Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Магазин

14.01.2020 у 15:07

Патријарх Павле на фотографијама

Патријарха Павла српски народ виђао је у градском превозу, заустављао га на улици, осећао га блиским и својим. Писали су му и писма тражећи од њега савете. Једном су га, тако, питали шта да раде: имали су смртни случај у породици, а већ су заказали свадбу сина. Како жалост и радост да иду заједно? Он им је одговорио да не можемо да бирамо ни рођење ни смрт, то је од Бога, а на људима је да одлуче да ли ће да праве свадбу уз музику или да приреде само црквено венчање... а славље неколико месеци касније. Ово прича Хаџи Марко Вујичић, аутор недавне изложбе портрета патријарха Павла у Културном центру Чукарица која је приказана и у Младеновцу и Чачку, а наставља пут у Ниш и Врање. Марко је дипломирао на Богословском факултету у Београду. Радио је као уредник фотографије у часопису

Култура

10.01.2020 у 22:00

Наш Американац – сликар и поета

Када је затворена позната француска кафана „Ротонда” и 1959. отворено истоимено позориште, у ентеријеру су постављене таписерије са стотинак имена славних посетилаца старе кафане на Монпарнасу – уз Коктоа, Лењина, Троцког, Пикаса, Стравинског и Модиљанија налази се и име Јована Раденковића, уз натпис Жака Превера: „На овим зидовима су имена људи свих врста који су давно посећивали ово место и који су се ту осећали као код куће. Као и некада, ово позориште припада њиховим сновима и успомени на њих.” Иако је запажену сликарску каријеру остварио у Француској и Америци, Раденковић – о коме су извештавали: „Њујорк тајмс”, „Хералд трибјун”, „Монд”, АФП, Франс прес и многи други, у родном Београду није заборављен, већ је готово непознат. Рођен 1903, дипломирао је на архитектонском одсеку

Култура

05.01.2020 у 21:00

У Бечу га је Дунав повезивао са Београдом

Када је једног дана усред Беча архитекти и некадашњем градоначелнику Београда Богдану Богдановићу зазвонио телефон, са друге стране жице био је Франсоа Митеран, тада председник Француске, који је чуо да је Богдановић опљачкан у метроу у Паризу. Рекао је колико му је жао, звао га је да дође у Париз, нудио му је стан. „Но Богдановић није желео да иде. У Бечу је био Дунав који га је повезивао са Београдом, његовим родним градом”, испричао је своје сећање архитекта Борис Подрека за „Јутарњи лист”. Тада је Богдановић (1922–2010) већ у егзилу који траје од 1993. године. Одлазак у Беч уследио је након живота у изолацији у Београду и писма Слободану Милошевићу после Осме седнице. Богдановић је дао оставку на чланство у САНУ 1981. јер се није слагао са њиховом улогом у тадашњој ситуацији и у

Култура

03.01.2020 у 19:00

Погађа срећу, несрећу и душевно стање

Дом Мице Михочиновић у Кнез Милетиној био је пре Другог светског рата место окупљања многих Београђана. Обучена у тамну тогу, она би им гледала у шољу и изрицала судбину. Невољу је саопштавала врло обазриво: „Госпођо, ваш муж вас вара.” или: „Два крупна црна ока не склапају се због вас.” А ко може да оповргне да у Београду не постоји бар један младић који одговара овом „детаљном” опису. Људи су веровали и изнова, изнова долазили. Министри, лекари, адвокати... Кад су је 1932. ухапсили и забранили да наплаћује услуге, Мица се правдала да не измишља, да све види – срећу, несрећу, љубав и душевно стање – и да узима колико ко да. Предвидела је да ће румунска краљица Наталија преминути и да ће рат почети 1939. Ово је један од детаља из књиге „Нестварно, а стварно” Живојина Петровића, у

Култура

28.12.2019 у 13:02

Анђелки Цвијић уручена Награда „Милан Богдановић”

Награда „Милан Богдановић” која се додељује 50. пут за најбољу књижевну критику, уручена је јуче у Културно-просветној заједници Србије Анђелки Цвијић, некадашњој уредници Културне рубрике „Политике” и преводиоцу са енглеског и француског језика. Анђелка Цвијић признање је добила за критички текст, објављен у „Српском књижевном листу” 2018, поводом романа Милисава Савића „Доктора Валентина Трубара и сестре му Симонете повест чудноватих догађаја у Србији”. Жири у саставу: Душан Стојковић, Срба Игњатовић и Зоран Хр. Радисављевић саопштио је да Анђелка Цвијић, предано дуги низ година пише о знаменитим нашим романсијерима. – Она, као и Милан Богдановић, зна да у кратком језгровитом тексту уочи све оно по чему се они разликују од других романсијера који пишу у исто време када и они то

Култура

22.12.2019 у 21:00

Опера у мрачном бункеру

Како се тренутно налази у другој временској зони, у Индонезији, композиторка Јелена Дабић није присуствовала недавном извођењу свог дела „Бетафаза” у Београдској филхармонији. Реч је поруџбини фестивала „Young Euro Classic”, где је удружена музика Бетовена и она са Балкана. – Молба берлинског фестивала била је да дело има везе са Бетовеном, јер је концерт био бетовенски конципиран. Оркестар предвођен Хајнрихом Шифом састојао се од музичара из Југославије и то ме је довело на идеју да комбинујем мотиве из Девете симфоније са ритмовима Балкана. Осим у Немачкој дело је изведено у свим републикама Југославије, у Бразилу и Америци – каже Јелена Дабић, која је након студија у Новом Саду 2008. отишла на усавршавање у Минхен па у Берлин. – Потребно је бити веома продоран да би се дошло до

Култура

19.12.2019 у 20:00

Од топлог пријема до хладног растанка

Један од хиљаде руских емиграната који су дошли у Краљевину СХС након Октобарске револуције и допринели европеизацији наше престонице био је и Леонид Браиловски (1867–1937), син градоначелника Харкова, сликар и сценограф који је архитектуру дипломирао у Петрограду. Био је један од пет водећих руских сценографа, а од 1921. до 1924. главни сценограф Народног позоришта у Београду где је опремио 18 представа. Културни миље главног и других градова обележиле су и руске балерине и педагози Јелена Пољакова, Нина Кирсанова, Анатолиј Жуковски, руски сценографи Владимир Жедрински и Владимир Загородњук, у опери Ксенија Роговска Христић, Лиза Попова, Евгенија Ваљани, редитељ Јуриј Ракитин... На стваралаштво Браиловског подсетио је историчар уметности Никола Пиперски на међународној конференцији

Култура

16.12.2019 у 20:00

Судбине, прогони и успеси наших научника

Изузетни научници: лекар Раденко Станковић, биолог Јован Хаџи, теолог Милош Ердељан и инжењер Мирко Милић, остварили су значајан допринос у друштвеном и политичком животу Југославије и Србије. Као прилог проучавању српске интелектуалне елите у 20. веку, поводом 140 година српско-румунских дипломатских односа, са историчаром Драгомиром Бонџићем разговарамо о овим универзитетским професорима, Србима рођеним на просторима који данас припадају Републици Румунији. Раденко Станковић рођен је 1880. у селу Лесковица, у близини Беле Цркве, које данас припада округу Турну Северин у Румунији. Студирао је медицину у Будимпешти, Инсбруку и Бечу где је дипломирао 1903. До 1906. радио је у клиници Хермана Нотнагела у Бечу, под руководством Карла Ландштајнера, који је касније добио Нобелову награду за

Култура

31.10.2019 у 22:00

Чежња за духовним животом

У Америци постоји већа повезаност између православних цркава па се православље доживљава у његовој васељенској, универзалној димензији. А код нас се оно претежно дефинише кроз национално па онда хришћанско. Тај редослед је обрнут. Црква је прво хришћанска, православне провенијенције, а српска је сходно својој језичкој и културно-историјској традицији. Не може етницитет да је дефинише јер би онда изгубила смисао хришћанског, каже Милица Бакић Хејден, професор емеритус на Одељењу за религијске студије Универзитета у Питсбургу. Наша саговорница је дипломирала енглески језик у Београду, докторирала је на Универзитету у Чикагу на Одсеку за јужноазијске језике и цивилизације, предавала је религије и културе Индије и Балкана. Тренутно пише књигу о хиндуизму, а разговор почињемо о њеном

Магазин

30.10.2019 у 13:21

Дирнута сам пажњом Србије

У званичну посету Београду дошао је брачни пар Малруни – Брајан Малруни, некадашњи премијер Канаде и његова супруга Мила, рођена у Југославији као Милица Пивнички, која је с породицом у раном детињству емигрирала у Канаду. Током и након премијерског мандата, Малрунијеви су били и остали у жижи интересовања високих политичких и друштвених кругова од утицаја. У Министарству спољних послова министар Ивица Дачић је, уз присуство амбасадорке Канаде Кати Чабе, Мили уручио признање за хуманитарни рад „Витез светосавског пацифизма”. У току посете Малрунијеве је примито патријарх српски Иринеј, а Мила Малруни се обратила посланицима Одбора за дијаспору у Народној скупштини. Земља предака На Сајму књига представљена је књига „Милина земља предака ‒ породица Пивнички у историји

Претходна Следећа

Почетна / Мирјана Сретеновић

22.06.2026 у 14:40

Адвокати тврде да италијанске пресуде могу бити основ за поступке у Србији

22.06.2026 у 14:40

Црна Гора спремна и за арбитражу у споровима са Хрватском

22.06.2026 у 14:34

„Џејмс Веб” снимио масивно јато галаксија које доводи у питање космолошке моделе

22.06.2026 у 14:33

Представа „Моје позориште” Атељеа 212 награђена на фестивалу у Загребу

22.06.2026 у 14:32

Хитно упозорење РХМЗ-а за источну и југоисточну Србију због невремена

22.06.2026 у 14:31

Крај на Мундијалу за Шлотербека због повреде