Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

14.03.2016 у 22:05

Преспавао сам пад Берлинског зида

Током демонстрација у Источном Берлину 1989. године, бунта који је представљао увод у рушење Берлинског зида, једна мајка угледа како полиција хапси њеног сина, доживљава срчани удар и пада у кому. Пошто се мајка буди после велике политичке и друштвене промене, лекар процењује да би исход њене болести, због великог шока, могао да буде фаталан, и због тога сви око ње одржавају привид пређашњег стања. Садржај филма „Збогом, Лењине!” Волфганга Бекера, из 2003. године, није случајно апострофиран на почетку књижевне вечери познатог немачког писца Инга Шулцеа (1962) у Народној библиотеци Србије, у Београду, да се и њему није десила управо ова трагикомична ситуација. Шулце је, како је рекао, заиста преспавао пад Берлинског зида, али је био активни учесник демонстрација које су претходиле овом

Култура

09.03.2016 у 09:05

Превођење је као решавање укрштенице

Наша култура богатија је за још једно капитално издање, и то кинеске лирике од 11. века пре наше ере до краја 12. века, у преводу са старокинеског на српски језик Хирошија Јамасаки Вукелића, који је и приредио збирку „Сто божура у врту кинеских царева”, у издању РТС издаваштва. Језички редактор књиге је Војислав Карановић. Дело „Сто божура у врту кинеских царева” садржи више од сто песама, од 48 песника, а у Галерији РТС-а биће представљено у среду 9. марта, у подне. Ово је, иначе, први превод поезије са старокинеског на српски језик, после превода кинеске лирике са других језика Црњанског и Драгослава Андрића. Хироши Јамасаки Вукелић, указујући пажњу и овим издањима, објашњава да се Црњански у преводу на српски језик држао реченичког, а не стиховног принципа, да се није много бавио

Друштво

06.03.2016 у 22:05

Буре барута

Откако је Филип Давид изјавио да поштује институцију председника, али да од деведесетих година није сагласан са говором, политиком и идејама Томислава Николића, ограђујући се од присуства председника Србије Томислава Николића на прослави Дана Народне библиотеке, овај наш познати писац изазива подељена мишљења у јaвности. Једни хвале његов поступак, други сматрају да није било ни време ни место за овакву реакцију. Међутим, чињенице показују да се Филип Давид, иначе и један од оснивача Независних писаца из бивше Југославије (Сарајево 1989) и Београдског круга, одувек понашао у склaду са својим уверењима, нарочито током поменутих деведесетих година. У својој колумни „Записи из мрачних времена”, у то време у „Борби”, Филип Давид се обрушавао на национализам и шовинизам, на ратно профитерство

Друштво

26.02.2016 у 12:01

Давид примио признање и оградио се од председника Николића

Поступак Филипа Давида, на уручењу награде најбоље од најчитанијих књига у мрежи јавних библиотека, за роман „Кућа сећања и заборава” (Лагуна), на обележавању Дана Народне библиотеке Србије којем је присуствовао и председник Томислав Николић, засенио је читаву прославу. То је изречени став Филипа Давида да поштује институцију председника, али да од деведесетих година није сагласан са говором, политиком и идејама Томислава Николића, да осећа обавезу да то и каже, да се ограђује од присуства председника Србије Томислава Николића на централној манифестацији прославе Дана Народне библиотеке и Националног дана књиге. Реагујући на ову изјаву, министар културе и информисања Иван Тасовац рекао је да је непримерено на таквом месту мешати политику и културу, јер је култура једино поље у коме

Култура

24.02.2016 у 22:05

Бачић-Алимпић читанија од Андрића и Ћопића

Грандиозни роман Лава Толстоја „Рат и мир” налази се међу првих пет романа за које Британци лажу да су га прочитали, податак је Би-Би-Сија који је пренео „Гардијан”. Са друге стране, Би-Би-Си је недавно почео са приказивањем серије снимљене по овом литерарном класику, после које се роман „Рат и мир” први пут нашао на 50. месту на листи магазина Букселер, пошто је продато укупно 13.000 примерака ове књиге од децембра. Чињеница је да филм и телевизија држе будност читалаца, скрећући пажњу на вечити сјај појединих књижевних дела. Код нас очигледно не постоје атрактивне или скупе екранизације књижевних дела, а питање је колико су објективне листе читаности. Податке о томе колико се лаже у вези са прочитаним, нажалост, још увек немамо. Листа читаности Библиотеке града Београда проглашена је

