Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

20.12.2019 u 22:45

Ničiji uspeh se ne rimuje sa ovim vremenom

Akademik i jedan od naših najvećih savremenih pesnika Matija Bećković nedavno je obeležio svoj osamdeseti rođendan i novom poetskom knjigom „Kad se ponovo rodim”, u izdanju Srpske književne zadruge. Reč je o trećem delu trilogije, uz knjige „Kad budem mlađi” i „Kad budem još mlađi”. U Biblioteci grada Beograda, Dragana Tipsarević priredila je izložbu posvećenu njegovom životu i delu, u kojoj se spominje i pesnička zbirka „Mojih 80 – portreti”, kao nastavak prethodne zbirke „100 mojih portreta”, gde je Bećković ovekovečio prijatelje i kolege koji su obeležili njegov život. „Ništa mi ne fali/ Ali toga nisam svestan/ To je moja krivica/Sve su mi objasnili/A što ja nisam slušao/To je druga stvar/ Ali stalno zaboravljam/Zbog čega ono beše važno/Da budem svestan/Da mi ništa ne fali”, stihovi su pesme

Kultura

06.12.2019 u 13:15

Kad bi Handke bio Srbin

Nobelova nagrada za književnost biće uručena Peteru Handkeu u utorak desetog decembra u Stokholmu. Možemo samo da nagađamo kakav će svečani govor pisac održati pošto je primi, a posle mnogih optužbi na račun Nobelovog komiteta zbog toga što je najprestižnije priznanje u literarnom svetu dodelio piscu koji je dosledno podržavao Srbe. Zamislite samo kako bi se Peter Handke obratio svetskoj javnosti, ako bi imao neku od šarmantnih osobina našeg naroda, i ako bi slično junaku nekog domaćeg filma primio nagradu, najpristojnije zahvalio i onda rekao: „Čekao sam da vidim hoćete li mi ikada dati Nobela, posle toliko godina, i sad kad sam se uverio da je i to moguće, sada ću da ga dam koleginici Olgi Tokarčuk, koja je proglašena dobitnicom u isto vreme kad i ja, doduše za drugu godinu, pa neka ona

Kultura

03.12.2019 u 15:27

Apokalipsa je tu i to treba da nas veseli

Beograd se na referendumu otcepio od okupirane Srbije, posle kopnene invazije iz 1999. godine, u pripovednom svetu novog romana Zorana Ćirića „Lanac slobode”, u izdanju „Derete”. Stalni toponim i mitski grad u prozi ovog autora – Nišvil, postao je tu nova prestonica Administracije za Donji Balkan, Glavnog federalnog ureda i nove Unionističke vlade Srbije, u svetu koji je podeljen na administrativne zone i gde vršljaju strani plaćenici. Posle ubistva Sotira, koji je bio glavni čovek Nišvila, vraća se Jordan da ispuni obećanje i osveti druga iz nekadašnje tajne policije… Zoran Ćirić jedan je od naših najkontroverznijih autora, do sada je objavio trideset knjiga različitih žanrova, dobitnik je brojnih priznanja, pa i prestižne Ninove nagrade. Vaš roman bio bi distopija, kada bi njegovo

Kultura

03.12.2019 u 18:30

Nacionalističke države i Evropska unija ne idu zajedno

Volfgang Šmale, profesor savremene istorije na Univerzitetu u Beču, član Evropske akademije nauka i umetnosti kao i Akademije Evrope, gost je Beograda i svog srpskog izdavača „Klija”, koji je objavio još jedno njegovo delo „Šta će biti sa Evropskom unijom? Istorija i budućnost”, u prevodu sa nemačkog Maje Matić. Šmale je član Naučnog saveta Kuće evropske istorije u Briselu, bavi se istraživanjem ljudskih prava i studijama kulture. U svom blogu „Moja Evropa” komentariše aktuelna politička dešavanja. Na srpskom jeziku, kod „Klija”, objavljene su i njegove knjige: „Istorija evropske ideje” i „Istorija muškosti u Evropi 1450–2000”. Koje začetne ideje Evropske unije su do sada ostvarene, kojima, pak, tek predstoji sprovođenje u praksi? Evropska integracija do sada ima sedam decenija dugu

Kultura

27.11.2019 u 21:00

Glavno osećanje savremenog čoveka je anksioznost

Bibliotekar ima jedno od najfantastičnijih zanimanja, o kojem je Bela Hamvaš pisao kao o poslu koji ima veze sa onostranim i podzemnim svetovima, a naša književnica i likovna umetnica Nina Savčić, slično tome, uobličila je svoj roman „Vlasnik svega našeg”, u izdanju „Arhipelaga”. Prema njenim rečima, prvobitno, ime ove knjige bilo je „Bibliotekar”. „Tako sam želela da pojačam anksioznost kod čitalaca. Naslov upućuje na junaka koji se nikad ne pojavljuje, za koga i ne znamo da li postoji. Jedan od prvih čitalaca rukopisa bio je Lazar Džamić, naš poznati stručnjak za marketing. Odmah je rekao da naslov treba menjati. Iz romana je izabrao rečenicu koja glasi „Vreme, podmukli vlasnik svega našeg” i predložio novo ime. Naravno, prihvatila sam, ali svoj prvi roman i dalje zovem ’Bibliotekar’, kaže Nina

