Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Društvo

06.08.2020 u 20:20

Šajkača se nikome ne skida

Guča – Kad bi iz Berlina doleteo na Sabor u Guču, a to je bivalo svakog avgusta, Milutin Davinić (1955) metne šajkaču. U torbi ponese razne: staru od zelene čoje, do bele od pamuka ili kepera. I, kroz varošicu ne ide bez kape srpskog naroda. – Volim što se šajkača nikome ne skida – kazao je jednom za „Politiku” Davinić, rođen podno Jelice a poslom i adresom vezan za Nemačku. Ovog četvrtka u dragačevskoj varošici neće biti ni šajkača ni truba, nema otvaranja ni uvoda u višednevno slavlje, muziku koja se razleže brdima. Virus koji je zarobio vaseljenu odložio je najveći narodni skup u Srbiji ali će, bože zdravlja, nova prilika da se ukaže već sledećeg avgusta, pošto je 60. sabor otkazan. Dragačevski sabor trubača jeste praznik muzike, veselja i života, ali i neponovljiva

Društvo

28.07.2020 u 20:20

Sušna i tužna godina za trubače

Guča – U doba kad je trebalo da sviraju čočeke i kola na veseljima, mnogi trubači sa srpskoga juga sede sa suprugama i maštaju kako da prehrane brojnu čeljad. – Zbog virusa nema svirke, nema posla, nema para, nema čega nema – kaže za „Politiku” Bojan Ristić, kapelnik iz Vladičinog Hana, dvostruki pobednik sabora u Guči sa svojim orkestrom. On je jedan od pokretača predloga kako da se u ovoj teškoj i za trubače sušnoj godini pomogne muzičarima sa srpskoga juga i tu molbu dostavio je upravi sabora, začetog 1961. godine, koji se ovog leta prvi put od tada neće održati zbog epidemije. Predsednik opštine Lučani i Saborskog odbora, Milivoje Dolović, prosledio je trubačku molbu ministru kulture i informisanja Vladanu Vukosavljeviću, navodeći: „Opštini Lučani sa apelom za materijalnu

Društvo

18.07.2020 u 14:00

Dvoje zaboravljenih.

Čačak – Bilo je to na početku Velikoga rata, 1914. Kada voz pisnu i krete se iz stanice, oni zadrhtaše oboje. Još nekoliko trenutaka gledali su svoga sina Milana dok voz ne izmače, i posle su ga samo poznali po beloj marami kojom im je mahao iz daljine. Kad voz već ode pogledaše se nemo, a taj pogled govorio im je mnogo. Nešto ih je gušilo u grlu i jedna pređoše ćutke put od stanice do kuće, pa se tu kao deca rasplakaše. „Ode i on sa ostalom braćom” - reći će najzad čiča Nikola i priđe te nežno povuče ženu, koja se beše naslonila rukom na sto i zagledala se. Koliko i koliko noći nisu spavali dok ga ne podigoše. Bio im je jedinac, a oni siroti radnici. Oboje su išli u jednu fabriku u Beogradu, radili od jutra do mraka dok su ga školovali. Kad je posle dugog i željnog

Društvo

10.07.2020 u 21:00

Ove godine nema Sabora trubača u Guči

Guča – „Zbog aktuelne epidemiološke situacije, zabrane okupljanja više lica na jednom mestu u isto vreme, obaveza socijalnog distanciranja, kao i drugih mera sprečavanja širenja zaraze virusa korona, Sabor trubača u Guči će ove godine izostati”, objavio je Kulturni centar u čuvenoj dragačevskoj varošici. U saopštenju se još dodaje: „Bez obzira na veliku odgovornost prema dugoj tradiciji održavanja, jubilarni 60. Dragačevski sabor trubača, zbog aktuelne epidemiološke situacije izazvane prisustvom virusa korona neće biti održan. Kao organizatori kulturno-umetničkog programa na Dragačevskom saboru trubača prekinuli smo sve pripreme vezane za održavanje priredbe, jer u skladu sa trenutnom situacijom nije moguće obezbediti socijalnu distancu između nekoliko desetina hiljada posetilaca

Kultura

04.07.2020 u 18:00

Otac političke karikature okuplja Jugoslovene

Čačak – Međunarodno udruženje karikaturista MIKS započelo je posao na programu „130 godina od rođenja Pjera Križanića” što će biti obeleženo knjigom i izložbama karikatura krajem ove i tokom sledeće godine u Hrvatskoj (Zagreb, Sisak), Srbiji, Crnoj Gori i BiH. Kako je zamišljen omaž slavnom delatniku lista „Politika” i ocu političke karikature na prostoru Jugoslavije? „Cilj knjige je da objedini i prikaže umetnički i životni put Pjera Križanića od rodne Gline, preko Zagreba do Beograda. Verujem da smo okupili ljude koji će na stručan način uokviriti i predstaviti njegov povesni, ljudski i umetnički opus. Nije nam namera da recikliramo knjige o Pjeru, već objavljene, ali svaka fotografija, crtež, dokument ili tekst koji mogu pomoći u osvetljavanju rada i života biće nam od velike

Društvo

22.06.2020 u 16:19

Otac Gedeon.

