U našoj kući uvek se pevalo

Inspirišu me veliki ciljevi – kaže mladi bas Sava Vemić (32) koji uspešno gradi internacionalnu karijeru. Nakon studiranja u klasi Nikole Mijailovića, Vemić je od 2014. do 2017. boravio u operskom studiju Metropoliten opere gde je učio od poznatog maestra Džejmsa Livajna, Dimitrija Kavrakosa, Renate Skoto i mnogih drugih pevača.

Pevao je ulogu visokog sveštenika u operi „Nabuko” u Metropolitenu pod vođstvom Livajna. U Karnegi holu nastupao je u Mocartovoj Krunidbenoj misi, u Nacionalnom teatru Gvatemale gostovao je u operi „Rigoleto”, u Tel Avivu u „Otmici iz Saraja”.

Osvojio je prvu nagradu na takmičenju „Gerda Lisner” u Njujorku, drugu na takmičenju „Loren L. Zahari” u Los Anđelesu; bio je finalista „Belvedere” takmičenja u Moskvi. Debitovao je preksinoć u Narodnom pozorištu u „Aidi” ulogom Ramfisa, uz maestra Čobanova iz Bugarske.

– Ljudi u Njujorku dva puta brže hodaju na ulici nego u drugim gradovima. Uleteo sam u tu brzinu i mislim da sam se dobro snašao. Spremaću najveće role prvo u manjim operskim teatrima. Kada postanete poznati kao Željko Lučić, David Bižić, Zoran Todorović, onda možete i da birate uloge – kaže Sava Vemić koji je, pored pet sati pevanja dnevno, u Njujorku imao časove glume, dikcije, stranih jezika i fitnesa.

– Livajn je govorio: „Volim muziku zato što od onoga trenutka kad počne i kad se završi ništa drugo ne postoji na ovom svetu”. To je velika istina – dodaje naš sagovornik.

– U „Metropoliten” dolaze i biznismeni i studenti. Cena karte varira od 400 do 11 dolara za stajanje. Na nekom od koncerata jedan ekonomista je zaspao od umora. Znači da mu je muzika prijala i opustio se – kaže bas kojeg zastupa „Hilbert Artist Management” u Cirihu.

U septembru će Vemić pevati u „Čarobnoj fruli” u Bad Lauhštetu u Nemačkoj. Sledeće godine nastupa u Pariskoj operi (Don Karlos, Adrijana Lekuvrer, Rigoleto) sa Željkom Lučićem, Sofijom Petrović i Anom Netrepko, a potom i u Bostonu („Aida”). I u sezoni 2020–2021. zakazan  mu je nastup u Bostonu, zatim u Njujorku...

– Imam poziv da postanem član ansambla Ženevske opere. Videću kakve će uloge biti u ponudi – ističe naš sagovornik.

Sava Vemić pevao je i u Tokijskoj operi, u Tel Avivu, na Havajima. Za velika inostrana imena sa kojima je sarađivao kaže: „Svi su ljudi od krvi i mesa i svako se trudi da uradi posao što bolje može. Ja uživam u svom poslu. Kad su naši pevači već uspeli u ovoj profesiji, znači da je izvodljivo. Stvar je izbora hoće li čovek da se posveti...”

– Pre mesec dana u Pariskoj operi njihov bas je u 22.45 slomio nogu i kasting direktor me je zvao 30 minuta posle ponoći da ga sutra zamenim. Znao sam da mogu to glasovno, samo je trebalo da naučim ulogu – priča nam i o nepredviđenim, stresnim situacijama.

Vemić je gostovao na festivalima u Provansi i Verbijeu gde je dirigovao čuveni Valerij Gergijev. U Sevilji je pevao u operi Viktora Ulmana koju je autor napisao 1943. u logoru. Imao je ulogu Smrti koja govori: „Dosta mi je Drugog svetskog rata, brzog umiranja i doba u kojem nema ni starog dobrog sahranjivanja...”

– Učenjem novog repertoara znanje se potvrđuje i testira. Ne verujem da ću iskustvom da izgubim žar, mada kažu da ambicija malo splasne s vremenom. Mogu da se usudim sve da otpevam. Znam da će nekome ovo zvučati i kao prehrabra izjava.

Sava Vemić je trenirao košarku i to je bio njegov dečački san. U Njujorku je uzeo učešće u košarkaškoj humanitarnoj akciji „Trojka iz bloka” i osvojio je treće mesto. Prvo je pripalo Nemanji, bratu Nikole Jokića.

Nesuđeni košarkaš godinama je u detinjstvu slušao kako u susednoj sobi sestra Ana svira violinu i ona ga je savetovala da bi bila šteta da ne školuje tako lep glas. Kada je završio studije farmacije upisao je solo pevanje, a Ana je nakon studija muzike završila i farmaciju.

– Lekovi pomažu ali i muzika zna da leči. Ugledao sam se na svoju sestru, kaže Vemić.

Ana Vemić bila je prva violina u Gudačima Svetog Đorđa, a potom je doktorirala na farmaceutskom fakultetu i danas radi u toj struci.

– U našoj kući uvek se pevalo. Kad dođu gosti imali smo muzički performans. Mama svira harmoniku, mi pevamo. Tata je pisao poeziju, onako za sebe, i za mamu – kaže Sava Vemić koji je sa horom „Krsmanac” u mladosti išao na velike turneje u Rio de Žaneiro, Buenos Ajres, Ohrid...

– Zaljubio sam se u horsko jedinstvo zvuka. Takvo iskustvo je neponovljivo jer nikada više sa 30 prijatelja neću otići na neko putovanje – dodaje naš sagovornik.

Učestvovao je i u zanimljivom ruskom TV programu za mlade operske pevače nalik emisiji „Ja imam talenat”. U Izraelu je izveo „Veruj da te ljubim” Isidora Bajića, a srpsku muziku, između ostalog, priprema za resital u Srpskom kulturnom centru u Parizu.

„Biti hrabar, voleti, i onda je sve moguće”, poručuje na kraju ovaj naš mladi uspešni pevač.