Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

26.03.2019 u 20:00

Svako poludi na svoj način

Godina je 1967, u Skadru, u romanu „Svako poludi na svoj način” albanskog pisca Stefana Čapalikua, objavljenog u prevodu Danila Brajovića, i u izdanju beogradskog „Klija”. To je mesto slično mnogim drugim sredinama u komunističko doba, gde je partija potiskivala verske slobode, hapsila one koji su se izražavali kao katolici ili muslimani, a iz udžbenika cepala stranice posvećene nepodobnim pesnicima. I pored toga, deca idu u školu, ljudi se venčavaju, žive i umiru, a sve se menja kada stigne prvi televizor, kao nova religija. Razlika je samo u perspektivi onoga koji taj svet posmatra, i u ovoj autobiografskoj priči pripovedač je dečak, felinijevskog kova, izdvojen iz mnoštva živopisnih lokalnih likova kao rezoner. Njegovo neiskvareno svedočanstvo dirljivo je na duhovit način. Stefan

Kultura

24.03.2019 u 20:30

Evropom vlada strah

Švajcarski pesnik i prevodilac Fabio Pusterla, koji piše na italijanskom i živi i radi između Lombardije i Lugana, posle nekoliko godina ponovo je gost Kulturnog centra Beograda povodom manifestacije posvećene Svetskom danu poezije. Predavao je italijanski na Univerzitetu u Ženevi, a časove drži i u srednjoj školi u Luganu. Jedan je od osnivača literarnog magazina „Idra” u Milanu, prevodi sa francuskog i portugalskog. Poeziju Fabija Pusterle kod nas prevodi pesnik Dejan Ilić, a na srpskom su objavljene njegove zbirke „Stvari bez istorije” i „Potopljena gomila”. Živite između Švajcarske i severne Italije i inače mnogo putujete. Na koji način ovo internacionalno iskustvo uobličava karakter vaše poezije? Živim u malom mestu u okolini Lugana, manjeg grada u Švajcarskoj. Kada ujutru

Kultura

21.03.2019 u 10:01

Svetski dan poezije

U Kulturnom centru Beograda, od danas do 23. marta, biće održan Svetski dan poezije pod naslovom „Čitanje grada”. Kroz različite programe i u prisustvu autora iz nekoliko evropskih zemalja, kao i autora iz Srbije, ovogodišnji festival baviće se temom odnosa savremene poezije i grada – grada koji nije samo ambijent, već i identitetska odrednica koja oblikuje pesnički subjekt. Kako čitati grad? Ako je grad poetski tekst kojim jezikom je ispisan? U vezanom ili slobodnom stihu? Da li su varoši beskrajne prozodije? Umemo li da čujemo njihov ritam? Umemo li da čitamo naše gradove ili samo u njima živimo? Ovo su samo neka od pitanja na koje će odgovore potražiti autori i autorke iz Sarajeva, Šibenika, Nikšića, Zadra, Beča i Klagenfurta, Požege, Zagreba, Novog Sada, Mostara, Niša, Frankfurta,

Kultura

18.03.2019 u 20:00

Geografija sveta u Nabokovljevim pričama

Briljantne „Sabrane priče” Vladimira Nabokova, koje su donekle bile zasenjene njegovim romanima, čitamo u izdanju beogradske „Derete”, u dva toma. Kritički materijal bitan je deo ovog izdanja. Urednik ovog kapitalnog izdavačkog poduhvata je Aleksandar Šurbatović, koji je i jedan od njegovih prevodilaca. Mnoge od ovih kraćih proza čitamo prvi put na srpskom jeziku. Od neprocenjive su vrednosti Nabokovljevi komentari na neke od priča, kao i komentari priređivača, pre svih, njegovog sina Dmitrija Nabokova.U kojoj meri je za vas ovo izdanje predstavljalo izazov, budući da ste angažovali čitav prevodilački tim? Pripovetke su prevođene sa ruskog i engleskog. Finalna verzija teksta sravnjena je sa engleskim, i to samo zato što je Nabokov jedino tu verziju i odobrio. Većinu pripovedaka je preveo

Kultura

10.03.2019 u 21:30

Mnogi Poljaci nisu dočekali povratak slobode

Biserka Rajčić nastavlja da nas fascinira novim izdanjima posvećenim Poljskoj i njenoj kulturi. U izdanju „Trećeg trga” objavljeno je njeno delo „Pisma iz Poljske”, kao obimna zbirka pisama-eseja, već treća u ovom obliku. Tekst „Krakovski dnevnik” (2000–2001) posvećen je Evi Novak, „Renesansni Krakov” Vesni Bašić, „Barok i sarmatizam” posvećen je Drašku Ređepu, „Mlada Poljska i secesija” Jelici Nedić... Ovo izdanje obogatili su i tekstovi o poljskom filmu, muzici, velikim pozorišnim festivalima, o ličnostima poput Česlava Miloša i Eve Lipske, opisi atmosfere književnih večeri. Kod „Trećeg trga” objavljena je i zbirka Rišarda Krinjickog „Magnetna tačka”, u prevodu Biserke Rajčić. Samo na osnovu jedne pesme shvaćena je misaona dubina ovog poljskog pesnika, izrečena u dahu: „Ne treba

