Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Društvo

31.07.2022 u 14:32

Užice – U selu Stapari pored Đetinje otvoren je Arheološki park „Stapark”. Ovo jedinstveno naselje, izgrađeno u blizini lokaliteta gde se u praistoriji nalazila naseobina poznata kao Staparska gradina, prikazuje život neolitskog čoveka. Kuće su napravljene od blata, pod krovovima od slame ili kore drveta, a tu su i zemunice prekrivene bujadima, drvenim palisadama koje ograđuju čitav prostor. Sa sadržajima koji dočaravaju pradavnu prošlost, „Stapark” je privlačna destinacija za organizovane turističke grupe. Svojevrsna učionica i stalna postavka na otvorenom, s radionicama arheologije, rada s glinom, pečenjem keramike, raznovrsnim animacijama, atraktivna je i za učeničke ekskurzije. Građevine u arheološkom parku delo su ruku narodnih majstora, a doprinos uređenju dali su i volonteri.

Društvo

30.07.2022 u 16:55

U ratnim dramama i kćerke industrijalca

O užičkom industrijalcu Marku Popoviću (1863–1928), čije je stolarsko preduzeće s uvoznim mašinama početkom 20. veka pravilo proizvode izlagane i na Svetskoj izložbi u Briselu, ima zapisa i istorijskih sećanja. Ali o njegovim kćerima Cveti i Mariji, ratnim dobrovoljnim bolničarkama, nedovoljno se zna u ovoj varoši. Na njih, uz ostale, seća knjiga „Znameniti profesori Užica” autora Slobodana Radovića. U imućnoj višečlanoj porodici Popović (sa devetoro dece), vaspitanju i obrazovanju potomstva pridavala se posebna pažnja. „Sestre Cveta (rođena 1891) i Marija (rođena 1898), u mladosti pevaju u gradskom horu ’Zlatiborska vila’, sviraju na violini koja je bila porodični

Društvo

24.07.2022 u 21:29

Nekad povlašćen Titov grad, sada predgrađe Čajetine

Užice – Poznavaoce užičkih prilika nije iznenadio podatak Republičkog zavoda za statistiku o negativnom migracionom saldu Užica u prošloj godini, po kome ovaj grad (uz Leskovac) prednjači u Srbiji. Taj dokaz – obračunat na osnovu podatka da se u 2021. iz ovog grada trajno odselilo 1.169 ljudi, a u njega doselio 861 – dao je negativnu razliku od 308 osoba. Za upućene možda očekivano, budući da je u prošloj deceniji pisano kako je Užice „grad koji nestaje”, sa 4.500 žitelja manje za 10 godina, s negativnim priraštajem, pa je takav trend teško preokrenuti. Šta se u Užicu događa da žitelji odavde odlaze u veće gradove i u inostranstvo? Stariji ovde tumače da je grad na Đetinji izgubio nekadašnju poziciju u državi i podsećaju da se u bivšoj SFRJ povlašćeno živelo u Titovom gradu, s

Društvo

24.07.2022 u 09:47

Niz Drinu s prasetom na ražnju

Perućac – Juče održana 28. „Drinska regata” ostaće upamćena po nesvakidašnjoj žezi. Najmasovnija manifestacija na vodi u Srbiji okupila je podno hidroelektrana u Perućcu brojne domaće i strane ljubitelje Drine, koji su u karnevalskoj atmosferi uživali u tročasovnom spustu raznim plovilima sve do Rogačice. Bilo je i drvenih splavova, nalik onima koje su nekada drinski splavari koristili da drvenu građu s Tare spuštaju rekom do Šapca i Save, a upravo ova regata čuva sećanje na tu tradiciju. Od roštilja na čamcima sve se dimilo, raspoloženje je podsticano pivom hlađenim u Drini, a s plovila, čije su posade činili uglavnom mlađi ljubitelji reke, odjekivale su pesma i muzika. Na jednom ovećem plovilu, spremnom da se spusti niz Drinu, redak prizor i za ovu feštu: peče se prase na ražnju,

Društvo

21.07.2022 u 16:58

Od tradicije splavara do najmasovnije fešte na vodi

Bajina Bašta. – Juče su u Bajinoj Bašti počeli sadržaji petodnevne 28. „Drinske regate” kao uvod u subotnji glavni događaj: zabavno-rekreativnu plovidbu rekom Drinom od Perućca do Rogačice. To je naša najmasovnija manifestacija na vodi, koja svake godine okupi desetine hiljada ljubitelja te zabave u raznovrsnim plovilima. „Drinska regata” na Perućcu godinama je među vodećim turističkim manifestacijama u Srbiji. Spaja tradiciju nekadašnjih drinskih splavara, koji su niz Drinu splavovima spuštali drvenu građu sa Tare ka većim gradovima, s ljubavlju savremenog čoveka prema dobroj zabavi i rekreaciji na čistoj vodi. Zato na startu svake perućačke regate sve vrvi od mnoštva poklonika reke iz zemlje i sveta, koji se niz Drinu spuštaju drvenim splavovima s potpaljenim roštiljima praćeni

Kultura

21.07.2022 u 15:31

„Interakcija” bogatija za festival dokumentarnog filma

Požega – Privode se kraju pripreme za predstojeću 17. „Interakciju” (od 8. do 24. avgusta), letnje okupljanje mladih filmadžija iz sveta i njihov rad u zapadnoj Srbiji na snimanju dokumentarnih filmova, u organizaciji požeškog NFC „Filmart”. Posebnost ove „Interakcije” jesu tri programske celine: pored dve ustaljene, studentskog filmskog kampa i radionice dokumentarnog filma, prvi put će biti održan „Interakcija”, festival kratkog dokumentarnog filma. U „Filmartu” ističu da je okupljanje mladih dokumentarista na međunarodnom filmskom kampu program koji doživljava svoje 17. izdanje, a u okviru koga će 15 studenata filmskih akademija iz sveta učestvovati u produkciji tri kratka dokumentarca, snimana u Užicu, Čačku i Požegi. Kamp se realizuje od 2006. i od tada je, u cilju promovisanja

Kultura

18.07.2022 u 09:06

Posvete pisaca prijateljima i političarima

Užice – Šta su naši poznati pisci u posvetama pisali nekadašnjem predsedniku države i državnim funkcionerima, kolegama književnicima, prijateljima i poznanicima, dragim osobama? Kako su birali reči o političarima na vlasti, boravke s njima u rečenici-dve opisivali? To otkriva upravo objavljena knjiga „Posvete srpskih pisaca” (drugi deo) autora Radovana Popovića. Ovaj stvaralac, najznačajniji biograf srpske književnosti, dugogodišnji novinar i urednik „Politike”, darodavac vrednih književnih i umetničkih dela raznim institucijama, potvrđuje da posvećeno stvaralačko pero godine ne priznaje. Neumorni Radovan (84), dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda, Vukove nagrade, Račanske povelje, nagrade „Laza Kostić” i drugih priznanja, objavio je sada u svom užičkom zavičaju „Posvete srpskih

Društvo

15.07.2022 u 14:57

Letnji zastoji kraj Đetinje

Užice. – Lepa plaža na planinskoj reci, najstarija hidrocentrala iz 1900. godine, obnovljena srednjovekovna tvrđava, šetalište kroz „ćirine” tunele, proglašeno „evropskom zelenom stazom”, rečna klisura za kajak i šetnje nenarušenom prirodom, banja koja leči reumu i nerve, odnedavno i prvi arheološki park gotovo sasvim završen... Sve je to u Užicu na nekoliko kilometara rastojanja, od gradske plaže uzvodno Đetinjom do Staparske banje. Pravi biser letnje ponude u gradu koji želi i ume da dočeka turiste. Ali ovog leta nešto ne ide, nekakva učmalost protegla se i tokom jula. Izuzev Starog grada sazidanog u 14. veku, koji je minulih godina rekonstruisan uz značajnu pomoć države i američke ambasade (da bi izgledao kao u 18. stoleću), ostalo još čeka da se pokrene, oživi, probudi. Ovog leta

Društvo

11.07.2022 u 09:06

Jovan Mićić, od serdara do sužnja

Čajetina – Kad je bio u vlasti posedovao je svakojaka blaga i golema imanja, livade čija se veličina merila satima hoda, prostran konak visokim zidom opasan, oko koga će se razviti varošica... Tada moćan, bogat i odlikovan svuda je išao uz pratnju 40 naoružanih momaka. Ali moć bude i prođe, ničija do zore nije gorela. Kad je oboren vladar kome je on verno služio, došli su mu crni dani. Novi vlastodršci su ga ponizili i u zloglasnu tamnicu zatočili. Uzalud mu ono silno bogatstvo. Glađu su ga toliko mučili da je za tanjir bljutave klin-čorbe i malo duvana nudio najbolje livade, vodenicu od devet vitlova, 100 dukata. Nije vredelo, umro je u tamnici od gladi. Ovo je neobična životna priča rujanskog serdara Jovana Mićića (1785–1844), čiju sudbinu, kao jednog od 12 odabranih značajnih

Društvo

09.07.2022 u 20:55

Život ti je kao vreme. Padne kiša, pa sine sunce, stalno se smenjuju sreća i tuga

O ratnicima i značajnim bojevima Velikog rata ispisane su hiljade stranica, ali o ženama koje su pod okupacijom podnele velike žrtve nema puno zapisa. Njihove teške sudbine istoriografija je zanemarila, a većina tih žena – isprativši u rat sinove, muževe, braću, očeve – ostala je u domaćinstvima da štiti i čuva decu i najstarije, oplakuje i sahranjuje stradale, da se nosi sa bedom koja je u okupaciji lomila napaćeni narod. Žena Srpkinja u tim ratnim godinama bila je temelj svakog domaćinstva. Na jednu od njih, Zlatiborku Krunu Nikić Smiljanić o čijim činjenjima gotovo da nije bilo pisanih tragova, sećanje oživljava upravo objavljena knjiga Snežane Đenić „Dobrostivi i časni putevi gospodnji”. Kruna se rodila u zlatiborskom selu Šipoviku 1876, a udala za kafedžiju i marvenog trgovca Jovana Smiljanića.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branko Pejović