Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

09.02.2020 u 21:01

Nekada radio za vladu, a sad radi za narod

Zovem se Edvard Džozef Snouden. Nekada sam radio za vladu, a sad radim za narod, iskupljujući je početak autobiografije „Trajno zabeleženo” jednog od najznačajnijih uzbunjivača današnjice, mladog čoveka koji je doživeo neverovatan ideološki preobražaj i koji se, po sopstvenom priznanju, potpuno posvetio odbrani naroda od osobe kakva je nekada bio – što se sasvim uklapa i u našu definiciju čojstva. A bio je špijun koji je radio za Centralnu obaveštajnu agenciju, CIA, Nacionalnu bezbednosnu agenciju, NSA, a sedam godina proveo je u Američkoj obaveštajnoj zajednici, kada se i desila ključna promena u istoriji američke špijunaže, kada se nadzor pojedinaca pretvorio u masovno nadziranje celih nacija. Ovo delo na koje se dugo čekalo, kod nas je objavila izdavačka kuća „Vulkan”, u prevodu sa

Kultura

06.02.2020 u 13:08

Simon Simonović pesnik nežnosti i pobune

Teško je opraštati se sa izuzetnim ličnostima, ali možda je jedina uteha u tome što čovek može da kaže da je sa njima delio jednu epohu, poznavao ih, i što je sa njima imao neka zajednička mišljenja. Sa nedavno preminulim Simonom Simonovićem, o kome su juče u Srpskom književnom društvu govorili njegovi prijatelji i njegova porodica, najbolje su se slagali ljudi prisni sa knjigama, oni koji rečima pridaju poseban značaj, slažući ih pažljivo uz osećanja, pružajući im, prevashodno, etičko i estetsko značenje. „O čemu god da pišeš misli na knjige, one su najvažnije u svakom problemu”, govorio je ovaj vrsni pesnik, esejista, prozni pisac i izdavač istančanog ukusa koji je, cenio Daleki istok, ali i velikane zapadne kulture, pisao je o metežu i bogatstvu utisaka modernog grada, ali i o

Kultura

03.02.2020 u 19:00

Reči koje se mogu obući utiču na očuvanje planete

Oskar Vajld jednom je napisao: „Samo površni ljudi ne sude po izgledu”, i dok pisci vole udobnu odeću koja će im pomoći da se osete slobodno i da svoje ideje zaodenu u reči, misli nekih književnih dela mogu doslovno da se otelotvore kroz modu. Na primer, reči o pogubnosti po životni prostor i surovosti mesne industrije mogu da se nađu na odelima, kao što je to slučaj u novoj kolekciji modne dizajnerke Stele Makartni. Jedan od najvećih dizajnera sveta Ralf Loren modu je oduvek posmatrao kroz priču, određenu scenografiju, ambijent, situaciju, i zbog toga važi za vizuelca koji je trebalo da bude režiser, a Ficdžeraldov roman „Veliki Getsbi” inspirisao ga je da u svom „polo” stilu u istoimenom filmu stvara posebno za Roberta Redforda. Savremena moda sve češće zadobija humani angažman

Kultura

26.01.2020 u 14:49

Srbija treba da sanja Srbiju budućnosti

Ništa se veliko ne postiže bez oduševljenja, bez strastvene vere u ideju, a to može da posvedoči i Gijom Klosa, počasni predsednik organizacije Evropa nova – evropskog istraživačkog centra sa sedištem u Parizu, bivši direktor Evropske radiodifuzne unije, specijalni savetnik ministra zaduženog za francusko predsedavanje Savetom EU, koji je i autor knjige eseja „Jedna evropska mladost”, o ličnom iskustvu i evropskim idealima pripadnika generacije sedamdesetih. Pred ljudima rođenim šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka sada stoji odgovornost iznalaženja novih i kreativnih puteva Evropske unije, naglasio je Klosa u pomenutoj knjizi, objavljenoj u „Arhipelagu”, u prevodu i sa pogovorom Duška Lopandića. – Rođen sam u vreme krize 1973. godine, pripadam generaciji sedamdesetih, koja

Kultura

22.01.2020 u 20:00

Nagrada koristi samo dobroj knjizi

Saša Ilić novi je dobitnik Ninove nagrade, a u vezi sa ovim izborom, i uopšte sa kriterijumima za koje se zalaže žiri, širi se odjek u medijima. Kao i svaki problem, i aktuelna „afera” koja je u vezi sa Ninovom nagradom kritike za roman godine može se posmatrati sa više stanovišta. Optimisti bi rekli da je svaki sukob mišljenja prilika da nikne neka nova vrednost, da jedino ukrštaj suprotnih sila stvara napredak u društvu, da je loše kad tog sukoba uopšte nema. Oni koji su kritički nastrojeni imaju još jednu priliku da primete da na kulturu previše utiču stvari izvan kulture, a oni koji ćute i posmatraju mogu da nastave to da čine. Ipak, pisci koji su uoči dodele Ninove nagrade objavili svoje protestno pismo protiv nekompetentnosti žirija, čiji članovi, kako je rečeno, ne prate