Kultura

07.03.2019 u 20:00

Knjiga o najneobičnijem savremenom srpskom piscu

Knjiga dr Slađane Ilić „Državna životinja. Politika i ljudi u pričama Radovana Belog Markovića” (izdanje Gradske biblioteke u Lajkovcu), biće predstavljena večeras od 19 časova u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije u Beogradu. U razgovoru će, pored autorke, učestvovati dr Nataša Vulović, prof. dr Milo Lompar, dr Vojislav Koštunica, prof. dr Dobrivoje Stanojević, kao i Radovan Beli Marković. Knjiga „Državna životinja” Slađane Ilić predstavlja rezultat istraživanja o tome na koji način su elementi političkog zastupljeni u prozi Radovana Belog Markovića. Prema rečima prof. dr Dobrivoja Stanojevića, umetnički postupci u ovom doktorskom radu autorke interpretirani su kao fenomeni koji se ne mogu sasvim odvojiti od političkih okolnosti u periodima stvaralaštva Radovana Belog Markovića, a budući

Kultura

19.02.2019 u 13:40

Tačka u kojoj je skupljeno sve postojeće

Knjige zaista imaju svoje živote, a to da li će biti dugovečne ne zavisi samo od njihove sposobnosti da se obraćaju čovečanstvu, tokom vekova, i to jednim razumljivim jezikom mudrosti. To zavisi i od kulture i njenog odnosa prema vrednostima koje traju. U našoj kulturi, kao što je to već poznato, tradicija se sukobljava sa dnevnom politikom, kao da se stalno bori za dah u nekom zagušljivom prostoru. U takvoj atmosferi teško opstaju oni koji žele da grade određene vrednosti, u dužem, višedecenijskom, periodu. Jedan od onih primera dragocenosti koje opstaju, uprkos svemu, jeste čitava velika porodica knjiga– edicija „Alef”, izdavačke kuće „Gradac”, iz Čačka, koja je nedavno objavila stoti naslov. Dobro poznate minimalistički oblikovane, elegantne bele knjige (dizajn Mila

Kultura

08.02.2019 u 22:00

Jednom ću zaista otići na skijanje

Roman nagrađen Ninovom nagradom za 2018. godinu „Zabluda Svetog Sebastijana” Vladimira Tabaševića, u izdanju „Lagune”, za podtekst ima priču o ovom svecu, koji je prethodno progonio hrišćane, kao vođa pretorijanske garde. Ono što ova proza postavlja kao problem jeste taj segment žrtve, koja stradanjem treba da osnaži veru, što je označeno kao pogrešno uverenje Svetog Sebastijana. Jedna od ideja pobuđuje na razmišljanje i o podsticajima na dobročinstvo, slično onoj staroj mudrosti o dobrim namerama i paklu. Ovo je i pripovest o deci koja su rođena i odrastala s idejom rata, koji se desio na tlu nekadašnje Jugoslavije, o pomerenom jeziku, porodici i sećanjima formiranim pod tim uticajem. Ljudi danas lako govore, imaju stav, oštar, naizgled promišljen, ali to je često znak suštinskog

Kultura

12.01.2019 u 08:00

Hiperprodukcija romana

Knjige, braćo, a ne zvona i praporci, poučna je poruka mudrog Dositeja koja se u našoj sredini, bar kada je reč o romanopiscima, odlično prima. O tome koliko je ovaj žanr popularan govori i podatak da je NIN-ov žiri kritičara, koji dodeljuje tradicionalno priznanje za najbolji roman, samo iz prošlogodišnje produkcije imao da pročita čak dve stotine romana. Cifra je to... U širi izbor ušao je čak 31 roman, što je za svaki svetski standard previše, a prekjuče smo saznali za najužu selekciju od šest knjiga. Ukoliko bi se nastavio ovaj „trend rasta” pisanja romana, jedan od najunosnijih biznisa moglo bi da bude otvaranje škola za dijagonalno čitanje, ali po svemu sudeći do toga neće doći zbog toga što broj pisaca nadjačava broj čitalaca. Bar u Srbiji. Problem manjka književne kritike u

Kultura

08.01.2019 u 09:10

Božićne priče greju srce, ali i osvešćuju

Ona stara istina da nesrećni najbolje znaju šta je sreća, kao što svetlost najjače zasija u mrklom mraku, mudrost koja se osvetljava moćnim principom kontrasta potvrđena je u delima književnih klasika, velikih pisaca, humanista i kritičara svoga vremena, posebno povodom velikog hrišćanskog praznika Božića. Zahvaljujući izdavačkoj kući „Tanesi”, koja je načinila izbor od 32 najlepše praznične kratke proze za decu i odrasle u knjizi „Božićne i novogodišnje priče”, čitamo pripovetke Čehova, Tolstoja i Dostojevskog, koje, istina, greju srce, ali prevashodno ukazuju na velike socijalne razlike i društvene nepravde carske Rusije. Čehovljeva pripovetka „O božićnim praznicima” prikazuje siromašne, nepismene, seljake, koji pisaru diktiraju reči upućene kćerki udatoj u velikom gradu. Tolstojev junak

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević