Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Zdravlje

19.04.2022 u 15:31

Tajna zdravog jajeta

Čačak – Merenjem sadržaja jaja iz dve različite grupe, naučni istraživači u Srbiji nedavno su utvrdili da nosilje koje rastu i hrane se u podnom sistemu, odnosno u kavezima, daju jaja sa manje holesterola nego one iz organskog uzgoja, kojima je dozvoljen pristup polju i pašnjaku. ‒ Merenje je obavljeno sedam puta tokom jednogodišnjeg proizvodnog ciklusa za nosilje različite starosti, od 24, 32, 40, 48, 56, 64 i 72 nedelje, a koristili smo po 15 jaja iz sve četiri ogledne grupe. Sadržaj holesterola u tim jajima određivan je hematografom, jednim od danas najsavremenijih uređaja u oblasti kojoj je namenjen – kaže za „Politiku” dr Simeon Rakonjac, jedan od učesnika u ovom ogledu i docent Agronomskog fakulteta u Čačku. Rezultati su pokazali da je čak u šest od ukupno sedam kontrola

Društvo

14.04.2022 u 16:14

Krompir drži Dragačevce

Čačak – Iako je prodajna cena za rod iz 2020. bila skoro beznačajna, među najnižim u ovom veku, vredan Dragačevac ipak je mogao da zaradi neki dinar od krompira, gajeći to povrće na okućnici. Do te računice došla je grupa profesora i studenata Agronomskog fakulteta u Čačku istražujući, u radu kojeg finansira Ministarstvo nauke Srbije, troškove i zaradu jednog dragačevskog domaćinstva koje sadi krtolu. Reč je o poljoprivrednom gazdinstvu Mijailović u Gornjoj Kravarici kod Guče, koje je marta 2020. zasadilo 1,5 hektar na četiri manje parcele, i gajilo biljku primenjujući neophodne agrotehničke mere, bez zalivanja (sorte kleopatra, belaroza, kolomba i esme). Sa rečenih parcela, kad je zasad dozreo, Mijailovići su izvadili ukupno 65 tona jelovnog krompira (43,3 po hektaru) i prodali na

Društvo

13.03.2022 u 21:36

Kako je CIA izveštavala iz Beograda uoči 5. oktobra 2000.

Čačak – Američka obaveštajna agencija (CIA) sa sedištem u Lengliju (Virdžinija, SAD), pažljivo je pratila prilike u Srbiji, razume se, u prelomnim danima na početku jeseni 2000. godine. Jedan od izveštaja kojeg je špijun iz naše prestonice poslao 29. septembra u 15 sati svojoj centrali ima naziv „Kampanja opozicionih protesta je počela” i CIA je nedavno sa tog teksta skinula oznaku tajnosti, pa je objavljen na internet stranici agencije. Evo kako je špijun opisao te događaje (DOC 0005445147), nesumnjivo važne za povest naše države... „Demokratska opozicija Srbije (DOS) ovoga popodneva započela je svoje okupljanje u centru Beograda kako bi objavili svoju strategiju za preuzimanje kontrole nad predsedavanjem SRJ od strane Slobodana Miloševića u narednim danima. Skup je počeo kasno i

Društvo

03.02.2022 u 17:33

Kako školjke iz Tise uklanjaju pesticide iz vode

Jedna studija Vojne akademije u Beogradu, potkrepljena ogledom, pokazala je da se ljušture rečnih školjki, koje je voda Tisa izbacila na obale kao otpad, mogu uspešno upotrebiti za uklanjanje organofosfornog pesticida malationa (trgovački – etiol) iz vodotokova. Autor rada je kadet, danas potporučnik, Bogdan Vujičić, mentor pukovnik dr Zlate Veličković, vanredni profesor na Univerzitetu odbrane u našem glavnom gradu, i objavljen je u četvrtom, završnom prošlogodišnjem broju „Vojnotehničkog glasnika”, čiji je izdavač UO. U ogledu je korišćen biootpad ‒ ljušture koje su nastale uginućem rečnih školjki iz roda Anodonta Sinadonta woodiane i sakupljene sa obale reke Tise. Biootpad je sprašen i hemijskim putem dalje prilagođen kao bioadsorbent za uklanjanje zagađujućih materija iz vode.

Društvo

25.01.2022 u 19:51

Svedok strašnoga stoleća

U nedelju, 15. oktobra 1933. „Politika” je, pod naslovom „Nemačka napušta društvo naroda i konferenciju za razoružanje”, kao glavnu vest na prvoj strani donela sledeći tekst: „Vlada Rajha odlučila je na današnjoj sednici da napusti Konferenciju za razoružanje. Istovremeno vlada je objavila odluku o istupanju Nemačke iz Društva naroda. Odmah posle kabinetske sednice kancelar Hitler uputio se pretsedniku republike Hindenburgu i referisao mu o situaciji. Kancelar je ujedno doneo pretsedniku na potpis i dekret o raspuštanju Rajhstaga i raspisivanju novih izbora. Hindenburg je dekret odmah potpisao. Novi izbori za Rajhstag održaće se 12. novembra. Vlada Rajha izdala je danas jedan manifest narodu, u kome napuštanje konferencije za razoružanje i odluku o izlaženju iz Društva naroda

