Umetnost spasava, a ko će spasti nju

Ako u doba pandemije jednog virusa medicina spasava tela, kultura je ta koja se brine za duše i duh jer su umetnost i način na koji je svako ponaosob prima neka vrsta ličnog otkrovenja i molitve. Ono što je još važnije, kultura je naš identitet i najbolji diplomata, njom se predstavljamo svetu. Tako jeste i u bolesti i u zdravlju. Ovih meseci mnogo smo slušali o kreaciji koja će nas izvući iz depresije i otuđenja u izolaciji, gledali onlajn koncerte, izložbe, predstave i filmske festivale, uvereni da će takva uloga „nadgradnje društva” izmeniti i odnos države prema ovoj važnoj oblasti naših života. Ali ne da nema te promene, nego je odgovor države žalostan. Umetnost izbavlja, ali ko će izbaviti nju?

Naime, rebalansom budžeta za 2020. godinu procenat izdvojen za kulturu pao je s 0,74 na 0,73 od ukupnog iznosa, znači ne dobacujemo ni do jedinice. Od 13,28 milijardi dinara predviđenih za kulturu i informisanje, na prvu odlazi 9,8 milijardi, a na drugu, medijsku oblast, 3,4 milijarde. Uredbom Vlade Republike Srbije o rebalansu budžeta određena je ekonomska pomoć privredi u iznosu od 5,1 milijardu evra, koja je trebalo da ublaži ekonomske posledice izazvane krizom zbog virusa korona, ali ona se ne odnosi na sektor kulture niti na samostalne umetnike.

Udruženje profesionalnih izdavača Srbije pismom se obratilo Ministarstvu kulture i informisanja u nameri da zatraži podršku za ovaj sektor, koji je posebno pogođen uslovima karantina, zatvaranjem knjižara i biblioteka. Izdavači su prevashodno podsetili na dobre primere država iz okruženja, koje su „munjevito reagovale i pružile zaštitu samostalnim umetnicima, izdavačima i kulturnim ustanovama”. Ukazali su i na to da je zbog novonastalih okolnosti ugrožen opstanak izdavačke profesije u Srbiji, ali i hiljada pisaca, prevodilaca, ilustratora, lektora i korektora. Predložili su i neke mere: sprovođenje godišnjih konkursa za pomoć kapitalnim i drugim projektima i časopisima, udvostručenje iznosa za otkup knjiga, ali i razmatranje formiranja biblioteka pri većim kliničkobolničkim centrima.

Izdavači su dobili pristojan odgovor od nadležnog ministarstva, iz koga se vidi da postoji načelna spremnost za razgovor. Takođe, u ovom pismu navedeno je i to da su „nažalost, principom prelivenih sudova koji je u ekonomiji neminovan, ne samo izdavaštvo već i druge grane kulturnih industrija: distributeri i prikazivači filmova, pozorišta, muzički ansambli i drugi umetnici i radnici u kulturi uskraćeni za veći ili manji deo prihoda koji je planiran na početku godine”. Takođe, o udvostručenom iznosu za otkup, s tako malim budžetom, ne može sada biti govora...

Rečeno je i to da u prvi paket mera, koje je donela Republika Srbija, nisu bili uključeni samostalni umetnici, što ne znači da će tako ostati i u budućnosti, „da je Ministarstvo kulture i informisanja dobilo od Vlade RS uveravanja da će pomoć za samostalne umetnike svakako biti tema kada u narednoj fazi budu razmatrane sektorske mere podrške”...

Znači, na to su mislili roditelji mnogih potonjih velikih umetnika kada su im kao deci savetovali da ne biraju umetničke pozive u kojima nema novca, koji su vekovima olako shvatani, bar kod nas. Biće ekonomskih „prelivanja” po potrebi sektora u društvu, ali da li i ka kulturi? Kakva šteta. Kriza je šansa za promenu svesti, kažu. Sreća da su stvaraoci hrabri po prirodi jer hrabrost je vrlina, najvažnija od svih, koja im omogućava da se usude da izađu pred svet i da prime hvalu u kritiku, podjednako. Ne znamo da li će onih 2.373 samostalnih umetnika imati način da primi i hleb nasušni.

Umetnici pisali Vladi i Ministarstvu finansija, traže pomoć

Udruženje „Srbija u pokretu” uputilo je pismo premijerki Ani Brnabić, ministru Siniši Malom i narodnim poslanicima u kojem su apelovali da se reši finansiranje slobodnih umetnika u vreme pandemije, prenosi Tanjug. Umetnici od države traže da hitno izdvoji novac i nađe rešenje i podsećaju da je Vlada Srbije ignorisala predloge umetničkih udruženja Ministarstvu kulture i informisanja, a da uredbom o rebalansu budžeta nije izdvojen ni dinar za pomoć ovom sektoru.

„Zahtevamo donošenje odluke o podršci od 30.000 dinara samostalnim i nezaposlenim umetnicima za sve mesece u kojima nisu i neće biti u mogućnosti da radom zarade za život. Tražimo da se usvoje predlozi umetničkih udruženja”, navodi se između ostalog u pismu.

Uz pismo, udruženje je uputilo i peticiju kojom poziva sve da pruže podršku, a do sada su je potpisali brojni umetnici među kojima i glumci Svetlana Bojković, Nenad Maričić, Nela Mihailović, Nataša Ninković, Milutin Milošević, Vanja Milačić, Vesna Čipčić, rediteljka Tatjana Mandić Rigonat, pesnikinja i profesorka FDU Milena Marković…