Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Култура

13.06.2019 у 20:00

Са целом класом на концерт у Кину

Већ извесно време трају пробе за „пројекат године”, како флаутиста и професор на Факултету музичке уметности у Београду Љубиша Јовановић назива концерт који ће са студентима из своје класе одржати ускоро у Кини. Од 20. до 24. јула он и студенти, чланови ансамбла „Флаутино Лола класик”, иду у Кину, у Ћингдао, на највећи интернационални фестивал флауте који се организује сваких пет година. Као гости долазе и: Метју Дифур, соло флаутиста Берлинске филхармоније, Андраш Адорјан, један од највећих флаутиста нашег доба, музичари из САД, Париза, Берлинске филхармоније, професори са Џулијарда, све саме звезде... – Ми отварамо фестивал, наш концерт је први. Свирамо Бахову „Уметност фуге” у поново откривеном аранжману Ингеборг Бугариновић, али и дела Енрика Јосифа и Иване Стефановић. Држаћу и

Култура

11.06.2019 у 19:00

Привремено затворен Српски културни центар у Пекингу

Уз звук гусли, међу делима савремене ликовне и примењене уметности, крајем новембра прошле године свечано је отворен Српски културни центар у Пекингу „Иво Андрић”, а ових дана већ је привремено обуставио рад јер није завршена комплетна папирологија у складу са процедурама НР Кине. – Акт о регистрацији и дозвола за рад самог центра уредно су добијени пре отварања Културног центра и тиме је део формалности успешно окончан, но остао је део који се тиче разлика у пореском систему који се битно разликује у односу на Републику Србију. Наша амбасада у Пекингу све време је била ангажована у циљу повољног решавања питања статусног и пореског третмана и пословања, не само установе, већ и запослених

Култура

09.06.2019 у 14:06

Од гласног бунта до свете тишине

Тишина у делу песника појављује се као тајна бића. Када слушамо моменат до којег нас је довело ћутање постављамо дистанцу између себе и сазнања. Без те дистанце човек живи у самодовољном свету. О томе говори преводилац Павле Рак, добитник награде „Милош Н. Ђурић” за превод са словеначког збирке песама „Тишина и друге песме” Бранета Сенегачника, у издању Трећег трга. ‒ Римована поезија данас се сматра анахроном. Ја мислим да је веома жива. Поезију дефинише мелодијска организованост. Данас у поезији читамо прозу.

Култура

29.05.2019 у 20:00

Уметничко тржиште данас је у великом трагању

Дела највећих имена југословенске уметности из колекције Александра Остојића представљена су на актуелној изложби у конзулату Србије у Њујорку. Посетиоци могу да разгледају слике следећих аутора: Едо Муртић „Испод мора”, Дадо Ђурић „Апстракција”, Миливоје Узелац „Бонвиван”, Љуба Поповић „Пећине несвесног”, Младен Јосић „Жена у белој свили”, Мило Милуновић „Ваза с цвећем”, Миленко Шербан „Приморски пејзаж”, Стојан Аралица „Сеоски сокак”, Мића Поповић „Мост на Сени”, Марко Челебоновић „Мала воћна пирамида”, Иван Мештровић „Удаљени акорди”, Петар Добровић „Пејзаж”, Михајло Петров „Мљет”, Влада Величковић „Импулс срца” и многа друга. Југословенска колекција Александра Остојића броји 40 слика и 100 графика. Овај филмски редитељ, који је дипломирао у Београду у класи Радоша Новаковића,

Култура

20.05.2019 у 18:10

Писци који су ишли даље од забаве

Како је било могуће да српска драма коју је током 19. и 20. века обележила појава двојице изузетних комедиографа, Јована Стерије Поповића и Бранислава Нушића, чак тридесетак година – од Нушићеве смрти до појаве Александра Поповића – није оформила новог аутора? Разлог, према речима писца и драматурга Радомира Путника, може бити у идеологији која је осујећивала сваки покушај критичког преиспитивања стварности или историјским приликама попут рата и стварање нове власти. Путник је приредио „Антологију савремене српске комедије” у издању „Цептер бука”, чија је промоција вечерас у „Мадленијануму” у 19 часова. ‒ Комедија буја када се учврсти режим који почива на поштовању система. Све док је друштво у превирању и недоумици куда и како даље да пође, комедиографи могу да се баве маргиналним

Култура

15.05.2019 у 12:00

Американци певају српску азбуку

Студенти америчког универзитета Карнеги Мелон из Питсбурга извешће оперску представу „Свадба” Ане Соколовић и то на српском језику. Опера ће бити изведена у Атријуму Народног музеја вечерас у 20 часова, а главни организатор овог догађаја је пијаниста и корепетитор Ђорђе Нешић који живи у Њујорку и предаје на овом универзитету. Улоге тумаче: Софија Брнам Лемер, Тејлор Тројер, Ана Софија Бојд, Елизабет Камеле, Емили Галагер и Александра Амрозиак. Диригује Вишуа Субараман, редитељка је Кристл Манић. Пре тога петнаестоминутно дело „Петров” баритона Ивана Плазачића, постдипломца Карнеги Мелона, на текст Алекса Тејлора извешће Џозеф Сендлер, док је за пратњу на клавиру задужен Ђорђе Нешић. Дело говори о руском војнику који је послушао своју савест и одбио да изврши наредбу о активирању

