Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

Kultura

13.07.2016 u 20:04

Zna se da se u Jasenovcu dogodio genocid

Andrićgrad – „Nikada u životu nisam planirao da budem istoričar holokausta i da 365 dana proučavam gasne komore i načine umiranja. Nisam tako zamišljao život, ali prihvatio sam taj posao kao svoju misiju” – kaže u razgovoru za „Politiku” prof. dr Gideon Grajf, glavni istoričar na Institutu za holokaust Šem Olam u Izraelu i za obrazovne projekte o holokaustu u Majamiju, inače ekspert za Aušvic. Profesor Grajf je prvi put posetio Beograd, a potom i Andrićgrad gde je zajedno sa istoričarima iz sveta ovih dana održao više predavanja o holokaustu. Ukazao je da je evidentno da je danas najvažnije dobiti rat protiv revizionizma, jer smo svedoci da se vodi intenzivan rat sećanja.

Kultura

12.07.2016 u 19:05

Pakao holokausta na izložbi u Njujorku

Andrićgrad – U Njujorku će krajem januara sledeće godine biti otvorena izložba posvećena žrtvama jasenovačkog logora, u organizaciji njujorškog Instituta za istraživanje Jasenovca, Instituta za obrazovanje, dokumentovanje i istraživanje o holokaustu – Šem Olam u Tel Avivu, i Odeljenja za istoriju Andrić instituta, najavljeno je prilikom posete trojice poznatih svetskih istoričara koji su se sreli sa rediteljem Emirom Kusturicom u Beogradu. Kusturica, koji će otvoriti izložbu, razgovarao je sa Berijem Litučijem, profesorom evropske, američke i svetske istorije na univerzitetu Medgar Evers u Bruklinu, prof. dr Gideonom Grajfom, ekspertom za holokaust iz Tel Aviva i istoričarom Knutom Fluvik Toresenom iz Norveške. Na izložbi, koja bi trebalo da gostuje u Oslu i Tel Avivu, biće

Kultura

07.07.2016 u 08:14

Kim Il Sung mi je pregledao grlo

Kako bi iznenadili Vladimira Kranjčevića za njegov 80. rođendan, Nišlije su nedavno priredile knjigu o životu i radu ovog hrvatskog dirigenta. Na Internacionalnim horskim svečanostima u tom gradu nastupili su akademski hor „Ivan Goran Kovačić” i niški simfonijski orkestar, uz maestra koji kaže da od srca zahvaljuje na tom više nego dirljivom gestu, „senzacionalnoj Radmili Bakočević”, kao i autorima knjige Sonji Marinković i Nebojši Todoroviću. Sutra u 20 časova Kranjčević je već gost na Danima orgulja u Beogradu, gde će sa simfonijskim orkestrom i horom RTS-a izvesti kantate Britna i Rekvijem Forea. Biće to njegov oproštajni koncert sa Beogradom gde je osamdesetih godina bio šef-dirigent ansambala Radio-televizije Beograd. – Imaću u Zagrebu još šest koncerata i to je sve. Sa horom

Kultura

30.06.2016 u 19:11

Hristićev „Suton” na Bemusu

Na ovogodišnjem 48. Bemusu, 22. oktobra biće izvedena jednočina opera Stevana Hristića „Suton”, u produkciji Opere i teatra „Madlenijanum”, najavio je autorski tim ove predstave. Dirigentkinja je Vesna Šouc, a režiju komada potpisuje Nebojša Bradić. Prof. dr Branka Radović, direktorka Opere i teatra „Madlenijanum”, naglasila je da su zahvaljujući Muzikološkom društvu Srbije izvršeni prepis i redakcija prepisa partiture ove opere. – „Suton” je kamerna opera, bez hora. Napisana je 1923, a izvedena 1925. godine. Autor je tokom 1953. i 1954. dopisao baletski čin od kojeg smo svih ovih godina imali samo snimak svite iz baleta na traci u Radio Beogradu. Kako je u Narodnom pozorištu opera izvedena poslednji put 1954. godine, od tada se misteriozno izgubila partitura baletskog čina,

Kultura

28.06.2016 u 11:05

Obama dizajnom ponudio ljudima nadu

Svi kandidati za američkog predsednika svoje ideje su predstavili putem grafičkog dizajna. Obama je imao slovo O i u njemu pojednostavljeni pejzaž, koji je predstavljao horizont. To je bilo veoma uspešno rešenje i ljudima je ulivalo nadu – kaže za naš list Zvezdana Stojmirović, koja je nedavno u SKC-u na Novom Beogradu održala predavanje o grafičkom dizajnu. Završila je slikarstvo u Njujorku i master iz grafičkog dizajna u Baltimoru, gde danas predaje na akademiji MICA. Sa Helen Armstrong napisala je knjigu „Učestvuj! Raditi dizajn sa korisničkim sadržajem”. Rođena je u Pekingu, živela u Sudanu, a od 1984. nastanjena je u SAD. – Džeb Buš je koristio samo ime i uzvičnik „Džeb!”, zato što nije hteo asocijaciju na tatu ili brata Buša, ali taj znak nije imao produbljenost niti sliku budućnosti kao

