Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

20.12.2019 у 22:45

Ничији успех се не римује са овим временом

Академик и један од наших највећих савремених песника Матија Бећковић недавно је обележио свој осамдесети рођендан и новом поетском књигом „Кад се поново родим”, у издању Српске књижевне задруге. Реч је о трећем делу трилогије, уз књиге „Кад будем млађи” и „Кад будем још млађи”. У Библиотеци града Београда, Драгана Типсаревић приредила је изложбу посвећену његовом животу и делу, у којој се спомиње и песничка збирка „Мојих 80 – портрети”, као наставак претходне збирке „100 мојих портрета”, где је Бећковић овековечио пријатеље и колеге који су обележили његов живот. „Ништа ми не фали/ Али тога нисам свестан/ То је моја кривица/Све су ми објаснили/А што ја нисам слушао/То је друга ствар/ Али стално заборављам/Због чега оно беше важно/Да будем свестан/Да ми ништа не фали”, стихови су песме

Култура

06.12.2019 у 13:15

Кад би Хандке био Србин

Нобелова награда за књижевност биће уручена Петеру Хандкеу у уторак десетог децембра у Стокхолму. Можемо само да нагађамо какав ће свечани говор писац одржати пошто је прими, а после многих оптужби на рачун Нобеловог комитета због тога што је најпрестижније признање у литерарном свету доделио писцу који је доследно подржавао Србе. Замислите само како би се Петер Хандке обратио светској јавности, ако би имао неку од шармантних особина нашег народа, и ако би слично јунаку неког домаћег филма примио награду, најпристојније захвалио и онда рекао: „Чекао сам да видим хоћете ли ми икада дати Нобела, после толико година, и сад кад сам се уверио да је и то могуће, сада ћу да га дам колегиници Олги Токарчук, која је проглашена добитницом у исто време кад и ја, додуше за другу годину, па нека она

Култура

03.12.2019 у 15:27

Апокалипса је ту и то треба да нас весели

Београд се на референдуму отцепио од окупиране Србије, после копнене инвазије из 1999. године, у приповедном свету новог романа Зорана Ћирића „Ланац слободе”, у издању „Дерете”. Стални топоним и митски град у прози овог аутора – Нишвил, постао је ту нова престоница Администрације за Доњи Балкан, Главног федералног уреда и нове Унионистичке владе Србије, у свету који је подељен на административне зоне и где вршљају страни плаћеници. После убиства Сотира, који је био главни човек Нишвила, враћа се Јордан да испуни обећање и освети друга из некадашње тајне полиције… Зоран Ћирић један је од наших најконтроверзнијих аутора, до сада је објавио тридесет књига различитих жанрова, добитник је бројних признања, па и престижне Нинове награде. Ваш роман био би дистопија, када би његово време била

Култура

03.12.2019 у 18:30

Националистичке државе и Европска унија не иду заједно

Волфганг Шмале, професор савремене историје на Универзитету у Бечу, члан Европске академије наука и уметности као и Академије Европе, гост је Београда и свог српског издавача „Клија”, који је објавио још једно његово дело „Шта ће бити са Европском унијом? Историја и будућност”, у преводу са немачког Маје Матић. Шмале је члан Научног савета Куће европске историје у Бриселу, бави се истраживањем људских права и студијама културе. У свом блогу „Моја Европа” коментарише актуелна политичка дешавања. На српском језику, код „Клија”, објављене су и његове књиге: „Историја европске идеје” и „Историја мушкости у Европи 1450–2000”. Које зачетне идеје Европске уније су до сада остварене, којима, пак, тек предстоји спровођење у пракси? Европска интеграција до сада има седам деценија дугу

Култура

27.11.2019 у 21:00

Главно осећање савременог човека је анксиозност

Библиотекар има једно од најфантастичнијих занимања, о којем је Бела Хамваш писао као о послу који има везе са оностраним и подземним световима, а наша књижевница и ликовна уметница Нина Савчић, слично томе, уобличила је свој роман „Власник свега нашег”, у издању „Архипелага”. Према њеним речима, првобитно, име ове књиге било је „Библиотекар”. „Тако сам желела да појачам анксиозност код читалаца. Наслов упућује на јунака који се никад не појављује, за кога и не знамо да ли постоји. Један од првих читалаца рукописа био је Лазар Џамић, наш познати стручњак за маркетинг. Одмах је рекао да наслов треба мењати. Из романа је изабрао реченицу која гласи „Време, подмукли власник свега нашег” и предложио ново име. Наравно, прихватила сам, али свој први роман и даље зовем ’Библиотекар’, каже Нина