Društvo

21.01.2022 u 10:02

Senzori misle o kući

Čačak – Studenti Fakulteta tehničkih nauka u Čačku podneli su, od prošle godine, republičkom Zavodu za intelektualnu svojinu čak 29 prijava za priznavanje malih patenata. Sedam je već prihvaćeno, ostali su još na proveri kod stručnjaka. ‒ Oni u zavodu imaju ispitivače koji to čitaju, pretražuju svetske baze podataka, proveravaju da li to još negde postoji, da li je drugde čitano i tako dalje. Ono što je nama priznato to je inovativno i tu nema dalje, stavljena je tačka – kaže za „Politiku” dr Vladimir Mladenović, vanredni profesor FTN-a na katedri za informacione tehnologije. Pored četiri ranija predmeta na osnovnim studijama nedavno je za završnu godinu uveo i novi, pod nazivom internet inteligentnih uređaja. ‒ Nastava na tom predmetu nije više samo kreda, tabla i prezentacija

Društvo

27.12.2021 u 14:34

Električne čobanice čuvaju pčelinjake od medveda

Štošta su doživeli malobrojni meštani sela podno Golije, boreći se sa ćudima jedne od najlepših, ali i klimatski surovijih planina Srbije. U sećanju najstarijih Golijaša, datum na osnovu koga su odvajkada s velikom verovatnoćom predviđali dugoročnu vremensku prognozu jeste 19. oktobar, slava Tomindan. Prema njihovim kazivanjima, ako pre ovog praznika padne sneg, zima će biti blaga i topla. Po tome sudeći, ova zima će biti hladna i duga, ali to nije jedina briga uglavnom vremešnih žitelja Golije. U selima Kumanica, Prinčevo Brdo, Gleđica, Bele Vode i drugim, tokom ranog povečerja i dugih noći glavna tema ovih dana su divlje zveri, svinje i medvedi kojih tu nije bilo do početka rata u Bosni i Hercegovini. Pre toga, skoro jedina opasnost za, tada daleko brojnija domaćinstva u Gleđici,

Kultura

20.12.2021 u 15:34

Stope omiljenog pastira srpskoga

Čačak – Društvo „Dani patrijarha Pavla” iz Čačka objavilo je ovih dana knjigu pamćenicu sa zbirkom tekstova i fotografija posvećenih omiljenom pastiru srpskome, Gojku Stojčeviću. Ovde se inače već šest godina priređuju dani posvećeni 44. patrijarhu Srpske pravoslavne crkve, koji se zamonašio 1947. u kablarskom manastiru Blagoveštenje, više Ovčar Banje malo uzvodno od Čačka, pa u poslednjoj deceniji prošlog i u prvoj ovog veka stolovao našom svetosavskom verskom maticom. Tekstove za knjigu, po molbi, priložili su sadašnji patrijarh SPC Porfirije, akademici Dušan Kovačević i Matija Bećković, Žarko Trebješanin, Vojislav Koštunica, Vladimir Dimitrijević, Milan Ružić, Dragan Dragojlović, Miladin Vukosavljević, Predrag Đoković i potpisnik ovih redova. „Jedne slavske večeri Živorad

Društvo

05.12.2021 u 13:11

Nemci nisu znali ko ih gađa granatama

Guča – Izreka veli da pobeda ima stotinu otaca dok je poraz uvek siroče. Tako i austrougarski vojnici, pred konac Velike vojne, nisu znali gde im je glava, a junački Srbi hitali su da se sa razvijenim barjacima vrate u zavičaj, posle čemernih godina i potucanja od nemila do nedraga. Glavni juriš Prve srpske armije počeo je prvih dana oktobra 1918. na niškoj železničkoj stanici Crveni krst kad je, u okupatorskom transportu, odjeknula eksplozija. Mislilo se da Nemci pale svoju municiju pred beg na sever, ali ne beše tako. Eksploziju je izazvao potpukovnik Miljko Tanasijević iz Guče sa svojim ratnicima i malo posle rata na miru objasnio šta se dogodilo. On je sa svojom četom zaobišao prve linije nemačke odbrane, početkom oktobra, i stigli su pod Suvu planinu u selo Grkinja, nadomak

Kultura

25.10.2021 u 15:24

Bogatstvo jedne reči

Čačak – Pošto je svih 500 primeraka prvog izdanja Rečnika Dragačeva (Biblioteka opštine Lučani, Guča, 2020) već u rukama čitaoca, radoznalih zavičajaca ili učenih glava sa naših visokih škola, pisac tog velikog slovara Miloje Stevanović (72) napisao je drugo, dopunjeno izdanje. Već je izašlo iz štamparije i pored 14.000 prvotnih odrednica sad ima još 3.500 novih, na ukupno 860 stranica. Ovaj azbučnik čuva od zaborava drevno i novije opštenje među narodom Milojevih rodnih Goračića i okolnog pobrđa Stare Srbije, jezičko blago starostavno koje je Miloje beležio danju, noću. – Uveren da je, vaistinu, važno sačuvati reči, da se one ne satare i ne potru i da njin istočnik ne presuši požurih da ih, neakcentovane, smeštim među korice drugog izdanja. Te reči, kao i primere koji ih prate,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Gvozden Otašević