Kultura

19.01.2020 u 20:45

Tajno zatupljivanje je svrha obaveznog školovanja

Evo jedne subverzivne knjige koja uopšte ne pretenduje da bude takva – „Zatupljuju nas: tajna strategija obaveznog školovanja” američkog pedagoga Džona Tejlora Gata. Govori o štetnosti masovnog školovanja u Americi, obrazovanja koje stvara poslušne službenike, a suzbija u ličnosti nasušno kritičko i kreativno mišljenje. U SAD je ovo delo imalo više izdanja, kod nas ga je u prevodu s engleskog Ivane Milenković objavio čačanski „Gradac”. Pošto je svoje eseje objavio pod ovim naslovom, i posle niza predavanja i gostovanja u različitim američkim institucijama, Gato je dobijao pisma roditelja koji su odlučili da svoju decu obrazuju kod kuće. Trideset godina predavao je, pisao knjige i bavio se pitanjima američkog obrazovnog sistema, a preminuo je oktobra 2018. Osnovna teza koju dokazuje

Kultura

17.01.2020 u 20:00

Jesmo li čudovišta

Ako hoćeš nekoga do kraja da poniziš, pronađi način kako da probudiš njegov strah, piše Filip David u novoj knjizi esejaCitatom „Uvek će biti pokvarenih svinja. Čudovišta su oni koji stoje i gledaju”, italijanskog pisca Prima Levija, koji je preživeo Aušvic i ovo logorsko iskustvo opisao u svom književnom delu, a zatim tragično završio svoj život, počinje nova knjiga eseja Filipa Davida „Jesmo li čudovišta”, u izdanju „Službenog glasnika”. Tri su teme koje grupišu ove duboko promišljene tekstove. Po prvoj je izdanje dobilo naslov, a druge dve govore o ogledanju u devedesetim godinama 20. veka i o jevrejskim temama. Kada piše o problemima savremenih populističkih društava, Filip David precizno ukazuje na uzroke i posledice moralne i materijalne bede, primitivizma koji trijumfuje,

Kultura

13.01.2020 u 20:00

Sali Runi – mladi irski klasik

Kada Sali Runi piše o generaciji današnjih mladih ljudi, odnosno takozvanih milenijalaca, onda oni liče na junake Trifoovih, Šabrolovih i filmova Erika Romera, i ne samo na njih, već i na mnoge druge filmske i književne klasične junake, poput likova Džejn Ostin, na primer. Ovakve paralele moguće je uspostaviti zbog toga što je pogled na svet u dva romana ove mlade i talentovane irske književnice „Razgovori s prijateljima” i „Normalni ljudi” oslobođen današnjih okvira i šablona koji nam govore o tome da su mladi površni, da se teško odlučuju na emotivne veze ili da žive virtuelnim životom. Međutim, junaci Sali Runi stvarni su, žive običnim životom, osećaju udaljenost od svojih porodica, u kojima su uglavnom odrastali bez nesebične roditeljske ljubavi, bore se sa nesigurnostima, i tako

Kultura

09.01.2020 u 10:57

Drskošću sam se borio protiv straha

Nedavno je akademiku Dragoslavu Mihailoviću, jednom od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca, autoru knjiga „Frede, laku noć”, „Kad su cvetale tikve”, „Petrijin venac”, „Čizmaši”, „Zlotvori”, „Goli otok”..., dodeljena „Velika nagrada – Ivo Andrić” za životno delo, Andrićevog instituta u Andrićgradu, koja će mu biti uručena 27. januara. Povodom ovog priznanja, ali i novih planova, za naš list Dragoslav Mihailović naglašava: „Objavio sam do sada 22 knjige. Radio sam na svakoj sa velikim žarom. Zadovoljan sam njima, mislio sam da sam završio taj posao. Onda sam ustanovio da imam dosta beležaka iz razgovora sa nekadašnjim golootočanima, i poželeo sam da ih pripremim za štampu

Kultura

23.12.2019 u 20:00

Težimo jedinstvu da bismo ublažili mrak iskustva

Novi roman Dane Todorović, (koja nam je poznata i po delu „Park Logovskoj” iz najužeg izbora za Ninovu nagradu, od pre nekoliko godina), zove se jednostavno „Z”, i objavljen je u „Geopoetici”. Jedan deo ličnosti glavnog junaka ove knjige je fraktalna formula, zarobljena u jednačini. Ovaj lik komunicira sa ljudima, i to sa jednom pozorišnom trupom, pripoveda, i komentariše događaje i naučne fenomene, kao što bi to u pozorištu uradio najavljivač. Na taj način ukrštena su dva sveta, svet matematičkih formula i svet razuzdanog i duhovitog teatarskog života, koji čeka svog menadžera, svog Godoa. Ove dve realnosti međusobno se na čudesan način nadopunjuju i grade, a čitalac se nalazi u kreativnom matematičkom univerzumu, kao da prisustvuje pozorišnoj predstavi. Dana Todorović je inače iz

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević