Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

Magazin

14.01.2020 u 15:07

Patrijarh Pavle na fotografijama

Patrijarha Pavla srpski narod viđao je u gradskom prevozu, zaustavljao ga na ulici, osećao ga bliskim i svojim. Pisali su mu i pisma tražeći od njega savete. Jednom su ga, tako, pitali šta da rade: imali su smrtni slučaj u porodici, a već su zakazali svadbu sina. Kako žalost i radost da idu zajedno? On im je odgovorio da ne možemo da biramo ni rođenje ni smrt, to je od Boga, a na ljudima je da odluče da li će da prave svadbu uz muziku ili da prirede samo crkveno venčanje... a slavlje nekoliko meseci kasnije. Ovo priča Hadži Marko Vujičić, autor nedavne izložbe portreta patrijarha Pavla u Kulturnom centru Čukarica koja je prikazana i u Mladenovcu i Čačku, a nastavlja put u Niš i Vranje. Marko je diplomirao na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao urednik fotografije u časopisu

Kultura

10.01.2020 u 22:00

Naš Amerikanac – slikar i poeta

Kada je zatvorena poznata francuska kafana „Rotonda” i 1959. otvoreno istoimeno pozorište, u enterijeru su postavljene tapiserije sa stotinak imena slavnih posetilaca stare kafane na Monparnasu – uz Koktoa, Lenjina, Trockog, Pikasa, Stravinskog i Modiljanija nalazi se i ime Jovana Radenkovića, uz natpis Žaka Prevera: „Na ovim zidovima su imena ljudi svih vrsta koji su davno posećivali ovo mesto i koji su se tu osećali kao kod kuće. Kao i nekada, ovo pozorište pripada njihovim snovima i uspomeni na njih.” Iako je zapaženu slikarsku karijeru ostvario u Francuskoj i Americi, Radenković – o kome su izveštavali: „Njujork tajms”, „Herald tribjun”, „Mond”, AFP, Frans pres i mnogi drugi, u rodnom Beogradu nije zaboravljen, već je gotovo nepoznat. Rođen 1903, diplomirao je na arhitektonskom

Kultura

05.01.2020 u 21:00

U Beču ga je Dunav povezivao sa Beogradom

Kada je jednog dana usred Beča arhitekti i nekadašnjem gradonačelniku Beograda Bogdanu Bogdanoviću zazvonio telefon, sa druge strane žice bio je Fransoa Miteran, tada predsednik Francuske, koji je čuo da je Bogdanović opljačkan u metrou u Parizu. Rekao je koliko mu je žao, zvao ga je da dođe u Pariz, nudio mu je stan. „No Bogdanović nije želeo da ide. U Beču je bio Dunav koji ga je povezivao sa Beogradom, njegovim rodnim gradom”, ispričao je svoje sećanje arhitekta Boris Podreka za „Jutarnji list”. Tada je Bogdanović (1922–2010) već u egzilu koji traje od 1993. godine. Odlazak u Beč usledio je nakon života u izolaciji u Beogradu i pisma Slobodanu Miloševiću posle Osme sednice. Bogdanović je dao ostavku na članstvo u SANU 1981. jer se nije slagao sa njihovom ulogom u tadašnjoj situaciji i u

Kultura

03.01.2020 u 19:00

Pogađa sreću, nesreću i duševno stanje

Dom Mice Mihočinović u Knez Miletinoj bio je pre Drugog svetskog rata mesto okupljanja mnogih Beograđana. Obučena u tamnu togu, ona bi im gledala u šolju i izricala sudbinu. Nevolju je saopštavala vrlo obazrivo: „Gospođo, vaš muž vas vara.” ili: „Dva krupna crna oka ne sklapaju se zbog vas.” A ko može da opovrgne da u Beogradu ne postoji bar jedan mladić koji odgovara ovom „detaljnom” opisu. Ljudi su verovali i iznova, iznova dolazili. Ministri, lekari, advokati... Kad su je 1932. uhapsili i zabranili da naplaćuje usluge, Mica se pravdala da ne izmišlja, da sve vidi – sreću, nesreću, ljubav i duševno stanje – i da uzima koliko ko da. Predvidela je da će rumunska kraljica Natalija preminuti i da će rat početi 1939. Ovo je jedan od detalja iz knjige „Nestvarno, a stvarno” Živojina

Kultura

28.12.2019 u 13:02

Anđelki Cvijić uručena Nagrada „Milan Bogdanović”

Nagrada „Milan Bogdanović” koja se dodeljuje 50. put za najbolju književnu kritiku, uručena je juče u Kulturno-prosvetnoj zajednici Srbije Anđelki Cvijić, nekadašnjoj urednici Kulturne rubrike „Politike” i prevodiocu sa engleskog i francuskog jezika. Anđelka Cvijić priznanje je dobila za kritički tekst, objavljen u „Srpskom književnom listu” 2018, povodom romana Milisava Savića „Doktora Valentina Trubara i sestre mu Simonete povest čudnovatih događaja u Srbiji”. Žiri u sastavu: Dušan Stojković, Srba Ignjatović i Zoran Hr. Radisavljević saopštio je da Anđelka Cvijić, predano dugi niz godina piše o znamenitim našim romansijerima. – Ona, kao i Milan Bogdanović, zna da u kratkom jezgrovitom tekstu uoči sve ono po čemu se oni razlikuju od drugih romansijera koji pišu u isto vreme kada i oni to

