Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Kultura

13.06.2019 u 20:00

Sa celom klasom na koncert u Kinu

Već izvesno vreme traju probe za „projekat godine”, kako flautista i profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu Ljubiša Jovanović naziva koncert koji će sa studentima iz svoje klase održati uskoro u Kini. Od 20. do 24. jula on i studenti, članovi ansambla „Flautino Lola klasik”, idu u Kinu, u Ćingdao, na najveći internacionalni festival flaute koji se organizuje svakih pet godina. Kao gosti dolaze i: Metju Difur, solo flautista Berlinske filharmonije, Andraš Adorjan, jedan od najvećih flautista našeg doba, muzičari iz SAD, Pariza, Berlinske filharmonije, profesori sa Džulijarda, sve same zvezde... – Mi otvaramo festival, naš koncert je prvi. Sviramo Bahovu „Umetnost fuge” u ponovo otkrivenom aranžmanu Ingeborg Bugarinović, ali i dela Enrika Josifa i Ivane Stefanović. Držaću i

Kultura

11.06.2019 u 19:00

Privremeno zatvoren Srpski kulturni centar u Pekingu

Uz zvuk gusli, među delima savremene likovne i primenjene umetnosti, krajem novembra prošle godine svečano je otvoren Srpski kulturni centar u Pekingu „Ivo Andrić”, a ovih dana već je privremeno obustavio rad jer nije završena kompletna papirologija u skladu sa procedurama NR Kine. – Akt o registraciji i dozvola za rad samog centra uredno su dobijeni pre otvaranja Kulturnog centra i time je deo formalnosti uspešno okončan, no ostao je deo koji se tiče razlika u poreskom sistemu koji se bitno razlikuje u odnosu na Republiku Srbiju. Naša ambasada u Pekingu sve vreme je bila angažovana u cilju povoljnog rešavanja pitanja statusnog i poreskog tretmana i poslovanja, ne samo ustanove, već i zaposlenih

Kultura

09.06.2019 u 14:06

Od glasnog bunta do svete tišine

Tišina u delu pesnika pojavljuje se kao tajna bića. Kada slušamo momenat do kojeg nas je dovelo ćutanje postavljamo distancu između sebe i saznanja. Bez te distance čovek živi u samodovoljnom svetu. O tome govori prevodilac Pavle Rak, dobitnik nagrade „Miloš N. Đurić” za prevod sa slovenačkog zbirke pesama „Tišina i druge pesme” Braneta Senegačnika, u izdanju Trećeg trga. ‒ Rimovana poezija danas se smatra anahronom. Ja mislim da je veoma živa. Poeziju definiše melodijska organizovanost. Danas u poeziji čitamo prozu.

Kultura

29.05.2019 u 20:00

Umetničko tržište danas je u velikom traganju

Dela najvećih imena jugoslovenske umetnosti iz kolekcije Aleksandra Ostojića predstavljena su na aktuelnoj izložbi u konzulatu Srbije u Njujorku. Posetioci mogu da razgledaju slike sledećih autora: Edo Murtić „Ispod mora”, Dado Đurić „Apstrakcija”, Milivoje Uzelac „Bonvivan”, Ljuba Popović „Pećine nesvesnog”, Mladen Josić „Žena u beloj svili”, Milo Milunović „Vaza s cvećem”, Milenko Šerban „Primorski pejzaž”, Stojan Aralica „Seoski sokak”, Mića Popović „Most na Seni”, Marko Čelebonović „Mala voćna piramida”, Ivan Meštrović „Udaljeni akordi”, Petar Dobrović „Pejzaž”, Mihajlo Petrov „Mljet”, Vlada Veličković „Impuls srca” i mnoga druga. Jugoslovenska kolekcija Aleksandra Ostojića broji 40 slika i 100 grafika. Ovaj filmski reditelj, koji je diplomirao u Beogradu u klasi Radoša Novakovića,

Kultura

20.05.2019 u 18:10

Pisci koji su išli dalje od zabave

Kako je bilo moguće da srpska drama koju je tokom 19. i 20. veka obeležila pojava dvojice izuzetnih komediografa, Jovana Sterije Popovića i Branislava Nušića, čak tridesetak godina – od Nušićeve smrti do pojave Aleksandra Popovića – nije oformila novog autora? Razlog, prema rečima pisca i dramaturga Radomira Putnika, može biti u ideologiji koja je osujećivala svaki pokušaj kritičkog preispitivanja stvarnosti ili istorijskim prilikama poput rata i stvaranje nove vlasti. Putnik je priredio „Antologiju savremene srpske komedije” u izdanju „Cepter buka”, čija je promocija večeras u „Madlenijanumu” u 19 časova. ‒ Komedija buja kada se učvrsti režim koji počiva na poštovanju sistema. Sve dok je društvo u previranju i nedoumici kuda i kako dalje da pođe, komediografi mogu da se bave marginalnim

Kultura

15.05.2019 u 12:00

Amerikanci pevaju srpsku azbuku

Studenti američkog univerziteta Karnegi Melon iz Pitsburga izvešće opersku predstavu „Svadba” Ane Sokolović i to na srpskom jeziku. Opera će biti izvedena u Atrijumu Narodnog muzeja večeras u 20 časova, a glavni organizator ovog događaja je pijanista i korepetitor Đorđe Nešić koji živi u Njujorku i predaje na ovom univerzitetu. Uloge tumače: Sofija Brnam Lemer, Tejlor Trojer, Ana Sofija Bojd, Elizabet Kamele, Emili Galager i Aleksandra Amroziak. Diriguje Višua Subaraman, rediteljka je Kristl Manić. Pre toga petnaestominutno delo „Petrov” baritona Ivana Plazačića, postdiplomca Karnegi Melona, na tekst Aleksa Tejlora izvešće Džozef Sendler, dok je za pratnju na klaviru zadužen Đorđe Nešić. Delo govori o ruskom vojniku koji je poslušao svoju savest i odbio da izvrši naredbu o aktiviranju

Kultura

06.05.2019 u 18:00

Budućnost antropologije je u proboju političkih barikada

Dva lepa priznanja sa drugog kontinenta stigla su na adresu Filozofskog fakulteta u Beogradu. Profesorka antropologije Vesna Vučinić Nešković dobila je Nagradu za poseban doprinos radu Međunarodne unije antropoloških i etnoloških nauka, čija je predsednica bila od 2014-2016. godine. Priznanje je nedavno svečano uručeno u Florijanapolisu, u Brazilu. A stigla je i Nagrada predsednika Američke antropološke asocijacije, uručena u San Hoseu, na njihovom godišnjem sastanku za rad na ujedinjenju globalne antropologije i formiranju Svetske antropološke unije. Međunarodna unija antropoloških i etnoloških nauka formirana je 1934. u Londonu, dok je Svetski savet nastao kao mreža antropoloških asocijacija 2004. u gradu Resife, u Brazilu. Savet ima onlajn časopis „Već viđeno” koji na jednom mestu

Kultura

05.05.2019 u 23:30

Porodice u vihoru rata

Ratne hronike često, i sasvim opravdano, veličaju dobijene bitke, podvige, osvojene tvrđave. Ređe čitamo o tome kako izgleda život onih koji su ostali iza te vojske: porodica, majke, žene i deca koji ih čekaju ili – ne dočekaju. Jedan takav dnevnik, na 400 strana, koji je od 1915. do 1918. vodila Natalija Aranđelović (1884–1951), upravo je objavio Istorijski arhiv Beograda. Natalija je rođena u porodici Bajalović, od majke Marije i oca Ljubomira, pešadijskog pukovnika i ađutanta kralja Milana Obrenovića. Njen muž Nikola Aranđelović (1876-1963), na početku Prvog svetskog rata bio je potpukovnik, komandir telegrafskog odeljenja treće armije, od 1916. pomoćnik šefa telegrafa u Vrhovnoj komandi, a posle rata redovni profesor na Vojnoj akademiji. Imali su petoro dece: Predraga, Miodraga,

Kultura

29.11.2018 u 15:19

„Roman o Londonu” na engleskom

Na Londonskom sajmu knjiga u martu 2020. godine biće predstavljen prevod na engleski jezik „Romana o Londonu” Miloša Crnjanskog, gotovo 50 godina nakon objavljivanja originala. Prevod je u potpunosti finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja RS i važi kao prioritetan projekat, a poveren je Vilu Firtu, Australijancu koji živi u Berlinu i prevodi literaturu s teritorije nekadašnje Jugoslavije. – Izdavač engleskog izdanja biće mala kuća iz Nju Orleansa (Dialogos), koja je već uspešno sarađivala s vašim ministarstvom pa uživa njegovo poverenje. Udruženje srpskih pisaca u inostranstvu ponudilo je da organizuje književno veče u prostorijama Ambasade Republike Srbije u Londonu za vreme londonskog sajma, a razgovaram s kustosom zbirke za jugoistočnu Evropu Britanske biblioteke o održavanju naučnog

Kultura

09.11.2018 u 20:00

Čovek bez sećanja je kao leptir koji živi jedan dan

Ukoliko ispravno shvatam srpski ustav, ćirilica ima sva prava i zato me je veoma iznenadilo kada je jedan srpski izdavač odbio da štampa moju knjigu na ćirilici i predložio da to ipak bude latinica. To me čudi i vređa zbog toga što je ćirilica i moje rođeno pismo – kaže za naš list gošća Beograda, nagrađivana ruska književnica Marija Semjonova, poznata po serijalima epske fantastike. Njenu tetralogiju o Vukodavu štampala je „Laguna”, a knjige „Valkira” i „Mač mrtvih” Prevodilačka radionica Rosić i Srpski sabor Dveri. – Znam da su Srbi uvek pisali ćirilicom i zato me ovo prevođenje „ispod žita” na latinicu navodi na čudne pomisli zašto bi to bilo tako. Da li Rusija mora da se odrekne ćirilice da bi bila deo sveta ili milijarda Kineza treba da se odrekne svog pisma. Sledeći korak

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Mirjana Sretenović