Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

26.03.2019 у 20:00

Свако полуди на свој начин

Година је 1967, у Скадру, у роману „Свако полуди на свој начин” албанског писца Стефана Чапаликуа, објављеног у преводу Данила Брајовића, и у издању београдског „Клија”. То је место слично многим другим срединама у комунистичко доба, где је партија потискивала верске слободе, хапсила оне који су се изражавали као католици или муслимани, а из уџбеника цепала странице посвећене неподобним песницима. И поред тога, деца иду у школу, људи се венчавају, живе и умиру, а све се мења када стигне први телевизор, као нова религија. Разлика је само у перспективи онога који тај свет посматра, и у овој аутобиографској причи приповедач је дечак, фелинијевског кова, издвојен из мноштва живописних локалних ликова као резонер. Његово неискварено сведочанство дирљиво је на духовит начин. Стефан Чапалику

Култура

24.03.2019 у 20:30

Европом влада страх

Швајцарски песник и преводилац Фабио Пустерла, који пише на италијанском и живи и ради између Ломбардије и Лугана, после неколико година поново је гост Културног центра Београда поводом манифестације посвећене Светском дану поезије. Предавао је италијански на Универзитету у Женеви, а часове држи и у средњој школи у Лугану. Један је од оснивача литерарног магазина „Идра” у Милану, преводи са француског и португалског. Поезију Фабија Пустерле код нас преводи песник Дејан Илић, а на српском су објављене његове збирке „Ствари без историје” и „Потопљена гомила”. Живите између Швајцарске и северне Италије и иначе много путујете. На који начин ово интернационално искуство уобличава карактер ваше поезије? Живим у малом месту у околини Лугана, мањег града у Швајцарској. Када ујутру отворим

Култура

21.03.2019 у 10:01

Светски дан поезије

У Културном центру Београда, од данас до 23. марта, биће одржан Светски дан поезије под насловом „Читање града”. Кроз различите програме и у присуству аутора из неколико европских земаља, као и аутора из Србије, овогодишњи фестивал бавиће се темом односа савремене поезије и града – града који није само амбијент, већ и идентитетска одредница која обликује песнички субјект. Како читати град? Ако је град поетски текст којим језиком је исписан? У везаном или слободном стиху? Да ли су вароши бескрајне прозодије? Умемо ли да чујемо њихов ритам? Умемо ли да читамо наше градове или само у њима живимо? Ово су само нека од питања на које ће одговоре потражити аутори и ауторке из Сарајева, Шибеника, Никшића, Задра, Беча и Клагенфурта, Пожеге, Загреба, Новог Сада, Мостара, Ниша, Франкфурта, Рима и

Култура

18.03.2019 у 20:00

Географија света у Набоковљевим причама

Бриљантне „Сабране приче” Владимира Набокова, које су донекле биле засењене његовим романима, читамо у издању београдске „Дерете”, у два тома. Критички материјал битан је део овог издања. Уредник овог капиталног издавачког подухвата је Александар Шурбатовић, који је и један од његових преводилаца. Многе од ових краћих проза читамо први пут на српском језику. Од непроцењиве су вредности Набоковљеви коментари на неке од прича, као и коментари приређивача, пре свих, његовог сина Дмитрија Набокова.У којој мери је за вас ово издање представљало изазов, будући да сте ангажовали читав преводилачки тим? Приповетке су превођене са руског и енглеског. Финална верзија текста сравњена је са енглеским, и то само зато што је Набоков једино ту верзију и одобрио. Већину приповедака је превео

Култура

10.03.2019 у 21:30

Многи Пољаци нису дочекали повратак слободе

Бисерка Рајчић наставља да нас фасцинира новим издањима посвећеним Пољској и њеној култури. У издању „Трећег трга” објављено је њено дело „Писма из Пољске”, као обимна збирка писама-есеја, већ трећа у овом облику. Текст „Краковски дневник” (2000–2001) посвећен је Еви Новак, „Ренесансни Краков” Весни Башић, „Барок и сарматизам” посвећен је Драшку Ређепу, „Млада Пољска и сецесија” Јелици Недић... Ово издање обогатили су и текстови о пољском филму, музици, великим позоришним фестивалима, о личностима попут Чеслава Милоша и Еве Липске, описи атмосфере књижевних вечери. Код „Трећег трга” објављена је и збирка Ришарда Крињицког „Магнетна тачка”, у преводу Бисерке Рајчић. Само на основу једне песме схваћена је мисаона дубина овог пољског песника, изречена у даху: „Не треба тражити,/ сами ће