Култура

06.05.2019 у 18:00

Будућност антропологије је у пробоју политичких барикада

Два лепа признања са другог континента стигла су на адресу Филозофског факултета у Београду. Професорка антропологије Весна Вучинић Нешковић добила је Награду за посебан допринос раду Међународне уније антрополошких и етнолошких наука, чија је председница била од 2014-2016. године. Признање је недавно свечано уручено у Флоријанаполису, у Бразилу. А стигла је и Награда председника Америчке антрополошке асоцијације, уручена у Сан Хосеу, на њиховом годишњем састанку за рад на уједињењу глобалне антропологије и формирању Светске антрополошке уније. Међународна унија антрополошких и етнолошких наука формирана је 1934. у Лондону, док је Светски савет настао као мрежа антрополошких асоцијација 2004. у граду Ресифе, у Бразилу. Савет има онлајн часопис „Већ виђено” који на једном месту окупља

Култура

05.05.2019 у 23:30

Породице у вихору рата

Ратне хронике често, и сасвим оправдано, величају добијене битке, подвиге, освојене тврђаве. Ређе читамо о томе како изгледа живот оних који су остали иза те војске: породица, мајке, жене и деца који их чекају или – не дочекају. Један такав дневник, на 400 страна, који је од 1915. до 1918. водила Наталија Аранђеловић (1884–1951), управо је објавио Историјски архив Београда. Наталија је рођена у породици Бајаловић, од мајке Марије и оца Љубомира, пешадијског пуковника и ађутанта краља Милана Обреновића. Њен муж Никола Аранђеловић (1876-1963), на почетку Првог светског рата био је потпуковник, командир телеграфског одељења треће армије, од 1916. помоћник шефа телеграфа у Врховној команди, а после рата редовни професор на Војној академији. Имали су петоро деце: Предрага, Миодрага, Јована,

Култура

29.11.2018 у 15:19

„Роман о Лондону” на енглеском

На Лондонском сајму књига у марту 2020. године биће представљен превод на енглески језик „Романа о Лондону” Милоша Црњанског, готово 50 година након објављивања оригинала. Превод је у потпуности финансирало Министарство културе и информисања РС и важи као приоритетан пројекат, а поверен је Вилу Фирту, Аустралијанцу који живи у Берлину и преводи литературу с територије некадашње Југославије. – Издавач енглеског издања биће мала кућа из Њу Орлеанса (Dialogos), која је већ успешно сарађивала с вашим министарством па ужива његово поверење. Удружење српских писаца у иностранству понудило је да организује књижевно вече у просторијама Амбасаде Републике Србије у Лондону зa време лондонског сајма, а разговарам с кустосом збирке за југоисточну Европу Британске библиотеке о одржавању научног

Култура

09.11.2018 у 20:00

Човек без сећања је као лептир који живи један дан

Уколико исправно схватам српски устав, ћирилица има сва права и зато ме је веома изненадило када је један српски издавач одбио да штампа моју књигу на ћирилици и предложио да то ипак буде латиница. То ме чуди и вређа због тога што је ћирилица и моје рођено писмо – каже за наш лист гошћа Београда, награђивана руска књижевница Марија Семјонова, позната по серијалима епске фантастике. Њену тетралогију о Вукодаву штампала је „Лагуна”, а књиге „Валкира” и „Мач мртвих” Преводилачка радионица Росић и Српски сабор Двери. – Знам да су Срби увек писали ћирилицом и зато ме ово превођење „испод жита” на латиницу наводи на чудне помисли зашто би то било тако. Да ли Русија мора да се одрекне ћирилице да би била део света или милијарда Кинеза треба да се одрекне свог писма. Следећи корак биће:

Претходна Следећа

Почетна / Мирјана Сретеновић

22.06.2026 у 17:48

Влада Чешке искључила председника из делегације за самит НАТО-а

22.06.2026 у 17:46

Хитно упозорење за Лазаревац и Љиг: интензивни пљускови са грмљавином

22.06.2026 у 17:38

Тенисерка Маркета Вондрушова суспендована на четири године - одбила антидопинг тест

22.06.2026 у 17:30

Ројтерс: становници Газе немају воду, море загађено отпадом

22.06.2026 у 17:30

Десет погинулих и 48 повређених у последња 24 часа у Украјини

22.06.2026 у 17:24

Млади спремни да раде за природу, у акцији учествовала и министарка Павков