Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Милица Димитријевић

Култура

08.05.2019 у 20:00

Шумановићева тајна под куполом

Наш Сава Шумановић један je од великих уметника који је 1927. имао прилику да учествује у осликавању чувеног париског локала „La Coupole” на Монпарнасу, а ускоро ће публика у француској престоници моћи премијерно да се упозна са цртежима који су томе претходили, као и са његовим сликама које се чувају у Србији, у Галерији Матице српске у Новом Саду. Од петка 17. маја у 19 сати па до краја августа у Културном центру Србије у Паризу трајаће изложба „Сава Шумановић и тајна под куполом” и на њој ће, поред поменутих припремних скица на којима су четири женске фигуре (данас у приватном власништву) и његових 12 радова, бити приказане и историјске фотографије ресторана управо из тридесетих година прошлог века, али и реплика самог стуба на којем је Шумановићево дело. Истичући да се поставка

Култура

02.05.2019 у 20:13

Сви Рембранти у Ријкс музеју

Међу 5.000 дела у временском распону који обухвата више од осам векова холандског стваралаштва које брижљиво чува амстердамски Ријкс музеј, налазе се 22 слике, 60 цртежа и 300 бакрописа Рембранта ван Рајна. Од њих је у јавности можда најпопуларнија монументална „Ноћна стража”, један од најпознатијих и најважнијих групних портрета у историји уметности који се, заједно са свим поменутим његовим радовима у све три технике, све до 10. јуна налази пред публиком у овој институцији и то на несвакидашњој поставци посвећеној обележавању 350 година од смрти славног уметника. Назив „Сви Рембранти” све говори – прилика де се види највећа збирка његових радова на свету на једном месту заиста је јединствена, нарочито имајући у виду да ће „Ноћна стража” у јулу ове године бити подвргнута рестаурацији,

Култура

29.04.2019 у 20:53

Шерет, шмекер, господин

У смирај Великог петка напустио нас је Петар Омчикус. Велики сликар и посебан човек. Преминуо је у 93. години после дуге болести, већ извесно време одолевајући и борећи се, надали смо се да ће пребродити можда и ову последњу кризу. Није се тако десило. У намери да допру до суштине његовог стваралачког дара и његове личности новинари нашег листа разговарали су с њим често, бројне су лепе приче остале да сведоче о томе. Стицајем околности, последњи интервју за „Политику”, у којем је Омчикус саговорник, написао је потписник ових редова. У том тексту, а било је то почетком 2016, поводом завештања његових слика Српској академији наука и уметности, чији је био члан, описала сам га речима: шмекер, шерет и господин. Понављам их и сада јер ни данас не долази на ум бољи низ епитета од тога, бар

Култура

23.04.2019 у 20:00

Платна временског механичара

За мене као уметника, сликара, али и тихог посматрача уметничких дешавања појавио се велики изазов – коју слику одабрати као део „Политикине” награде за режију на 52. Битефу? Одлучио сам се за „Метафизичко поподне”, интимистичку по формату и представи, намерно формулисану у жанр форму, са мирисом чеховштине, али када се откључа, уђе, отвара се свом својом дубином, од осећајности до метафизике. То свесно играње са формом, али увек присутном новом осећајношћу увидео сам још и на првој Кегијевој представи „Мнемопарк” коју сам видео 2008. у Солуну на додели Европске позоришне награде, прича за наш лист сликар Предраг Пеђа Милошевић, аутор дела које ће се данас наћи у рукама Штефана Кегија, редитеља чијих је представа наш саговорник готово па редовни гледалац. Као што је и поштовалац Битефа,

Култура

21.04.2019 у 12:34

Три априлске изложбе у КЦБ

У три галерије Културног центра Београда отворене су три различите изложбе. У излагачком простору „Артгет” под насловом „Апокалипса – Бор” обједињене су фотографије Емануела Машонија и стрипови Александра Зографа који баштине исту тему. Машони виђено (у Бору) присваја као капитал сликовних знакова за своје ликовне циљеве, сапете између две сфере интересовања. Једне – снимака апокалипсе рудника и рударског градића, и друге – слика фантазмагоричне лепоте халуцинантне околине. Прича „О Борској бележници” Александра Зографа, са 14 табли у боји и целокупном структуром, подсећа на археолошко ископавање. Почиње доказом присуства бакра у овом региону, а завршава се последњим ископавањем: ексхумацијом посмртних остатака мађарског песника Миклоша Раднотија (1909–1944), који је за време

