za režiju na 52. Bitefu? Odlučio sam se za „Metafizičko popodne”, intimističku po formatu i predstavi, namerno formulisanu u žanr formu, sa mirisom čehovštine, ali kada se otključa, uđe, otvara se svom svojom dubinom, od osećajnosti do metafizike. To svesno igranje sa formom, ali uvek prisutnom novom osećajnošću uvideo sam još i na prvoj Kegijevoj predstavi „Mnemopark” koju sam video 2008. u Solunu na dodeli Evropske pozorišne nagrade, priča za naš list slikar Predrag Peđa Milošević, autor dela koje će se danas naći u rukama Štefana Kegija, reditelja čijih je predstava naš sagovornik gotovo pa redovni gledalac. Kao što je i poštovalac

Kultura

21.04.2019 u 12:34

Tri aprilske izložbe u KCB

U tri galerije Kulturnog centra Beograda otvorene su tri različite izložbe. U izlagačkom prostoru „Artget” pod naslovom „Apokalipsa – Bor” objedinjene su fotografije Emanuela Mašonija i stripovi Aleksandra Zografa koji baštine istu temu. Mašoni viđeno (u Boru) prisvaja kao kapital slikovnih znakova za svoje likovne ciljeve, sapete između dve sfere interesovanja. Jedne – snimaka apokalipse rudnika i rudarskog gradića, i druge – slika fantazmagorične lepote halucinantne okoline. Priča „O Borskoj beležnici” Aleksandra Zografa, sa 14 tabli u boji i celokupnom strukturom, podseća na arheološko iskopavanje. Počinje dokazom prisustva bakra u ovom regionu, a završava se poslednjim iskopavanjem: ekshumacijom posmrtnih ostataka mađarskog pesnika Mikloša Radnotija (1909–1944), koji je za vreme

Kultura

12.04.2019 u 18:32

Noć muzeja: Barili, Tuluz-Lotrek, Vudstok

Noć muzeja, šesnaesta po redu, održaće se 18. maja u Beogradu i brojnim gradovima širom Srbije, trajaće u već tradicionalnom terminu od 16 sati do iza ponoći i doneće storije o slavnim umetnicima poput Tuluz-Lotreka i Milene Pavlović Barili, nezaboravnom festivalu Vudstok i ljubavnim pričama za sva vremena. U Beogradu će publika moći da obiđe oko šezdeset lokacija od kojih će mnoge svoja vrata za širu javnost otvoriti samo ove večeri. Po svojoj ekskluzivnosti posebno se izdvaja tura „Neispričane priče” u okviru koje će posetioci moći da osete dašak kultnog Vudstoka, biće u prilici da se upoznaju sa Beogradom iz vremena Kraljevine Jugoslavije i bliže se informišu o jedinstvenim spomenicima kulture – starim prestoničkim kafanama ili beogradskim noćnim životom osamdesetih godina

Kultura

08.04.2019 u 21:00

Unakrsna veza Van Goga i Londona

Pažnju londonske publike i britanskih medija ovih dana privlači Vinsent van Gog. Izložba u muzeju Tejt Britan, koja se smatra događajem sezone u Ujedinjenom Kraljevstvu, podseća na poznatog umetnika i uticaj koji je on imao na umetničku scenu na Ostrvu, ali i ona na njega, dok njegova intimna zaostavština, otkrivena nedavno u kući u blizini Brikstona, gde je slikar neko vreme živeo, dodatno osvetljava neke od ključnih meseci njegovog života. Kako podsećaju kritičari „Gardijana”, čuvena postavka „Mane i postimpresionisti”, koju je u Londonu 1910. organizovao kritičar Rodžer Fraj, bila je revolucinarna u svakom smislu – mada nije bila javno prihvaćena i bila je stručno isprva ismejana, pogled na dela Gogena, Sezana, Manea i Van Goga ipak je zauvek promenio britanske umetničke tokove.

Kultura

04.04.2019 u 20:00

Uzvišena stremljenja Kose Bokšan

Dela naše poznate slikarke Kosare Bokšan (1925–2009) iz ciklusa „Ikar” i „Žena planina”, nastala početkom sedamdesetih godina, koja su sredinom decembra prošle godine bila izložena u Galeriji Rima u Kragujevcu preselila su se u istoimeni izlagački prostor u Beogradu i od danas u 20 sati pa do 6. maja biće pred publikom. Ima i noviteta u odnosu na kragujevačku postavku – ovoga puta izloženo je i nekoliko ključnih radova iz šezdesetih godina kao i crteži umetnice koji predstavljaju svojevrsnu uvertiru u radove nastale sedamdesetih, ali i njihov paralelni istraživački pandan, koji do sada nisu bili viđeni. Ova članica Zadarske grupe podjednako je pripadala srpskom, odnosno jugoslovenskom i francuskom kulturnom prostoru, a njen umetnički opus, koji nastaje u Beogradu, Zadru i Parizu, od

Kultura

04.04.2019 u 13:28

Kostić još četiri godine na čelu SANU

Članovi Srpske akademije nauka i umetnosti pružili su gotovo nepodeljenu podršku dosadašnjem rukovodstvu, pa će u naredne četiri godine Vladimir S. Kostić, zajedno sa dosadašnjim potpredsednicima Zoranom V. Popovićem i Ljubomirom Maksimovićem i generalnim sekretarom Markom Anđelkovićem, nastaviti da vodi ovu instituciju – to bi u najkraćem bio epilog izbora za časnike Akademije. Izbornoj skupštini prisustvovalo je 112 akademika (86 redovnih i 26 vanrednih) od ukupno 139 članova u radnom sastavu (106 redovnih i 33 vanredna). Prema statutarnim pravilima glasalo se tajno, Kostić je dobio 97 glasova, Popović, kandidat je za potpredsednika iz Odeljenja za matematiku, fiziku i geonauke, Odeljenja hemijskih i bioloških nauka, Odeljenja tehničkih nauka i Odeljenja medicinskih nauka

Kultura

21.03.2019 u 16:51

Od biblijskih do komičnih scena

Narodni muzej održao je svoje obećanje dato publici pre nešto manje od godinu dana, a prilikom ponovnog otvaranja svog zdanja na Trgu republike – da će deo nove stalne postavke posvećen radovima na papiru biti osvežavan s vremena na vreme različitim izborom dela iz bogate muzejske zbirke. Prva izmena u odnosu na jun prošle godine aktuelna je od juče, reč je o izboru od 96 radova velikih stvaralaca iz perioda od 16. do početka 18. veka koji su objedinjeni nazivom „Nizozemska grafika” i čiji kvalitet nesporno svedoči o tadašnjoj ekspanziji ovog medija u oblasti između reka Meze, Šelde i Rajne (približno današnje teritorije Holandije, Belgije i Luksemburga) tamo gde se razvila sasvim osobena kultura utemeljena na kasnom srednjem veku, plod živih društvenih aktivnosti i širenja humanističkih

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Milica Dimitrijević