Четвртак, 25.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.95	103.57	103.26
	126.99	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Култура

13.07.2016 у 20:04

Зна се да се у Јасеновцу догодио геноцид

Андрићград – „Никада у животу нисам планирао да будем историчар холокауста и да 365 дана проучавам гасне коморе и начине умирања. Нисам тако замишљао живот, али прихватио сам тај посао као своју мисију” – каже у разговору за „Политику” проф. др Гидеон Грајф, главни историчар на Институту за холокауст Шем Олам у Израелу и за образовне пројекте о холокаусту у Мајамију, иначе експерт за Аушвиц. Професор Грајф је први пут посетио Београд, а потом и Андрићград где је заједно са историчарима из света ових дана одржао више предавања о холокаусту. Указао је да је евидентно да је данас најважније добити рат против ревизионизма, јер смо сведоци да се води интензиван рат сећања.

Култура

12.07.2016 у 19:05

Пакао холокауста на изложби у Њујорку

Андрићград – У Њујорку ће крајем јануара следеће године бити отворена изложба посвећена жртвама јасеновачког логора, у организацији њујоршког Института за истраживање Јасеновца, Института за образовање, документовање и истраживање о холокаусту – Шем Олам у Тел Авиву, и Одељења за историју Андрић института, најављено је приликом посете тројице познатих светских историчара који су се срели са редитељем Емиром Кустурицом у Београду. Кустурица, који ће отворити изложбу, разговарао је са Беријем Литучијем, професором европске, америчке и светске историје на универзитету Медгар Еверс у Бруклину, проф. др Гидеоном Грајфом, експертом за холокауст из Тел Авива и историчаром Кнутом Флувик Торесеном из Норвешке. На изложби, која би требало да гостује у Ослу и Тел Авиву, биће представљени панои

Култура

07.07.2016 у 08:14

Ким Ил Сунг ми је прегледао грло

Како би изненадили Владимира Крањчевића за његов 80. рођендан, Нишлије су недавно приредиле књигу о животу и раду овог хрватског диригента. На Интернационалним хорским свечаностима у том граду наступили су академски хор „Иван Горан Ковачић” и нишки симфонијски оркестар, уз маестра који каже да од срца захваљује на том више него дирљивом гесту, „сензационалној Радмили Бакочевић”, као и ауторима књиге Соњи Маринковић и Небојши Тодоровићу. Сутра у 20 часова Крањчевић је већ гост на Данима оргуља у Београду, где ће са симфонијским оркестром и хором РТС-а извести кантате Бритна и Реквијем Фореа. Биће то његов опроштајни концерт са Београдом где је осамдесетих година био шеф-диригент ансамбала Радио-телевизије Београд. – Имаћу у Загребу још шест концерата и то је све. Са хором „Иван Горан

Култура

30.06.2016 у 19:11

Христићев „Сутон” на Бемусу

На овогодишњем 48. Бемусу, 22. октобра биће изведена једночина опера Стевана Христића „Сутон”, у продукцији Опере и театра „Мадленијанум”, најавио је ауторски тим ове представе. Диригенткиња је Весна Шоуц, а режију комада потписује Небојша Брадић. Проф. др Бранка Радовић, директорка Опере и театра „Мадленијанум”, нагласила је да су захваљујући Музиколошком друштву Србије извршени препис и редакција преписа партитуре ове опере. – „Сутон” је камерна опера, без хора. Написана је 1923, а изведена 1925. године. Аутор је током 1953. и 1954. дописао балетски чин од којег смо свих ових година имали само снимак свите из балета на траци у Радио Београду. Како је у Народном позоришту опера изведена последњи пут 1954. године, од тада се мистериозно изгубила партитура балетског чина, тако

Култура

28.06.2016 у 11:05

Обама дизајном понудио људима наду

Сви кандидати за америчког председника своје идеје су представили путем графичког дизајна. Обама је имао слово О и у њему поједностављени пејзаж, који је представљао хоризонт. То је било веома успешно решење и људима је уливало наду – каже за наш лист Звездана Стојмировић, која је недавно у СКЦ-у на Новом Београду одржала предавање о графичком дизајну. Завршила је сликарство у Њујорку и мастер из графичког дизајна у Балтимору, где данас предаје на академији MICA. Са Хелен Армстронг написала је књигу „Учествуј! Радити дизајн са корисничким садржајем”. Рођена је у Пекингу, живела у Судану, а од 1984. настањена је у САД. – Џеб Буш је користио само име и узвичник „Џеб!”, зато што није хтео асоцијацију на тату или брата Буша, али тај знак није имао продубљеност нити слику будућности као

Култура

20.06.2016 у 23:28

Љубав против мржње и рата

Амбасадор Швајцарске Жан-Данијел Рух био је домаћин перформанса „Љубав” који је уметница Марта Јовановић извела у башти његове резиденције на Сењаку. Госте је поздравио и некадашњи амбасадор Беноа Жуно. Он је 1993. осмислио башту резиденције, као споменик мира насупрот рату вођеном у нашој земљи. У перформансу, Марта Јовановић у дугој белој хаљини стајала је на високом постаменту. Публика је прстима из кофе узимала свињска срца и бацала их у правцу уметнице. За разлику од већине, један младић покушао је да јој поклони букет, али је Марта то одбила. Девојка из публике била је упорнија – 15 минута држала је ружу и успела да јој уручи цвет. Из публике се чуло: „Иде стопама Марине Абрамовић”, „Пријатељство је трајније од љубави”, али и „’Ајмо кући”. Беноа Жуно рекао је да је

Култура

20.06.2016 у 12:00

Тајне зашивене у хаљини

У башти швајцарске резиденције на Сењаку, коју је као споменик мира на југословенске ратове 1993. изградио тадашњи амбасадор Швајцарске Беноа Жуно, вечерас у 19. 30 часова уметница Марта Јовановић извешће свој перформанс „Љубав”. Политички и историјски аспект, као и лична љубавна прича уметнице, која опстаје од љубави до мржње, срж су овог перформанса који позива на размишљање о бинарности у нашим животима. – Амбасадор Жан Данијел Рух и његов тим организују изложбе и желели су да представе мој рад. Башта је направљена као легат лепоте и контраст рату који се овде дешавао, а ја постављам питање шта је рат у односу на мир. Искусила сам страшан обрт највеће љубави у највећу мржњу, и та лична прича добиће вечерас универзалније значење – каже за наш лист Марта Јовановић која је

Теме недеље.

20.06.2016 у 08:30

Где постоји рат сећања, нема истинског помирења

Историја уметности и наука о баштини бележе случајеве брисања из памћења и постхумног уклањања и уништавања споменика државних непријатеља. Али, исто тако, чувају и сећање на дела која приказују достојанственог противника или његову херојску смрт. Какав ће се приступ применити зависило је, каже др Милица Божић Маројевић, сарадница Центра за музеологију и херитологију Филозофског факултета у Београду и ауторка књиге „(Не)жељено наслеђе у просторима памћења – слободне зоне болних успомена” (издање факултета), од актуелних политичких околности, интереса и шире друштвене поруке коју је особа на власти, као њен протагониста, желела да пошаље. – Подизање споменика др Зорану Ђинђићу прати тај образац. Међутим, оно што је овде, ипак, необично јесте чињеница да је актуелна власт, пре него што

Култура

16.06.2016 у 19:00

На Врачару се кућа на кућу пење

Професорка Мирјана Прошић Дворнић од 2000. године предаје културну антропологију на Нортвуд универзитету у Мидланду, у Мичигену. Директорка је и кустос универзитетске галерије, а осим истраживања модерне архитектуре овог америчког града, бави се феноменом глобализације. До одласка у САД (1995), предавала је на Филозофском факултету, а пре неколико година њену монографију о одевању у Београду објавили су „Стубови културе”.

Култура

04.06.2016 у 10:03

Библиотеке добиле Мирине мемоаре, али не и Исусове мемоаре

Као и сваке године када Комисија Министарства културе предложи списак књига за откуп библиотекама у Србији, и овог пута није изостала реакција јавности. Када је прошлогодишња комисија обзнанила да су се на списку дела за откуп нашле књиге Сузане Манчић, Лотара Матеуса и Матеје Кежмана, културна чаршија се дигла на ноге, а пре два дана полемика је настала око мемоара Мирјане Марковић „Било је то овако”, који су подржани на конкурсу. Глас су подигли и велики издавачи, јер им нису откупљени неки од предложених наслова. „Лагуна” је на пример реаговала јер нису одабрана нека њена дела преводне књижевности. Приметно је и да на списку нема књига тиражних списатељица попут Весне Дедић или Јелене Бачић Алимпић. Професор на Филолошком факултету Вељко Брборић, као члан комисије

Претходна Следећа

Почетна / Мирјана Сретеновић

25.06.2026 у 02:40

Бразил убедљив против Шкотске за прво место

25.06.2026 у 02:22

Лавров: САД желе да купе европски део „Северног тока“

25.06.2026 у 01:59

Топло, температуре до 35 степени

25.06.2026 у 01:48

Пожар у дата центру у Њу Делхију, клијенти страхују за податке

25.06.2026 у 01:24

Урушила се литица код плаже Бијариц, пронађено тело жене

25.06.2026 у 01:08

Око 90 оваца погинуло од удара грома у планини код Крашјег Врха