Култура

21.02.2016 у 20:35

Хафизове газеле на српском језику

Капитално поетско дело „Диван” иранског песника Шемсудина Мухамеда Ширазија (1310–1390), познатијег као Хафиза, у издању Иранског културног центра у Београду, представљено је у Народној библиотеци Србије. Препев превода са персијског за ово издање урадио је Слободан Ђуровић. Књига садржи близу 500 препева Хафизових газела, лирских песама, као и увод и објашњења у преводу Александра Драговића. Допринос уметничком аспекту ове збирке дале су минијатуре прослављеног иранског уметника и професора Махмуда Фарчијана. Управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић објаснио је Хафизов утицај на нашег песника Јована Јовановића Змаја, најпре преко Гетеовог стваралаштва. – Гете и Змај Хафиза су видели као песника који говори свевремено и ванвремено. Није од суштинске важности да је

Култура

20.02.2016 у 22:00

Одлазак великог поклоника лепоте

Проучавалац мистичних светова, поклоник лепоте, историје и мудрости, аутор романа „Име руже”, „Баудолино”, „Фукоово клатно”, „Тајанствени пламен краљице Лоане” , „Острво дана пређашњег”... Умберто Еко, који је вишезначношћу симбола упућивао на реалне проблеме историје и савремености, преминуо је у 84 години. У свом последњем роману „Нулти број” (Вулкан) указао је на (не)моћ медија усред утицаја центара моћи, замагљивања истине и теорија завере о томе да је Мусолини заправо преживео Други светски рат, као што је у својим претходним делима указивао на свет у којем су правда и богатство по правилу неправилно распоређени. Еков роман „Име руже” преведен је на 45 језика, обезбедивши му планетарну славу, али не и у академским круговима, у којима је често бивао оцењиван као популистички писац,

Култура

14.02.2016 у 09:05

Тин Ујевић –највећи хрватски боем у Скадарлији

Ако је рај велика библиотека, као што га је замислио Борхес, онда се међу брижним читаоцима у њему налази и Августин Тин Ујевић, крунисани краљ скадарлијских боема, енциклопедијског знања, самотњак у гомили света, разочарани идеалиста, Европејац и Југословен, мистик, посвећеник људске душе. Како би реаговао када би чуо да српска, хрватска и босанска национална телевизија сада, први пут после ратова деведесетих, сарађују заједно стварајући играно-документарну серију о његовом животу? Можда би поновио, као што је новинарима некада говорио, да не мари за публицитет. А где год да се појавио, својим наступом изазивао је пажњу, па и пишући овако: – Био сам у тамници, у изгнанству; видио сам касарне, семинар, институте за тровање мозга, сагрешио сам, гладовао сам, мислио сам да ћу полудјети,

Култура

07.02.2016 у 22:05

Хероина између света маште и паланачке досаде

За Антуна Густава Матоша била је „сензитивна, импулсивна српска орхидеја”, Јована Скерлића опчинила је њена смела искреност у поетској књизи „Тренуци”, а данас сећање на песникињу и приповедача Даницу Марковић (1879. Чачак – 1932. Београд) чувају књиге попут студије Бранке Радовановић „Даница, Очи пуне звезда, руке пуне трња” (издање „Службеног гласника”). Ово дело резултат је вишегодишње потраге Бранке Радовановић по листовима и књижевним часописима, за расутим стваралаштвом Данице Марковић.

Култура

30.01.2016 у 10:05

Лакше је живети као мушкарац

Прва гошћа Института Јунус Емре Турског културног центра у Београду, који је у нашем главном граду основан средином прошле године, ових дана била је млада списатељица Нермин Јилдирим, ауторка романа „Тајне сневане у Истанбулу” (издање „Евро бук”). Једна од главних јунакиња романа је млада Шпанкиња Пилар, која долази у Истанбул, у потрази за несталим мужем. Поред тог основног тока потраге за несталим Ејупом, роман садржи и једну причу о подсвесном животу јунака. Из Ејупових дневничких записа, из освешћених кошмарних снова, помаља се насилна прошлост од које је овај јунак побегао у Шпанију, али због које се и вратио у Истанбул. Нермин Јилдирим рођена је у Бурси 1980. године, дипломирала је новинарство на Факултету комуниколошких наука Анадолског универзитета, а сада живи у

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

16.06.2026 у 01:51

ЕУ и Молдавија отвориле први преговарачки кластер о приступању

16.06.2026 у 01:32

Претежно сунчано, температура до 29 степени

16.06.2026 у 01:08

Шта предвиђа споразум од 14 тачака Ирана и САД

16.06.2026 у 00:55

Вашингтон Визардс: Алекс Сар успешно оперисан

16.06.2026 у 00:43

Војници одлучују исход у Украјини

16.06.2026 у 00:17

Венс: Меморандум САД и Ирана оквиран, детаљи тек тек следе