Култура

12.04.2019 у 18:32

Ноћ музеја: Барили, Тулуз-Лотрек, Вудсток

Ноћ музеја, шеснаеста по реду, одржаће се 18. маја у Београду и бројним градовима широм Србије, трајаће у већ традиционалном термину од 16 сати до иза поноћи и донеће сторије о славним уметницима попут Тулуз-Лотрека и Милене Павловић Барили, незаборавном фестивалу Вудсток и љубавним причама за сва времена. У Београду ће публика моћи да обиђе око шездесет локација од којих ће многе своја врата за ширу јавност отворити само ове вечери. По својој ексклузивности посебно се издваја тура „Неиспричане приче” у оквиру које ће посетиоци моћи да осете дашак култног Вудстока, биће у прилици да се упознају са Београдом из времена Краљевине Југославије и ближе се информишу о јединственим споменицима културе – старим престоничким кафанама или београдским ноћним животом осамдесетих година

Култура

08.04.2019 у 21:00

Унакрсна веза Ван Гога и Лондона

Пажњу лондонске публике и британских медија ових дана привлачи Винсент ван Гог. Изложба у музеју Тејт Британ, која се сматра догађајем сезоне у Уједињеном Краљевству, подсећа на познатог уметника и утицај који је он имао на уметничку сцену на Острву, али и она на њега, док његова интимна заоставштина, откривена недавно у кући у близини Брикстона, где је сликар неко време живео, додатно осветљава неке од кључних месеци његовог живота. Како подсећају критичари „Гардијана”, чувена поставка „Мане и постимпресионисти”, коју је у Лондону 1910. организовао критичар Роџер Фрај, била је револуцинарна у сваком смислу – мада није била јавно прихваћена и била је стручно испрва исмејана, поглед на дела Гогена, Сезана, Манеа и Ван Гога ипак је заувек променио британске уметничке токове. Ништа мање

Култура

04.04.2019 у 20:00

Узвишена стремљења Косе Бокшан

Дела наше познате сликарке Косаре Бокшан (1925–2009) из циклуса „Икар” и „Жена планина”, настала почетком седамдесетих година, која су средином децембра прошле године била изложена у Галерији Рима у Крагујевцу преселила су се у истоимени излагачки простор у Београду и од данас у 20 сати па до 6. маја биће пред публиком. Има и новитета у односу на крагујевачку поставку – овога пута изложено је и неколико кључних радова из шездесетих година као и цртежи уметнице који представљају својеврсну увертиру у радове настале седамдесетих, али и њихов паралелни истраживачки пандан, који до сада нису били виђени. Ова чланица Задарске групе подједнако је припадала српском, односно југословенском и француском културном простору, а њен уметнички опус, који настаје у Београду, Задру и Паризу, од

Култура

04.04.2019 у 13:28

Костић још четири године на челу САНУ

Чланови Српске академије наука и уметности пружили су готово неподељену подршку досадашњем руководству, па ће у наредне четири године Владимир С. Костић, заједно са досадашњим потпредседницима Зораном В. Поповићем и Љубомиром Максимовићем и генералним секретаром Марком Анђелковићем, наставити да води ову институцију – то би у најкраћем био епилог избора за часнике Академије. Изборној скупштини присуствовало је 112 академика (86 редовних и 26 ванредних) од укупно 139 чланова у радном саставу (106 редовних и 33 ванредна). Према статутарним правилима гласало се тајно, Костић је добио 97 гласова, Поповић, кандидат је за потпредседника из Одељења за математику, физику и геонауке, Одељења хемијских и биолошких наука, Одељења техничких наука и Одељења медицинских наука освојио је 101

Култура

21.03.2019 у 16:51

Од библијских до комичних сцена

Народни музеј одржао је своје обећање дато публици пре нешто мање од годину дана, а приликом поновног отварања свог здања на Тргу републике – да ће део нове сталне поставке посвећен радовима на папиру бити освежаван с времена на време различитим избором дела из богате музејске збирке. Прва измена у односу на јун прошле године актуелна је од јуче, реч је о избору од 96 радова великих стваралаца из периода од 16. до почетка 18. века који су обједињени називом „Низоземска графика” и чији квалитет неспорно сведочи о тадашњој експанзији овог медија у области између река Мезе, Шелде и Рајне (приближно данашње територије Холандије, Белгије и Луксембурга) тамо где се развила сасвим особена култура утемељена на касном средњем веку, плод живих друштвених активности и ширења хуманистичких идеја, са

Претходна Следећа

Почетна / Милица Димитријевић

13.06.2026 у 14:03

Марин Анселими нови тренер фудбалера Елчеа

13.06.2026 у 14:00

Двојици ухапшених директора на КиМ одређен кућни притвор

13.06.2026 у 13:59

Београдски карневал бродова одржава се данас

13.06.2026 у 13:50

Шумски пожар на Пелопонезу, ватрогасци на терену

13.06.2026 у 13:48

У Нишу ухапшена тројица дилера

13.06.2026 у 13:43

Грађанима Сурчина представљени будући планови радова