Kultura

20.11.2019 u 21:50

Kako se živi i piše na drugom jeziku

Da li drugi jezik donosi i drugi identitet, da li iste stvari zvuče drugačije na nekom drugom jeziku, šta gubimo, a šta dobijamo životom u inostranstvu, pitanja su na koja odgovore pruža knjiga „Život na drugom jeziku, Naši pisci koji nisu naši? O njihovom jeziku koji nije njihov?”, koju je priredila Vesna Vircburger, uredila je Vesna Smiljanić Rangelov, a objavio je beogradski „Službeni glasnik”. Ovo delo sadrži tekstove pisaca koji dele isti jezik, kao i iskustvo migranata: Velibora Čolića, Nikoline Kulidžan, Nebojše Radića, Dragoslava Dedovića, Ivančice Đerić, Snežane Žabić, Božidara Stanišića, Bekima Sejranovića, Stevana Tontića, Tomislava Longinovića, Žarka Radakovića i drugih, a predstavlja, kako je to rekao Petar Arbutina, početak istraživanja i katarze u vezi s onim što se

Kultura

12.11.2019 u 22:00

Poezija Boba Dilana – predvodnika generacija

Pedesetogodišnje pesničko stvaralaštvo Boba Dilana, od 1961. do 2012. godine, nalazi se u knjizi „Pesme”, koju je objavila beogradska „Geopoetika” uoči ovogodišnjeg 64. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, u prevodu s engleskog Vladimira Kopicla i Muharema Bazdulja. Ovo pozamašno delo prati Dilanov pesnički opus hronološki, predočavajući sve umetnikove faze, od prvog albuma iz 1961. godine, koji je snimljen za svega nekoliko sati, do onog iz 2012, nastalog u 71. Dilanovoj godini, i nazvanog „Bura” po Šekspirovoj drami. Autor propratnih tekstova, povodom svake Dilanove faze, svakog albuma, ali i pojedinačnih pesama je Zoran Paunović, što ovo srpsko izdanje knjige čini unikatnim u svetu, budući da su propratni tekstovi specijalno za ovu priliku štampani uz dopuštenje autora. Tako je Dilanovo

Kultura

04.11.2019 u 21:00

Naše vreme ne razume Čea Gevaru

Sa korica novog romana „Mundo Libre” Marka Krstića, u izdanju „Lagune”, posmatra nas lik Čea Gevare, jedno od najupečatljivijih lica novije istorije. Njegov pogled stremi negde u daljinu, uvek okrenut budućnosti. Tako i pripovest Marka Krstića pokazuje da je Če Gevara bio čovek daleko ispred svog vremena, svestrana ličnost kojoj nije bilo stalo samo do oslobođenja Kube od imperijalizma i američke dominacije, već do ideala slobode za čitavu Latinsku Ameriku. Zbog čega ste izabrali da u romanu opišete poslednji period Čeovog života, kada je uhvaćen, mučen i ubijen u Boliviji? Slažem se sa verovatno najvećim latinoameričkim piscem Gabrijelom Garsijom Markesom, koji je govorio: „Mogao bih pisati hiljadu godina na milion strana o Čeu Gevari”. Zaista, taj čovek je imao neverovatno

Kultura

25.10.2019 u 11:08

„Laguna” najbolji izdavač

Najbolji izdavač 2019. godine je „Laguna”, prema oceni žirija 64. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, kojim je predsedavao prof. dr Dragan Simeunović. U užem izboru bili su i: „Arhipelag”, „Klio”, „Geopoetika”, „Službeni glasnik”. – Samo uoči Sajma knjiga, „Laguna” je predstavila čak 80 novih naslova. U prethodnih 12 meseci objavila je 372 nove knjige, bez ponovljenih naslova. Na ovogodišnjem sajmu prisutna je sa više od 4.000 naslova. U toku protekle izdavačke godine autori „Lagune” dobili su brojne nagrade. Među njima se izdvaja ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost Peter Handke sa romanom „Veliki pad”, kao i i dela ovogodišnje dobitnice Bukerove nagrade Margaret Atvud. Ovaj izdavač sledi svoju dugogodišnju tradiciju da u podjednakoj meri promoviše domaće i strane pisce, a ima

Kultura

24.10.2019 u 22:20

Ne osuđujmo Malapartea

Mauricio Sera (Foto: Službeni glasnik) Jedan od najkontroverznijih pisaca, 20. veka, pored Selina i Jingera, Kurcio Zukert, zvani Malaparte (1898–1957), Toskanac, dendi, prznica, esteta, oportunista, autor knjiga „Tehnika državnog udara”, „Kaputt”, „Koža”… dobio je celovitu impresivnu biografiju „Malaparte, Životi i legende” u delu italijanskog diplomate i pisca Mauricija Sere, koju je sa francuskog prevela Olgica Stefanović, a objavio je „Službeni glasnik”. Mauricio Sera bio je gost 64. Međunarodnog sajma knjiga, i svog izdavača. Govoreći o ovoj knjizi, urednik izdanja Branko Kukić podsetio je i na strašni 20. vek, u kojem je Malaparte kao ličnost protivna ideologijama, ipak bio povezan sa italijanskim fašizmom, a posle rata sa Kinom i SSSR-om. Mauricio Sera primetio je da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević