Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Kultura

14.03.2016 u 22:05

Prespavao sam pad Berlinskog zida

Tokom demonstracija u Istočnom Berlinu 1989. godine, bunta koji je predstavljao uvod u rušenje Berlinskog zida, jedna majka ugleda kako policija hapsi njenog sina, doživljava srčani udar i pada u komu. Pošto se majka budi posle velike političke i društvene promene, lekar procenjuje da bi ishod njene bolesti, zbog velikog šoka, mogao da bude fatalan, i zbog toga svi oko nje održavaju privid pređašnjeg stanja. Sadržaj filma „Zbogom, Lenjine!” Volfganga Bekera, iz 2003. godine, nije slučajno apostrofiran na početku književne večeri poznatog nemačkog pisca Inga Šulcea (1962) u Narodnoj biblioteci Srbije, u Beogradu, da se i njemu nije desila upravo ova tragikomična situacija. Šulce je, kako je rekao, zaista prespavao pad Berlinskog zida, ali je bio aktivni učesnik demonstracija koje su

Kultura

09.03.2016 u 09:05

Prevođenje je kao rešavanje ukrštenice

Naša kultura bogatija je za još jedno kapitalno izdanje, i to kineske lirike od 11. veka pre naše ere do kraja 12. veka, u prevodu sa starokineskog na srpski jezik Hirošija Jamasaki Vukelića, koji je i priredio zbirku „Sto božura u vrtu kineskih careva”, u izdanju RTS izdavaštva. Jezički redaktor knjige je Vojislav Karanović. Delo „Sto božura u vrtu kineskih careva” sadrži više od sto pesama, od 48 pesnika, a u Galeriji RTS-a biće predstavljeno u sredu 9. marta, u podne. Ovo je, inače, prvi prevod poezije sa starokineskog na srpski jezik, posle prevoda kineske lirike sa drugih jezika Crnjanskog i Dragoslava Andrića. Hiroši Jamasaki Vukelić, ukazujući pažnju i ovim izdanjima, objašnjava da se Crnjanski u prevodu na srpski jezik držao rečeničkog, a ne stihovnog principa, da se nije mnogo

Društvo

06.03.2016 u 22:05

Bure baruta

Otkako je Filip David izjavio da poštuje instituciju predsednika, ali da od devedesetih godina nije saglasan sa govorom, politikom i idejama Tomislava Nikolića, ograđujući se od prisustva predsednika Srbije Tomislava Nikolića na proslavi Dana Narodne biblioteke, ovaj naš poznati pisac izaziva podeljena mišljenja u javnosti. Jedni hvale njegov postupak, drugi smatraju da nije bilo ni vreme ni mesto za ovakvu reakciju. Međutim, činjenice pokazuju da se Filip David, inače i jedan od osnivača Nezavisnih pisaca iz bivše Jugoslavije (Sarajevo 1989) i Beogradskog kruga, oduvek ponašao u skladu sa svojim uverenjima, naročito tokom pomenutih devedesetih godina. U svojoj kolumni „Zapisi iz mračnih vremena”, u to vreme u „Borbi”, Filip David se obrušavao na nacionalizam i šovinizam, na ratno

Društvo

26.02.2016 u 12:01

David primio priznanje i ogradio se od predsednika Nikolića

Postupak Filipa Davida, na uručenju nagrade najbolje od najčitanijih knjiga u mreži javnih biblioteka, za roman „Kuća sećanja i zaborava” (Laguna), na obeležavanju Dana Narodne biblioteke Srbije kojem je prisustvovao i predsednik Tomislav Nikolić, zasenio je čitavu proslavu. To je izrečeni stav Filipa Davida da poštuje instituciju predsednika, ali da od devedesetih godina nije saglasan sa govorom, politikom i idejama Tomislava Nikolića, da oseća obavezu da to i kaže, da se ograđuje od prisustva predsednika Srbije Tomislava Nikolića na centralnoj manifestaciji proslave Dana Narodne biblioteke i Nacionalnog dana knjige. Reagujući na ovu izjavu, ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac rekao je da je neprimereno na takvom mestu mešati politiku i kulturu, jer je kultura jedino polje u

Kultura

24.02.2016 u 22:05

Bačić-Alimpić čitanija od Andrića i Ćopića

Grandiozni roman Lava Tolstoja „Rat i mir” nalazi se među prvih pet romana za koje Britanci lažu da su ga pročitali, podatak je Bi-Bi-Sija koji je preneo „Gardijan”. Sa druge strane, Bi-Bi-Si je nedavno počeo sa prikazivanjem serije snimljene po ovom literarnom klasiku, posle koje se roman „Rat i mir” prvi put našao na 50. mestu na listi magazina Bukseler, pošto je prodato ukupno 13.000 primeraka ove knjige od decembra. Činjenica je da film i televizija drže budnost čitalaca, skrećući pažnju na večiti sjaj pojedinih književnih dela. Kod nas očigledno ne postoje atraktivne ili skupe ekranizacije književnih dela, a pitanje je koliko su objektivne liste čitanosti. Podatke o tome koliko se laže u vezi sa pročitanim, nažalost, još uvek nemamo. Lista čitanosti Biblioteke grada Beograda proglašena je

Kultura

21.02.2016 u 20:35

Hafizove gazele na srpskom jeziku

Kapitalno poetsko delo „Divan” iranskog pesnika Šemsudina Muhameda Širazija (1310–1390), poznatijeg kao Hafiza, u izdanju Iranskog kulturnog centra u Beogradu, predstavljeno je u Narodnoj biblioteci Srbije. Prepev prevoda sa persijskog za ovo izdanje uradio je Slobodan Đurović. Knjiga sadrži blizu 500 prepeva Hafizovih gazela, lirskih pesama, kao i uvod i objašnjenja u prevodu Aleksandra Dragovića. Doprinos umetničkom aspektu ove zbirke dale su minijature proslavljenog iranskog umetnika i profesora Mahmuda Farčijana. Upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković objasnio je Hafizov uticaj na našeg pesnika Jovana Jovanovića Zmaja, najpre preko Geteovog stvaralaštva. – Gete i Zmaj Hafiza su videli kao pesnika koji govori svevremeno i vanvremeno. Nije od suštinske važnosti da je

Kultura

20.02.2016 u 22:00

Odlazak velikog poklonika lepote

Proučavalac mističnih svetova, poklonik lepote, istorije i mudrosti, autor romana „Ime ruže”, „Baudolino”, „Fukoovo klatno”, „Tajanstveni plamen kraljice Loane” , „Ostrvo dana pređašnjeg”... Umberto Eko, koji je višeznačnošću simbola upućivao na realne probleme istorije i savremenosti, preminuo je u 84 godini. U svom poslednjem romanu „Nulti broj” (Vulkan) ukazao je na (ne)moć medija usred uticaja centara moći, zamagljivanja istine i teorija zavere o tome da je Musolini zapravo preživeo Drugi svetski rat, kao što je u svojim prethodnim delima ukazivao na svet u kojem su pravda i bogatstvo po pravilu nepravilno raspoređeni. Ekov roman „Ime ruže” preveden je na 45 jezika, obezbedivši mu planetarnu slavu, ali ne i u akademskim krugovima, u kojima je često bivao ocenjivan kao populistički

Kultura

14.02.2016 u 09:05

Tin Ujević –najveći hrvatski boem u Skadarliji

Ako je raj velika biblioteka, kao što ga je zamislio Borhes, onda se među brižnim čitaocima u njemu nalazi i Avgustin Tin Ujević, krunisani kralj skadarlijskih boema, enciklopedijskog znanja, samotnjak u gomili sveta, razočarani idealista, Evropejac i Jugosloven, mistik, posvećenik ljudske duše. Kako bi reagovao kada bi čuo da srpska, hrvatska i bosanska nacionalna televizija sada, prvi put posle ratova devedesetih, sarađuju zajedno stvarajući igrano-dokumentarnu seriju o njegovom životu? Možda bi ponovio, kao što je novinarima nekada govorio, da ne mari za publicitet. A gde god da se pojavio, svojim nastupom izazivao je pažnju, pa i pišući ovako: – Bio sam u tamnici, u izgnanstvu; vidio sam kasarne, seminar, institute za trovanje mozga, sagrešio sam, gladovao sam, mislio sam da ću poludjeti,

Kultura

07.02.2016 u 22:05

Heroina između sveta mašte i palanačke dosade

Za Antuna Gustava Matoša bila je „senzitivna, impulsivna srpska orhideja”, Jovana Skerlića opčinila je njena smela iskrenost u poetskoj knjizi „Trenuci”, a danas sećanje na pesnikinju i pripovedača Danicu Marković (1879. Čačak – 1932. Beograd) čuvaju knjige poput studije Branke Radovanović „Danica, Oči pune zvezda, ruke pune trnja” (izdanje „Službenog glasnika”). Ovo delo rezultat je višegodišnje potrage Branke Radovanović po listovima i književnim časopisima, za rasutim stvaralaštvom Danice Marković.

Kultura

30.01.2016 u 10:05

Lakše je živeti kao muškarac

Prva gošća Instituta Junus Emre Turskog kulturnog centra u Beogradu, koji je u našem glavnom gradu osnovan sredinom prošle godine, ovih dana bila je mlada spisateljica Nermin Jildirim, autorka romana „Tajne snevane u Istanbulu” (izdanje „Evro buk”). Jedna od glavnih junakinja romana je mlada Špankinja Pilar, koja dolazi u Istanbul, u potrazi za nestalim mužem. Pored tog osnovnog toka potrage za nestalim Ejupom, roman sadrži i jednu priču o podsvesnom životu junaka. Iz Ejupovih dnevničkih zapisa, iz osvešćenih košmarnih snova, pomalja se nasilna prošlost od koje je ovaj junak pobegao u Španiju, ali zbog koje se i vratio u Istanbul. Nermin Jildirim rođena je u Bursi 1980. godine, diplomirala je novinarstvo na Fakultetu komunikoloških nauka Anadolskog univerziteta, a sada živi u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević