Привремено затворен Српски културни центар у Пекингу

Уз звук гусли, међу делима савремене ликовне и примењене уметности, крајем новембра прошле године свечано је отворен Српски културни центар у Пекингу „Иво Андрић”, а ових дана већ је привремено обуставио рад јер није завршена комплетна папирологија у складу са процедурама НР Кине.

– Акт о регистрацији и дозвола за рад самог центра уредно су добијени пре отварања Културног центра и тиме је део формалности успешно окончан, но остао је део који се тиче разлика у пореском систему који се битно разликује у односу на Републику Србију. Наша амбасада у Пекингу све време је била ангажована у циљу повољног решавања питања статусног и пореског третмана и пословања, не само установе, већ и запослених – кажу за „Политику” у Министарству културе РС.

Из Министарства спољних послова Србије истичу да су настале тешкоће резултат различитих прописа и статуса који Културни центар Србије у Пекингу има у Србији и НР Кини.

– Наиме, споразум између влада Србије и Кине о обостраном оснивању културних центара предвиђа да се они оснивају и делују у складу са прописима државе пријема. Ово практично подразумева да Културни центар Србије у Пекингу (и директор центра), према тумачењу кинеске стране, делује као кинеско правно лице (практично кинеска „фирма”), док се по нашем закону културни центар сматра јавном организацијом која делује у оквиру буџетског система Републике Србије – саопштило је наше Министарство спољних послова.

Стога је, кажу, потребно решити питања статусног и пореског третмана и пословања – не само културног центра као установе, односно правног лица, већ и статуса лица која су тамо запослена.

Због различитих законских прописа појавио се и технички проблем са садржајем печата који Културни центар Србије користи у пословању, јер наш закон дефинише да печат мора бити искључиво на српском језику и ћириличном писму (не може бити на страном језику и писму), док кинески закон прописује обавезу да печат мора бити искључиво на кинеском језику и са прописаним симболима.

Због свега наведеног Министарство спољних послова и Министарство културе иницирали су са кинеском страном консултације како би се решиле тешкоће у функционисању Културног центра Србије у Пекингу.

– Опредељење Србије је да Културни центар у Пекингу профункционише у пуном капацитету у што краћем року, те да допринесе даљем јачању веза Србије и Кине – наводе у МСП.

Из Министарства културе подсећају да је након отварања, у простору Културног центра „Иво Андрић”, од новембра 2018. до априла ове године, приређено више различитих програма као што су: књижевне трибине, сусрети студената славистике, филмске пројекција, две велике изложбе...

Подсећају и да је Министарство спољних послова, према Закону о спољним пословима, задужено „за покретање поступка отварања и координације активности вођења преговора и закључивања међународних уговора о оснивању и раду културних центара Републике Србије у иностранству”, док је Министарство културе надлежно да прати и усмерава делатност културних центара Србије у иностранству и бави се програмском делатношћу.

Министарство културе очекује да ће центар „Иво Андрић” до јесени наставити са редовним активностима јер је „овде реч искључиво о административно-техничкој препреци и решењу”. С обзиром на најаву скорог отварања Културног центра НР Кине у Београду, наше министарство верује да ће кинеска страна врло брзо понудити решења за превазилажење административних препрека.

Културни центар Србије „Иво Андрић” у Пекингу отворен је 29. новембра 2018. у престижном пекиншком уметничком дистрикту „798” поставком „Путовање кроз савремену српску уметност” која се већ налазила у НР Кини, након представљања у Музеју модерне уметности у Шангају, а у селекцији кустоса Галерије Дрина из Београда. Други део ове изложбе је и даље постављен у Културном центру Србије у Пекингу.

Кинески министар културе Луо Шуганга на отварању центра је постигао договор са министром Владаном Вукосављевићем о размени изложби у области нематеријалног културног наслеђа, као и помоћи кинеских експерата у дигитализацији културног наслеђа. Намера је, рекао је тада Вукосављевић, да се у наредном периоду оснује и школа српског језика и афирмишу превођење српске књижевности, кинематографија, музика и друге уметничке гране.