Kultura

20.06.2016 u 23:28

Ljubav protiv mržnje i rata

Ambasador Švajcarske Žan-Danijel Ruh bio je domaćin performansa „Ljubav” koji je umetnica Marta Jovanović izvela u bašti njegove rezidencije na Senjaku. Goste je pozdravio i nekadašnji ambasador Benoa Žuno. On je 1993. osmislio baštu rezidencije, kao spomenik mira nasuprot ratu vođenom u našoj zemlji. U performansu, Marta Jovanović u dugoj beloj haljini stajala je na visokom postamentu. Publika je prstima iz kofe uzimala svinjska srca i bacala ih u pravcu umetnice. Za razliku od većine, jedan mladić pokušao je da joj pokloni buket, ali je Marta to odbila. Devojka iz publike bila je upornija – 15 minuta držala je ružu i uspela da joj uruči cvet. Iz publike se čulo: „Ide stopama Marine Abramović”, „Prijateljstvo je trajnije od ljubavi”, ali i „’Ajmo kući”. Benoa Žuno rekao je da je

Kultura

20.06.2016 u 12:00

Tajne zašivene u haljini

U bašti švajcarske rezidencije na Senjaku, koju je kao spomenik mira na jugoslovenske ratove 1993. izgradio tadašnji ambasador Švajcarske Benoa Žuno, večeras u 19. 30 časova umetnica Marta Jovanović izvešće svoj performans „Ljubav”. Politički i istorijski aspekt, kao i lična ljubavna priča umetnice, koja opstaje od ljubavi do mržnje, srž su ovog performansa koji poziva na razmišljanje o binarnosti u našim životima. – Ambasador Žan Danijel Ruh i njegov tim organizuju izložbe i želeli su da predstave moj rad. Bašta je napravljena kao legat lepote i kontrast ratu koji se ovde dešavao, a ja postavljam pitanje šta je rat u odnosu na mir. Iskusila sam strašan obrt najveće ljubavi u najveću mržnju, i ta lična priča dobiće večeras univerzalnije značenje – kaže za naš list Marta

Teme nedelje.

20.06.2016 u 08:30

Gde postoji rat sećanja, nema istinskog pomirenja

Istorija umetnosti i nauka o baštini beleže slučajeve brisanja iz pamćenja i posthumnog uklanjanja i uništavanja spomenika državnih neprijatelja. Ali, isto tako, čuvaju i sećanje na dela koja prikazuju dostojanstvenog protivnika ili njegovu herojsku smrt. Kakav će se pristup primeniti zavisilo je, kaže dr Milica Božić Marojević, saradnica Centra za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i autorka knjige „(Ne)željeno nasleđe u prostorima pamćenja – slobodne zone bolnih uspomena” (izdanje fakulteta), od aktuelnih političkih okolnosti, interesa i šire društvene poruke koju je osoba na vlasti, kao njen protagonista, želela da pošalje. – Podizanje spomenika dr Zoranu Đinđiću prati taj obrazac. Međutim, ono što je ovde, ipak, neobično jeste činjenica da je aktuelna vlast, pre nego što

Kultura

16.06.2016 u 19:00

Na Vračaru se kuća na kuću penje

Profesorka Mirjana Prošić Dvornić od 2000. godine predaje kulturnu antropologiju na Nortvud univerzitetu u Midlandu, u Mičigenu. Direktorka je i kustos univerzitetske galerije, a osim istraživanja moderne arhitekture ovog američkog grada, bavi se fenomenom globalizacije. Do odlaska u SAD (1995), predavala je na Filozofskom fakultetu, a pre nekoliko godina njenu monografiju o odevanju u Beogradu objavili su „Stubovi kulture”.

Kultura

04.06.2016 u 10:03

Biblioteke dobile Mirine memoare, ali ne i Isusove memoare

Kao i svake godine kada Komisija Ministarstva kulture predloži spisak knjiga za otkup bibliotekama u Srbiji, i ovog puta nije izostala reakcija javnosti. Kada je prošlogodišnja komisija obznanila da su se na spisku dela za otkup našle knjige Suzane Mančić, Lotara Mateusa i Mateje Kežmana, kulturna čaršija se digla na noge, a pre dva dana polemika je nastala oko memoara Mirjane Marković „Bilo je to ovako”, koji su podržani na konkursu. Glas su podigli i veliki izdavači, jer im nisu otkupljeni neki od predloženih naslova. „Laguna” je na primer reagovala jer nisu odabrana neka njena dela prevodne književnosti. Primetno je i da na spisku nema knjiga tiražnih spisateljica poput Vesne Dedić ili Jelene Bačić Alimpić. Profesor na Filološkom fakultetu Veljko Brborić, kao član komisije

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Mirjana Sretenović