ČAČAK – Julski dan topal, da se jedva diše. Usijan vazduh treperi, znoj sa čela kipti, a nigde se u hladovinu ne smeš skloniti. Neka nesvestica hvata sve redom, ali se opet ide, radi nosi. Roblje je. Neprijatelj stoji nad glavama interniranih stotinu pedeset pravoslavnih sveštenika srpskih koji su, kao sumnjivi po monarhiju, iz svih srpskih krajeva doterani. Stoji više njihovih glava i kao vrana jednako ih kljuca u mozak, tera na posao, prostački psuje, udara. Poneki posrće, ali opet ustaje, sklanja prljavom rukom ulepljenu kosu s lica, pomešanu sa znojem i prašinom, i žuri napred. Prvo su pleli asure i cipele od slame, a ima već nekoliko dana kako prenose drva sa željezničke stanice u lager. Sa kamilavkama i čitama na glavi, u crnim dugačkim haljinama idu oni kroz kogor u Nežideru u

Kultura

22.06.2020 u 14:52

Manastir Vaznesenje: o srpskom kulturnom prostoru

Ovčar Banja – Istoričari Nemanja Dević iz Beograda i dr Bogdan Trifunović iz Čačka održali su u porti manastira Vaznesenje predavanje na temu „Nasledstvo i nasleđe – elementi srpskog kulturnog i nacionalnog identiteta u 21. veku”. Posle liturgije na dan Svetog Justina Ćelijskog u ovoj svetinji ispod Ovčara u klisuri, predavači su kao gosti udruženja „Irmos” svoja slova započeli o srpskom kulturnom prostoru, kao uporišnoj tački nacionalnog identiteta i sastavnim delom nasleđa. Dotakli su se povelje o srpskom kulturnom prostoru, koju je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije usvojilo 2019. godine u Sremskim Karlovcima, zajedno sa Republikom Srpskom. Pitanje nacionalnog identiteta ne sme da bude omeđeno administrativnim granicama, već kulturni identitet mora biti

Hronika

13.06.2020 u 10:23

Slovenija opet odložila suđenje Grujoviću

ČAČAK - Okružni sud u Novom Mestu još jednom je odložio suđenje oficiru iz Čačka Dragomiru Grujoviću (59) koje je trebalo da bude održano u četvrtak u 9.30 sati, pod optužbom da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva i pokušaj ubistva. Grujovićev branilac po službenoj dužnosti, advokat Borut Škerlj iz tog slovenačkog grada, saopštio je juče za „Politiku” da je novi početak glavnog pretresa zakazan za 1. oktobar ove godine, dodajući: ‒ Sudu ću odmah poslati zahtev da poništi rešenje o pritvoru Grujovića, kao i poternicu. Jer te mere postale su nesrazmerne zbog velikog proteka vremena, mada nisam siguran šta će sud odlučiti. Suđenje Grujoviću u Novom Mestu počelo je novembra prošle godine ali je odmah prekinuto pošto se on nije pojavio, i advokat Škerlj mu je savetovao da

Društvo

07.06.2020 u 10:00

Živela Srbija

Čačak – U daljini se plave vrhovi i ogranci Alpa, a s južne strane pružila se pusta ravan, da se okom sagledati ne može. Na sredini polja jedan prostor ograđen žicom i na njemu napravljene drvene barake za stanovanje leti i zimi. Okolo žica i na kapiji udvojena straža sa bajonetima a iznad logora nebo, gde jedino svoje poglede upiru srpski zarobljenici. I jednu baraku odrediše za srpsku osnovnu školu. Srpčadi dosta. Nekoga uhvatili u bežaniji, nekoga kod stoke u polju, nekoga doterali sa majkom i sestrom, tek skoro blizu pet stotina dece u sredini Madžarske robuju bez hleba i odela. Kome su ta deca bila opasna? Odgovor je bio prost. To su deca srpskih ratnika koji odoše preko Albanije, i deca onih koji se odmetnuše u šumu... A gde su njihove kuće? Kuće su ima spaljene,

Kultura

01.06.2020 u 20:00

Istovremeno objavljena dva rečnika Dragačeva

Čačak – Biblioteka opštine Lučani u Guči upravo je objavila Rečnik Dragačeva iz pera Miloja Stevanovića (71), vrednog beležnika zavičajnih pojmova i sećanja, i na 735 stranica obrađeno je čak 14.000 pojmova i zbitija sa pobrđa i planina ovog dela zapadne Srbije. Gramatičku obradu i akcentovanje učinili su profesor dr Dragoljub Petrović i dr Jelena Kapustina, a ilustracije slikar Božo Plazinić iz Čačka. Stevanović je, kao vlasnik jednog od najuspešnijih privrednih društava u Čačku (KMN) obavio nemerljiv ajluk radeći na rukopisu pet godina, uglavnom noću, često do jutra, jednim prstom na tastaturi računara, te veli za „Politiku”, na narečju s kojim je potekao: – Ovaj rečnik rodnog mi Dragačeva jeste uzdarje mojim zemljacima i svim čuvarima jezičkog blaga našije predaka, a naročito

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Gvozden Otašević