Kultura

22.12.2019 u 21:00

Opera u mračnom bunkeru

Kako se trenutno nalazi u drugoj vremenskoj zoni, u Indoneziji, kompozitorka Jelena Dabić nije prisustvovala nedavnom izvođenju svog dela „Betafaza” u Beogradskoj filharmoniji. Reč je porudžbini festivala „Young Euro Classic”, gde je udružena muzika Betovena i ona sa Balkana. – Molba berlinskog festivala bila je da delo ima veze sa Betovenom, jer je koncert bio betovenski koncipiran. Orkestar predvođen Hajnrihom Šifom sastojao se od muzičara iz Jugoslavije i to me je dovelo na ideju da kombinujem motive iz Devete simfonije sa ritmovima Balkana. Osim u Nemačkoj delo je izvedeno u svim republikama Jugoslavije, u Brazilu i Americi – kaže Jelena Dabić, koja je nakon studija u Novom Sadu 2008. otišla na usavršavanje u Minhen pa u Berlin. – Potrebno je biti veoma prodoran da bi se došlo

Kultura

19.12.2019 u 20:00

Od toplog prijema do hladnog rastanka

Jedan od hiljade ruskih emigranata koji su došli u Kraljevinu SHS nakon Oktobarske revolucije i doprineli evropeizaciji naše prestonice bio je i Leonid Brailovski (1867–1937), sin gradonačelnika Harkova, slikar i scenograf koji je arhitekturu diplomirao u Petrogradu. Bio je jedan od pet vodećih ruskih scenografa, a od 1921. do 1924. glavni scenograf Narodnog pozorišta u Beogradu gde je opremio 18 predstava. Kulturni milje glavnog i drugih gradova obeležile su i ruske balerine i pedagozi Jelena Poljakova, Nina Kirsanova, Anatolij Žukovski, ruski scenografi Vladimir Žedrinski i Vladimir Zagorodnjuk, u operi Ksenija Rogovska Hristić, Liza Popova, Evgenija Valjani, reditelj Jurij Rakitin... Na stvaralaštvo Brailovskog podsetio je istoričar umetnosti Nikola Piperski na međunarodnoj

Kultura

16.12.2019 u 20:00

Sudbine, progoni i uspesi naših naučnika

Izuzetni naučnici: lekar Radenko Stanković, biolog Jovan Hadži, teolog Miloš Erdeljan i inženjer Mirko Milić, ostvarili su značajan doprinos u društvenom i političkom životu Jugoslavije i Srbije. Kao prilog proučavanju srpske intelektualne elite u 20. veku, povodom 140 godina srpsko-rumunskih diplomatskih odnosa, sa istoričarom Dragomirom Bondžićem razgovaramo o ovim univerzitetskim profesorima, Srbima rođenim na prostorima koji danas pripadaju Republici Rumuniji. Radenko Stanković rođen je 1880. u selu Leskovica, u blizini Bele Crkve, koje danas pripada okrugu Turnu Severin u Rumuniji. Studirao je medicinu u Budimpešti, Insbruku i Beču gde je diplomirao 1903. Do 1906. radio je u klinici Hermana Notnagela u Beču, pod rukovodstvom Karla Landštajnera, koji je kasnije dobio Nobelovu

Kultura

31.10.2019 u 22:00

Čežnja za duhovnim životom

U Americi postoji veća povezanost između pravoslavnih crkava pa se pravoslavlje doživljava u njegovoj vaseljenskoj, univerzalnoj dimenziji. A kod nas se ono pretežno definiše kroz nacionalno pa onda hrišćansko. Taj redosled je obrnut. Crkva je prvo hrišćanska, pravoslavne provenijencije, a srpska je shodno svojoj jezičkoj i kulturno-istorijskoj tradiciji. Ne može etnicitet da je definiše jer bi onda izgubila smisao hrišćanskog, kaže Milica Bakić Hejden, profesor emeritus na Odeljenju za religijske studije Univerziteta u Pitsburgu. Naša sagovornica je diplomirala engleski jezik u Beogradu, doktorirala je na Univerzitetu u Čikagu na Odseku za južnoazijske jezike i civilizacije, predavala je religije i kulture Indije i Balkana. Trenutno piše knjigu o hinduizmu, a razgovor počinjemo o

Magazin

30.10.2019 u 13:21

Dirnuta sam pažnjom Srbije

U zvaničnu posetu Beogradu došao je bračni par Malruni – Brajan Malruni, nekadašnji premijer Kanade i njegova supruga Mila, rođena u Jugoslaviji kao Milica Pivnički, koja je s porodicom u ranom detinjstvu emigrirala u Kanadu. Tokom i nakon premijerskog mandata, Malrunijevi su bili i ostali u žiži interesovanja visokih političkih i društvenih krugova od uticaja. U Ministarstvu spoljnih poslova ministar Ivica Dačić je, uz prisustvo ambasadorke Kanade Kati Čabe, Mili uručio priznanje za humanitarni rad „Vitez svetosavskog pacifizma”. U toku posete Malrunijeve je primito patrijarh srpski Irinej, a Mila Malruni se obratila poslanicima Odbora za dijasporu u Narodnoj skupštini. Zemlja predaka Na Sajmu knjiga predstavljena je knjiga „Milina zemlja predaka ‒ porodica Pivnički u istoriji

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Mirjana Sretenović