Култура

07.03.2019 у 20:00

Књига о најнеобичнијем савременом српском писцу

Књига др Слађане Илић „Државна животиња. Политика и људи у причама Радована Белог Марковића” (издање Градске библиотеке у Лајковцу), биће представљена вечерас од 19 часова у Атријуму Народне библиотеке Србије у Београду. У разговору ће, поред ауторке, учествовати др Наташа Вуловић, проф. др Мило Ломпар, др Војислав Коштуница, проф. др Добривоје Станојевић, као и Радован Бели Марковић. Књига „Државна животиња” Слађане Илић представља резултат истраживања о томе на који начин су елементи политичког заступљени у прози Радована Белог Марковића. Према речима проф. др Добривоја Станојевића, уметнички поступци у овом докторском раду ауторке интерпретирани су као феномени који се не могу сасвим одвојити од политичких околности у периодима стваралаштва Радована Белог Марковића, а будући да се овом

Култура

19.02.2019 у 13:40

Тачка у којој је скупљено све постојеће

Књиге заиста имају своје животе, а то да ли ће бити дуговечне не зависи само од њихове способности да се обраћају човечанству, током векова, и то једним разумљивим језиком мудрости. То зависи и од културе и њеног односа према вредностима које трају. У нашој култури, као што је то већ познато, традиција се сукобљава са дневном политиком, као да се стално бори за дах у неком загушљивом простору. У таквој атмосфери тешко опстају они који желе да граде одређене вредности, у дужем, вишедеценијском, периоду. Један од оних примера драгоцености које опстају, упркос свему, јесте читава велика породица књига– едиција „Алеф”, издавачке куће „Градац”, из Чачка, која је недавно објавила стоти наслов. Добро познате минималистички обликоване, елегантне беле књиге (дизајн Мила Грозданића), које

Култура

08.02.2019 у 22:00

Једном ћу заиста отићи на скијање

Роман награђен Ниновом наградом за 2018. годину „Заблуда Светог Себастијана” Владимира Табашевића, у издању „Лагуне”, за подтекст има причу о овом свецу, који је претходно прогонио хришћане, као вођа преторијанске гарде. Оно што ова проза поставља као проблем јесте тај сегмент жртве, која страдањем треба да оснажи веру, што је означено као погрешно уверење Светог Себастијана. Једна од идеја побуђује на размишљање и о подстицајима на доброчинство, слично оној старој мудрости о добрим намерама и паклу. Ово је и приповест о деци која су рођена и одрастала с идејом рата, који се десио на тлу некадашње Југославије, о помереном језику, породици и сећањима формираним под тим утицајем. Људи данас лако говоре, имају став, оштар, наизглед промишљен, али то је често знак суштинског недостатка

Култура

12.01.2019 у 08:00

Хиперпродукција романа

Књиге, браћо, а не звона и прапорци, поучна је порука мудрог Доситеја која се у нашој средини, бар када је реч о романописцима, одлично прима. О томе колико је овај жанр популаран говори и податак да је НИН-ов жири критичара, који додељује традиционално признање за најбољи роман, само из прошлогодишње продукције имао да прочита чак две стотине романа. Цифра је то... У шири избор ушао је чак 31 роман, што је за сваки светски стандард превише, а прекјуче смо сазнали за најужу селекцију од шест књига. Уколико би се наставио овај „тренд раста” писања романа, један од најуноснијих бизниса могло би да буде отварање школа за дијагонално читање, али по свему судећи до тога неће доћи због тога што број писаца надјачава број читалаца. Бар у Србији. Проблем мањка књижевне критике у медијима, па и

Култура

08.01.2019 у 09:10

Божићне приче греју срце, али и освешћују

Она стара истина да несрећни најбоље знају шта је срећа, као што светлост најјаче засија у мрклом мраку, мудрост која се осветљава моћним принципом контраста потврђена је у делима књижевних класика, великих писаца, хуманиста и критичара свога времена, посебно поводом великог хришћанског празника Божића. Захваљујући издавачкој кући „Танеси”, која је начинила избор од 32 најлепше празничне кратке прозе за децу и одрасле у књизи „Божићне и новогодишње приче”, читамо приповетке Чехова, Толстоја и Достојевског, које, истина, греју срце, али превасходно указују на велике социјалне разлике и друштвене неправде царске Русије. Чеховљева приповетка „О божићним празницима” приказује сиромашне, неписмене, сељаке, који писару диктирају речи упућене кћерки удатој у великом граду. Толстојев јунак

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

14.06.2026 у 08:32

Аустралија шокирала Турску

14.06.2026 у 08:22

ДНП отворио питање веза Боровинић Бојовић са одбеглим Љубом Миловићем

14.06.2026 у 08:19

Срушио се амерички борбени авион у држави Вашингтон, изазван шумски пожар

14.06.2026 у 08:05

Зеленски: Украјина подноси највеће жртве за Европу

14.06.2026 у 07:55

Шкотска остварила минималну победу против Хаитија

14.06.2026 у 07:51

Фон дер Лајенова гура промене у дипломатији ЕУ