Култура

20.11.2019 у 21:50

Како се живи и пише на другом језику

Да ли други језик доноси и други идентитет, да ли исте ствари звуче другачије на неком другом језику, шта губимо, а шта добијамо животом у иностранству, питања су на која одговоре пружа књига „Живот на другом језику, Наши писци који нису наши? О њиховом језику који није њихов?”, коју је приредила Весна Вирцбургер, уредила је Весна Смиљанић Рангелов, а објавио је београдски „Службени гласник”. Ово дело садржи текстове писаца који деле исти језик, као и искуство миграната: Велибора Чолића, Николине Кулиџан, Небојше Радића, Драгослава Дедовића, Иванчице Ђерић, Снежане Жабић, Божидара Станишића, Бекима Сејрановића, Стевана Тонтића, Томислава Лонгиновића, Жарка Радаковића и других, а представља, како је то рекао Петар Арбутина, почетак истраживања и катарзе у вези с оним што се заиста

Култура

12.11.2019 у 22:00

Поезија Боба Дилана – предводника генерација

Педесетогодишње песничко стваралаштво Боба Дилана, од 1961. до 2012. године, налази се у књизи „Песме”, коју је објавила београдска „Геопоетика” уочи овогодишњег 64. Међународног београдског сајма књига, у преводу с енглеског Владимира Копицла и Мухарема Баздуља. Ово позамашно дело прати Диланов песнички опус хронолошки, предочавајући све уметникове фазе, од првог албума из 1961. године, који је снимљен за свега неколико сати, до оног из 2012, насталог у 71. Дилановој години, и названог „Бура” по Шекспировој драми. Аутор пропратних текстова, поводом сваке Диланове фазе, сваког албума, али и појединачних песама је Зоран Пауновић, што ово српско издање књиге чини уникатним у свету, будући да су пропратни текстови специјално за ову прилику штампани уз допуштење аутора. Тако је Диланово

Култура

04.11.2019 у 21:00

Наше време не разуме Чеа Гевару

Са корица новог романа „Мундо Либре” Марка Крстића, у издању „Лагуне”, посматра нас лик Чеа Геваре, једно од најупечатљивијих лица новије историје. Његов поглед стреми негде у даљину, увек окренут будућности. Тако и приповест Марка Крстића показује да је Че Гевара био човек далеко испред свог времена, свестрана личност којој није било стало само до ослобођења Кубе од империјализма и америчке доминације, већ до идеала слободе за читаву Латинску Америку. Због чега сте изабрали да у роману опишете последњи период Чеовог живота, када је ухваћен, мучен и убијен у Боливији? Слажем се са вероватно највећим латиноамеричким писцем Габријелом Гарсијом Маркесом, који је говорио: „Могао бих писати хиљаду година на милион страна о Чеу Гевари”. Заиста, тај човек је имао невероватно садржајан и

Култура

25.10.2019 у 11:08

„Лагуна” најбољи издавач

Најбољи издавач 2019. године је „Лагуна”, према оцени жирија 64. Међународног београдског сајма књига, којим је председавао проф. др Драган Симеуновић. У ужем избору били су и: „Архипелаг”, „Клио”, „Геопоетика”, „Службени гласник”. – Само уочи Сајма књига, „Лагуна” је представила чак 80 нових наслова. У претходних 12 месеци објавила је 372 нове књиге, без поновљених наслова. На овогодишњем сајму присутна је са више од 4.000 наслова. У току протекле издавачке године аутори „Лагуне” добили су бројне награде. Међу њима се издваја овогодишњи добитник Нобелове награде за књижевност Петер Хандке са романом „Велики пад”, као и и дела овогодишње добитнице Букерове награде Маргарет Атвуд. Овај издавач следи своју дугогодишњу традицију да у подједнакој мери промовише домаће и стране писце, а има

Култура

24.10.2019 у 22:20

Не осуђујмо Малапартеа

Маурицио Сера (Фото: Службени гласник) Један од најконтроверзнијих писаца, 20. века, поред Селина и Јингера, Курцио Зукерт, звани Малапарте (1898–1957), Тосканац, денди, прзница, естета, опортуниста, аутор књига „Техника државног удара”, „Kaputt”, „Кожа”… добио је целовиту импресивну биографију „Малапарте, Животи и легенде” у делу италијанског дипломате и писца Мауриција Сере, коју је са француског превела Олгица Стефановић, а објавио је „Службени гласник”. Маурицио Сера био је гост 64. Међународног сајма књига, и свог издавача. Говорећи о овој књизи, уредник издања Бранко Кукић подсетио је и на страшни 20. век, у којем је Малапарте као личност противна идеологијама, ипак био повезан са италијанским фашизмом, а после рата са Кином и СССР-ом. Маурицио Сера приметио је да су

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

14.06.2026 у 10:02

Додик: Извесна победа СНСД-а на свим нивоима власти

14.06.2026 у 10:00

Измене Закона о порезу на добит правних лица

14.06.2026 у 09:57

Норвешка јавност очекује пресуду сину принцезе Мете-Марит оптуженом за силовање

14.06.2026 у 09:54

Јапан шаље делегацију на Гренланд, испитује се рудна експлоатација

14.06.2026 у 09:50

Берлински лист руши еуфорију Брисела око Украјине и Молдавије

14.06.2026 у 09:47

Каролина: двоје повређених у пуцњави, ухапшен малолетник